Provalija između mogu i hoću

Tweet

Piše: Dragan Bujošević

Pitanje koje Srbi sa severa Kosova i Metohija žele da postave na referendumu jeste na prvi pogled i jasno i opravdano: „Da li želite da Kosmet bude u Srbiji?”

To je isto kao da pitate da li želite svom detetu dobro zdravlje i uspeh u životu. Naravno da želite. Ali… vi i vaši preci ostavili ste u genetsko nasleđe tom detetu i bolesti, vaspitanjem ste mu, svesno i nesvesno, odredili karakter, niste uvek bili u prilici da mu omogućite najbolju startnu poziciju u utakmici života, ono je raslo pored vršnjaka od kojih su neki bili pametniji, lukaviji, druželjubiviji, hrabriji, željniji uspeha i slave, okrutniji…

Ali i pre nego što smo počeli da brinemo o deci, naučili smo jednostavnu i tragičnu istinu života: jedno je hteti, drugo je moći, jedno je želeti, drugo je umeti.

Na tu provaliju između mogu i hoću ukazuju i autori pitanja „Da li želite da Kosmet bude u Srbiji”. To pitanje je paradoksalno, nasuprot željama autora, priznanje da Kosovo nije u Srbiji.

Kako Kosmet jeste i nije u Srbiji? Po Ustavu Srbije jeste njen neotuđivi deo. Po Rezoluciji 1244 i jeste i nije. Srbija je njome okončala divljačku agresiju NATO-a, ali je i pristala da sa Kosmeta ukloni svaki, da, baš svaki, oblik svoje vlasti. I, suprotno rezoluciji, Srbija je deo svoje vlasti zadržala u četiri opštine na severu Kosmeta.

Hajde da pretpostavimo da na referendumsko pitanje „Da li želite da Kosmet bude u Srbiji svi odgovori budu „da“. Hoće li to biti dovoljno da Kosmet bude u Srbiji? Neće. Da li će sud u Mitrovici raditi po zakonima Srbije? Neće. Da li će na severu umesto kosovske biti policija Srbije? Neće. Da li će biti uklonjeni integrisani prelazi na Jarinju i Brnjaku? Neće. Da li će Kfor napustiti Zvečan, Mitrovicu, Leposavić i Zubin Potok? Neće.

Teorijski postoje dva načina da Kosmet bude u Srbiji: da ga Srbija ratom vrati pod svoj suverenitet ili da Amerika kaže da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo greška i da natera Nemce i Hašima Tačija da ponište nezavisnost. Verovatnoća da se ostvare ove dve mogućnosti jednaka je nuli.

Srbija može da bude prisutna na Kosmetu samo ako tamo žive Srbi i ako na bilo koji način te ljude stavi pod međunarodnu zaštitu i brigu. Briselski sporazum Beograda i Prištine tek je prvi korak na tom putu.

Nikolić, Dačić i Vučić, čije su stranke uvele Srbiju u rat sa jedinim i najmoćnijim vojnim savezom na svetu, sada su odlučili da odvedu Srbiju u mir. Odlučili su da sa zida skinu sliku Slobodana Miloševića i stave sliku Miloša Obrenovića. Odlučili su da rade dugo i strpljivo da bi Srbija opstala na Kosmetu, da bi ubedila moćne da njeni interesi nisu suprotni njihovim.

Može se u miru dobiti ono što se izgubi u ratu. Valjda zna Srbija da nije dobila nezavisnost u ratu. Dobila je nezavisnost za zelenim stolom u Berlinu 1878. godine i pride niški, vranjski, pirotski i toplički okrug.

(Politika)

Tweet