ПУКЛО ПРИЈАТЕЉСТВО! ЗЕЛЕНСКИ БЕАСН: „Забили сте нам нож у леђа!“

ПУКЛО ПРИЈАТЕЉСТВО! ЗЕЛЕНСКИ БЕАСН: „Забили сте нам нож у леђа!“

26 јула 2023

Пољски премијер Матеуш Моравјецки тврди да кривци за новонасталу ситуацију нису Kијев и Варшава, већ Брисел својим одлукама.

Русија је поново почела да блокира извоз украјинског жита из црноморских лука. Осим тога, свакодневно ракетира силосе и луке на Црном мору и Дунаву како би потпуно спречила извоз.



Блокирано је око 20 милиона тона житарица. Из тог разлога је Европска унија установила тзв пут солидарности, односно превоз житарица железницом или камионима кроз земље најближе Украјини – Пољску (углавном) и Мађарску, Румунију, Словачку и Бугарску.

Али ту су настали проблеми за локалне пољопривреднике. Наиме, Брисел је у мају 2022. године, не размишљајући о потребама тих земаља, кажу у Варшави, укинуо царине и квоте за извоз украјинске пшенице и других пољопривредних производа. Због тога је пала цена украјинских житарица, што је производе тих земаља учинило неконкурентним и изазвало незадовољство локалних пољопривредника.

Само у првом кварталу 2023. године, због ове одлуке Брисела, Пољска, Мађарска, Румунија и Словачка откупиле су скоро 30 одсто украјинских пољопривредних производа, пише руски независни портал Медуза.

Због тога су се побунили фармери у Пољској, па су чак лепили и плакате дуж пруге на којима је писало „украјинска пшеница, пољско ђубриво и дизел – уништиће сељака“. У Пољској се на тој платформи појавило и удружење са политичким амбицијама „Преварено село“ (Осзукана Виес), које је извело неколико акција блокирања граничних прелаза и пруга.

Због тога је у Пољској, која иначе највише помаже Украјини (највеа количина наоружања и друге помоц́и Украјини испоручује се преко Пољске), зазвонио аларм, посебно у владајућој странци Право и Правда (ПиС), јер су парламентарни избори су у јесен.

Њихова највећа изборна база је управо сеоско становништво, а грађанска опозиција је у порасту, па су „писци“ били забринути за њихов изборни резултат. Наиме, и пољски добављачи су почели да купују јефтино украјинско жито, јер транспорт није био ограничен само на „транзит“, чиме су угрозили сопствене сељаке и почели су да се стварају вишкови које нико није хтео да купи.

Због тога је Европска комисија увела ембарго на украјинске житарице у тих пет земаља са „прве линије пшенице“ до 15. септембра 2023. године, а додатно захтевају да ЕУ сноси одређене трошкове, али и да ниједно украјинско жито „не заглави у Пољској“.

Тако је пољски министар пољопривреде Роберт Телус, који је у априлу заменио Хенрика Kовалчика због нових проблема (сељаци су га гађали јајима када је дошао да „објасни“ ситуацију), рекао да ова мера „није уперена ни против кога, посебно не против Kијева, већ је донета ради заштите пољских сељака“.

То је изазвало негодовање у Kијеву, па је украјински председник Володимир Зеленски рекао да је то „забадање ножа у леђа“ Украјини, у тренутку када је Русија иступила из црноморског споразума о пшеници и спречава извоз украјинског жита морским путем. Kако би ублажила тензије, Литванија је предложила да се украјинско жито транспортује преко балтичких држава до њихових лука – Kлаипеде и Талина и још неких лука у Естонији и Летонији, пише Политицо.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки тврди да кривци за новонасталу ситуацију нису Kијев и Варшава, већ Брисел, својим одлукама које нису водиле рачуна о интересима њихових источних чланица, али незадовољни сељаци и даље прстом упиру углавном у пољску владу.

Моравјецки напомиње да би ЕУ морала да субвенционише транзит украјинске пшенице и да надокнади губитке.



Министар Телус је запретио да ће објавити списак пољских компанија које купују и препродају украјинску пшеницу (заобилазећи пољске произвођаче), али ће вероватно почети предизборна кампања.

С друге стране, Букурешт је, на пример, одлучио да се украјинско жито које пролази кроз румунску територију не сме продавати у Румунији и запечатио вагоне.

Kако ће се решити ова житна криза, која прети значајним политичким преокретима, а Путин намерава да претњу глађу искористи као средство политичког притиска?

У Санкт Петербургу почиње самит Русија-Африка, који, како се чини, од самог старта није испунио очекивања Kремља. Наиме, на састанак ће доћи само 17 шефова држава или влада, пет земаља се није одазвало, а остале ће представљати нижи званичници, неки само на нивоу амбасадора. Путин је сваком учеснику обећао приватни састанак.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Cetnik says:

    Seljani da su pametni ne bi bili seljaci, njih je najlakse izraditi, a ako se pobune ima ko da ih smiri.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u