Против такозваног сурогат материнства

Protiv takozvanog surogat materinstva

17 januara 2015

dsc_9755 Misa Djurkovic 3Piše: Miša Đurković

Ako čovek uzme u ruke prednacrt treće knjige novog građanskog zakonika koji se odnosi na porodično zakonodavstvo, pomislio bi da živi u nekakvoj Švedskoj, Finskoj ili nekoj sličnoj ekonomski prosperitetnoj, uređenoj državi, u kojoj je najveći zadatak da se ne zaostane u usvajanju „najmodernijih” društvenih, pravnih i medicinskih tehnika za regulaciju života. Živimo, međutim, u zemlji koja planira da proda poslednje ostatke porodične srebrnine kako bi odložila bankrot za još nekoliko godina, u kojoj vladavina prava više ne predstavlja ni ideal, a kamoli realnost i u kojoj su osnovne demokratske i ljudske slobode ponovo ugrožene. Da ne pominjem razvaljeno osnovno i visoko školstvo, generacije pinkoidnih tinejdžerki koje se nadmeću u razgolićenom slikanju kako bi dobile što više lajkova na „Fejsbuku”, i pre svega fizičko odumiranje stanovništva: prosek starosti populacije je prešao 41 godinu, a tokom 2013. rođeno je najmanje beba u novijoj istoriji Srbije.

U takvoj situaciji, pisci pomenutog nacrta smatraju da roditeljima treba dodatno smanjiti prava na kontrolu svoje dece. Oni nastavljaju „reformu porodičnog zakonodavstva”, koja je započeta posle 2000. sa izrazitom tendencijom sve većeg mešanja države u porodične odnose, i koja je, takođe, odgovorna za pad nataliteta u Srbiji. Mera potpune zabrane telesnog kažnjavanja dece, koja bi definitivno uvela anarhiju u porodične odnose, izazvala je već velike polemike u javnosti. Međutim, jednako opasna i problematična mera uvođenja medicinskog i pravnog instituta surogat materinstva, nažalost, ostala je potpuno po strani. Štaviše, kada se u javnosti pojave napisi o tome izrazito su pozitivni, a anketirani stručnjaci nam predstavljaju to kao da je reč o poslednjem kriku mode koji valjda još samo mi nismo usvojili. Situacija je potpuno obrnuta.

Takozvano surogat materinstvo (SM) je jedna od najkontroverznijih tema u savremenoj bioetici, koja je povezana sa čitavim nizom problematičnih pitanja i posledica. Najpre treba reći da je ono striktno zabranjeno u najvećem broju zemalja, a da je dozvoljeno u manje od desetak država, uključujući i neke članice SAD. Francuska ga npr. striktno zabranjuje i suzbija i tek od skoro postoje pritisci da se nekako legalizuju slučajevi njenih državljana koji su iznajmljivali majke u trećem svetu. Nemački sudovi su jasno stali na stanovište da je surogat materinstvo kršenje prvog člana Ustava koji određuje da je ljudsko dostojanstvo nepovredivo. Oni se pozivaju na osnovni i najjači argument protiv SM, a to je da ljudsko biće ne može da bude predmet ugovora. Sa sličnih pozicija nastupaju i tradicionalne crkve, pa Rimokatolička i pomesne pravoslavne crkve oštro zabranjuju i osuđuju takve pojave kao suprotne prirodi i moralu, čak i kad se ostvaruju bez novčane nadoknade.

Čak i ako izuzmemo religioznu tačku gledišta (a što ne bi trebalo, jer se ogromna većina naše populacije izjašnjava kao verujuća), postoji čitav niz ubedljivih argumenata protiv uvođenja SM u Srbiji. Pođimo od svesti o tome u kakvom društvu živimo i biće nam jasno da čak i ako se isključi materijalna nadoknada, u praksi to niko neće poštovati. Otvoriće se ogromna breša problema pre svega u vezi sa iskustvom Indije i Ukrajine koje su postale prostor takozvanog fertilnog surogat turizma. Parovi iz bogatih zapadnih zemalja idu u ove zemlje iznajmljujući surogat majke. Dakle neke žene zarađuju tako što iznajmljuju svoju utrobu pa se ovakvi aranžmani s pravom porede sa prostitucijom. Deca postaju roba koja se proizvodi i kojom se trguje. Postoje nadalje mnogobrojni problemi oko toga ko je detetu majka. Poznati su neretki slučajevi da je surogat majka nakon porođaja odbijala da preda dete i da „ispuni ugovor”. Ceo aranžman izaziva traume i kod deteta i kod žene koja ga je iznela.

Krajnje je problematičan argument zastupnika ove mere kako će ona navodno da poboljša populacionu politiku Srbije. Čitav vrednosni model i model porodičnog zakonodavstva koji pisci ovog nacrta zastupaju upravo je i doveo do dramatičnog pada nataliteta. Ovo svakako nije put za njegovo povećanje, što se može videti i po iskustvu zemalja koje su uvele SM. Treba napomenuti da se jedan od pisaca i glavnih promotora novog zakona, profesorka novosadskog pravnog fakulteta Gordana Kovaček Stanić, eksplicitno zalaže za uvođenje surogat materinstva i zbog mogućnosti da homoseksualni parovi na taj način sutra dobiju svoje potomstvo.

Dakle, gospodo političari ako zaista hoćete da radite na obnovi populacije u Srbiji, i ako ne želite da ova zemlja postane prostor kolonijalnog bioetičkog surogat turizma, odbacite u totalu postojeći nacrt porodičnog dela građanskog zakonika, i umesto postojeće formirajte komisiju od manje liberalnih i progresivnih pravnika, koja bi dala zakon koji će vratiti dostojanstvo porodice, i zabraniti opake eksperimente kao što je surogat materinstvo.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *