Прошао још један светски Дан НЛО, а и даље је тајна шта се 2. јула 1947. срушило у Њу Мексику

Прошао још један светски Дан НЛО, а и даље је тајна шта се 2. јула 1947. срушило у Њу Мексику

11 јула 2017

Пише: Александар АНТОШИН

ПРЕ тачно 70 година догодио се „Розвелски НЛО инцидент“ и од тада су кренуле међународна хистерија око НЛО и са њом повезане „владине завере“.

Уз сву прашину која се око тога дигла, ови догађаји заиста имају историјски значај пошто су постали важна епизода у глобалном супротстављању између САД и СССР.

У читавом свету се 2. јул незванично обележава као Дан уфолога или Дан НЛО. То је и правично.

Колико год да је традиционална наука скептична када је реч о НЛО, систематична потрага за доказима да су цивилизације са других планета ипак посећивале Земљу почиње од догађаја који се десио недалеко од ранча „Фостер Плејс“, близу града Розвел, у држави Нови Мексико пре тачно 70 година.

Године 1947. фарма „Фостер Плејс“ изгледала је као типична америчка забит. Без телефона, струје, најближе комшије (исти такви фармери) живе на удаљености од неколико миља. Те ноћи, између 2. и 3. јула, време је било ружно, напољу су севале суве муње – што није ретко у Новом Мексику. Међутим, овог пута, фармер Мак Брејзел (који ће касније више пута препричавати тај догађај) чуо је нарочито јак тресак и угледао је бљесак који није личио на муњу.

Кућа се зањихала, међутим убрзо се све стишало.

Ујутру је Брејзел видео да су његове овце побегле из тора и кренуо је у потрагу за стоком. Док их је тражио, наишао је на место пада – пустара недалеко од фарме била је засута остацима нечега непознатог. Материјал се савијао као фолија, али није горео и никако се није могао да се расече ножем (у сваком случају Брејзер се више пута у то клео пред новинарима). Осим тога, на остацима су били видљиви и натписи. Касније их је кћер фармера упоређивала са бројевима, син – са древним индијским писмом, а најближи комшија – са кинеским хијероглифима.

Све ово, што је буквално пало са неба, Брејзел је утоварио у свој теренац и одвезао кући. Следећег дана је то показао комшији (оном који је у шарама видео сличност са хијероглифима), тај му је посаветовао да их преда шерифу, што је фармер кроз неколико дана и учинио, чим је стигао до места Корона. Тамо је сазнао да је локално становништво те ноћи видело на небу неке непознате објекте.

Шериф се повезао са авио-базом „Розвел“, где се налазио 509. авио-пук, и тада је већ војска преузела ствар у своје руке.

Треба напоменути да ова авио-база није била сасвим обична – пилоти управо овог пука су две године раније бацали атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.

У тим тренуцима су се гласине о чудном паду већ шириле околином – репортери су предосећали сензацију у духу „најновијег оружја совјетских комуниста који су покушали да нападну херојски пук“.

Предавши „чудне остатке“ војсци из Розвела, фармер се предао на милост и немилост репортерима. Локална штампа је објављивала чланке у вези са овим догађајем, а након месец дана – 8. јула – власти су дале званичну изјаву: недалеко од Розвела се срушио најобичнији аеростат. Снимци са његовим остацима прес-служба војске је доставила новинарима.

Погаламивши још мало, околина се смирила.

„Розвелски инцидент“ био је заборављен безмало двадесет пет година – све до краја 70-их година.

Многи учесници тих догађаја, укључујући и фармера Брејзела, у међувремену су преминули. Међутим, познатом уфологу Стентону Фридману је ипак пошло за руком да наведе на разговор мајора Џеси Марсеја који је руководио евакуацијом сумњивих остатака – управо је њега звао шериф из Короне. Мајор је поновио причу Брејзела о непознатом материјалу и шарама које личе на хијероглифе. Након тога је тоном професионалца изјавио да летелица која је пала није могла да буде нити је била метеоролошки балон.

Изненада се пронашао још један сведок ових догађаја.

Док је Џеси Марсеј истраживао место где су пронађени „чудни остаци“, на 90 км удаљености инжењер Грејди Барнет је наводно пронашао на земљи диск пречника око осам метара, а поред њега – сиве лешеве хуманоида који су својом висином и грађом подсећали на адолесценте.

Барнет је планирао да обавести власти о свом проналаску, али су власти већ биле у току – према мистериозном диску су већ кренули војници на џиповима и строго забранили инжењеру да о свом проналаску прича било коме.

Битно је напоменути: у тренутку интервјуа Фридмана и Марсеја, инжењер Барнет је већ био мртав – уфолози су разговарали са његовим пријатељима којима је он испричао ову причу без обзира на забрану (ако такве уопште и било). Ради се о томе да према документима FBI, са којих је скинута ознака поверљивости а чији су агенти водили истрагу, лешевe хуманоида је видело још неколико људи.

Када је ова прича заживела по други пут, неки од њих су ступили у контакт са уфолозима.

Код њих је „Розвелски инцидент“ имао ефекат експлозије бомбе. Ницале су се бројне претпоставке о томе какaв се заиста апарат срушио у Новом Мексику и где су америчке власти сакриле њене „путнике“.

Према најпознатијој верзији, „чудни остаци“ су одвезени у чувену Зону 51 у Невади, где се чувају у не мање чувеном хангару бр. 18.

Можемо да верујемо и да не верујемо у заверу ћутања америчке владе, али остаје чињеница да је „Розвелски инцидент“ искоришћен у информационом рату против Совјетског Савеза.

У књизи уфолога Ени Јакобсен, која је изашла у време једног од заоштравања хладног рата, тврди се да је „ванземаљце“ у Нови Мексико послао лично друг Стаљин: у непознатој летелици била су совјетска деца чија су лица и тела била специјално унакажена по наредби Кремља. А саму операцију је одрадио нико други но Јозеф Менгеле који се крио у СССР-у од одмазде (нацистички доктор је, у ствари, у то време мирно живео у Латинској Америци).

Према тобожњој Стаљиновој замисли, „летећи тањир“ је требало да слети у једном од америчких градова и да изазове панику сличну оној која се догодила у време чувеног радио-спектакла Орсона Велса „Рат светова“. Међутим, због невремена, летелица се срушила у Новом Мексику, власти су ставиле ознаку „поверљиво“ на све информације о њој и Америка је била спашена.

Бука око „Розвелског инцидента“ је постепено прерасла у хистерију и власти су биле принуђене да реагују.

Ваздушне снаге САД су још 1970-их потврдиле информацију о проналажењу хуманоида, али су и саопштиле да то нису били људи, већ лутке које је војска бацила како би испробала нове падобране. А године 1994. је Јавна комора САД покренула сопствену истрагу поводом догађаја на ранчу „Фостер Плејс“.

У вези са тим, британски продуцент Реј Сантили објавио је видео са сецирањем „хуманоида“: током два и по сата доктори из „леша са друге планете“ извлаче различите органе. На овом филму Сантили је успео да заради милионе, данас се међутим сматра доказаном чињеница да је филм – фалсификат. Према мишљењу професионалних лекара, људи на видео снимку први пут држе у рукама хируршке инструменте, ознаке на зидовима се нису користиле 1947. године, а Сантили је одбио да достави оригинале филма истрази.

Што се тиче нове званичне верзије која је формирана током те истраге, близу Розвела је пронађена једна од сонди некада суперповерљивог пројекта „Могул“.

Сонда је изгледала као платформа коју носи мноштво балона са ваздухом, за платформу су били причвршћени микрофони који су имали за циљ да хватају звучне таласе нуклеарних проба које су се у то време изводиле у СССР-у. Остатке управо тих шпијунских технологија наводно је и пронашао је фармер Брејзел. Плочице које се савијају, а које не горе и не могу да се исеку – биле су остаци анти-локационог рефлектора, а шаре су објашњене тиме што је компанија-произвођач пре рата правила играчке.

Према мишљењу уфолога, након објављивања резултата истраге Јавне коморе, истина није постала нимало ближа: питање зашто рефлектори нису могли да се исеку фармерским ножем остало је без одговора, као и многа друга.

Међутим, данас имамо другачији однос према причама о НЛО и владиној завери, као и према уфологији. Њу не признају за науку, упркос томе што са бројним центрима уфологије широм света сарађују еминентни научници. А они чешће оповргавају ванземаљску природу појава које истражују, него што износе доказе о овим или оним заверама.

Било како било, за Розвел је читава ова прича постала срећан лоз. Сваке године почетком јула град посети преко 200 хиљада људи који у општинску касу унесу преко 5 милиона долара прихода.

„Розвелски инцидент“ претворио се у успешан бизнис што је типично за Америку: град дочекује госте низом предавања, изложби, брдом сувенира и костимираном парадом „ванземаљаца“.

Превела: Марија Билбија

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u