PRVI SVETSKI RAT: Nije bilo želje za miroljubivim rešenjem

PRVI SVETSKI RAT: Nije bilo želje za miroljubivim rešenjem

20 januara 2014

Srpska-artiljerijaAustrijski istoričar Manfred Rauhenštajner rekao je da je pred Prvi svetski rat mirovni poredak bio doveden u pitanje i da nije bilo želje da se 1914. dođe do miroljubivog rešenja, putem konferencija, što je do tada bilo uobičajeno.

Rauhenštajner je u okviru diskusije „Koje su posledice 1914.“, održane u bečkom „Burgteatru“, ocenio da je bilo puno uzroka za rat, koji vode u mnoge evropske regione, a ne samo na Balkan.

Austrougarski car Franc Jozef, koji je dugo godina pokušavao mirno da rešava probleme na Balkanu, dodao je Rauhenštajner, došao je do zaključka da mira ne može biti i zato je odobrio rat.

Prema njegovim rečima, Austrougarska je želela samo rat protiv Srbije, a ne da otvori svjetski rat. On je dodao da je Franc Jozef i ranije bio spremniji na rat, nego Franc Ferdinand, koji je bio striktni protivnik rata sa Srbijom, prije svega zbog Rusije.

Međutim, kaže on, Franc Jozef je, zbog starosti, donosio odluke ne razmišljajući o dalekosežnim posledicama, a ujedno se njegovoj odluci o ratu niko nije suprostavio, kako vlada, tako ni društvo, prenosi Tanjug.

On je upozorio da bi sudbinu Austrougarske monarhije mogla doživeti i EU, jer bi podjela evrozone na južnu i zapadnu grupu bila uvod u raspad.

Eduard Habsburg-Lotringen, potomak Habsburgovaca, rekao je da je, analizirajući mnoga dela o prošlosti, stekao utisak da se Franc Jozef oslanjao na ono što je predlagala vlada, a da je i prije ubistva Ferdinanda smatrao da je neophodan rat protiv Srbije, za šta je zasigurno imao podršku vlasti i naroda.

On je izrazio uverenje da je evropski projekat odgovor na nacionalizam, koji je doveo do Prvog svetskog rata, te da je, koliko god da je teško donošenje odluka u EU, taj proces „divan“ jer sprečava konflikte.

„Moja pouka iz Prvog svetskog rata je da se svaka minuta koja se investira u EU isplati, kao i svaka akcija protiv nacionalizma“, naglasio je on, dodajući da Prvi svetski rat može biti primer kako ne treba prići rešavanju konflikata.

Američki istoričar Timoti Snajder smatra da je glavno u preživljavanju Habsburgovaca bilo da ništa ne čine, a raspad njihove monarhije je prouzrokovan delovanjem.

„Da nisu ništa uradili 1914. preživeli bi još par godina i istorija bi izgledala drugačije“, rekao je Snajder, dodajući da su odluke donete tada dovele do promene sveta.

Prema njegovim rečima, Prvi svetski rat omogućio je i uspon Hitlera i Staljina, te je učinio mogućim ono što ranije ne bi bilo nikako moguće.

Što se tiče pouka Prvog svetskog rata, Snajder je ocenio da bi Amerikanci, prije nego što započinju rat, trebalo da razmisle o mogućim posledicama, a Evropljani da nema povratka u eru nacija i nacionalnih država, već da su osuđeni da „idu napred“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *