ПУКОВНИК „ОСУО ПАЉБУ“: НАТО и власт Србије – неопевани преваранти!

PUKOVNIK „OSUO PALJBU“: NATO i vlast Srbije – neopevani prevaranti!

4 marta 2016

510x320_89661-14091938Bio sam ubuđen da ću desetinama tekstova[i] iz prošle i ove godine o takozvanoj (i nepostojećoj) vojnoj neutralnosti, kao i o NATO programu „Partnerstvo za mir“ kojim nas je Alijansa okupaciono umrežila, uspeti da suvim činjenicama razobličim dve verovatno najveće i najpodmuklije prevare u istoriji Srbije. Pošlo mi je za rukom delimično.

Pouzdano znam da su tekstovi popalili „lampice“ kako vlastodržcima tako i službenicima NATO u Srbiji jer su u dobroj meri isterani na čistac i to je odlično. Ali nije dobro što su nakon procene situacije i posebno nakon potpisivanja SOFA sporazuma, odlučili da još energičnije, skoro iz dana u dan, kao papagaji ponavljaju navedene mantre i da još ubedljivije prodaju narodu zna se već šta umesto bubrega. Njihova priča je poprimila razmere idolopoklonstva.

Ranije nego je planirano došao je trenutak da se „iz rukava“ izvuče krunski argument, pa da vidimo kako će nam to okupacioni namesnici, sa svojim dežurnim timom analitičara, komentatora, tumača i stručnjaka za sve i svašta, objasniti.

Ukoliko smo „vojno neutralni“ kako se uporno tvrdi, pitanje je prosto da prostije ne može biti – gde to piše u sledećim strateškim državnim dokumentima mimo kojih se ne sme postupati u državnoj politici u sistemu odbrane:

  • Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije,[ii]
  • Strategija odbrane Republike Srbije,[iii]
  • Doktrina Vojske Srbije,
  • Zakon o odbrani Republike Srbije,[iv]
  • Zakon o Vojsci Srbije.[v]

Evo odgovora – ne piše ni u jednom od navedenih dokumenata. Doslovno baš tako.

Haj’mo još jednom, ne toliko zbog vlastodržaca, oni to odlično znaju, već zbog one silne opozicije (sa ili bez navodnica) – ne piše ni u jednom od dokumenata i zakona. Znači, tamo ne stoji ni „v“ od vojne, niti „n“ od neutralnosti, ako je reč o tzv. vojnoj neutralnosti. A ako je reč o „neutralnosti“ kao jedino priznatom međunarodnopravnom institutu, takođe nema ni „N“ od neutralnosti. Tačka.

I, sada, ide nezaobilazno pitanje – pa za čije „babe zdravlje“, što bi se narodski reklo, za čiji interes se kunete i u „vojnu neutralnost“ i povremeno u „neutralnost“? Pa kako je moguće da ovako drsko lažete i obmanjujete mučeni narod Srbije, koji nije dužan da poznaje međunarodno (ratno) pravo i strateška odbrambena i vojna dokumenta i zakone?

Čemu sve to gospodo ministri, doministri i (osobito) gospodo generali i pukovnici, pa makar vam to bilo naloženo u Garmiš-Partenkirhenu, Jorku, Obergameu, Rimu, Ohaju, Pentagonu, Vajtholu, Monsu…!?

Znam da odgovora neće biti, rizik im je ogroman, pa evo da ja ponudim tumačenje – zastupate interese NATO-a, radite tačno prema njihovim instruktažima, sprovodite pakleni plan koji je smišljen pred otcepljenje Kosmeta upravo u organizaciji Alijanse, a koji se tada zvao (kada se prevede na srpski jezik) – podmetni im priču o „vojnoj neutralnosti“ kroz Rezoluciju o Kosmetu kako bi se izbeglo suspendovanje programa Partnerstvo za mir ili kojim slučajem izlazak iz tog NATO projekta. Iz programa koji nam je dokrajčio sistem odbrane i Vojsku i vezao ruke crnje nego ’41.

Zato je suludo (a kod nekih i vrlo planski – recimo „opoziciona“ SNP) zahtevati referendum o članstvu u NATO. Zašto? Lepo je pre neku noć premijer Srbije objasnio – niko nas nije zvao u NATO, niti smo mi podneli zahtev. Tačka. I reče istinu nakon ko zna koliko vremena.

Nije naš problem članstvo u NATO, jer se u dogledno vreme neće dogoditi iz najmanje dva razloga. Prvi, svesni su šta su radili 1999. godine, a drugo (i ne manje važno), oni nas tamo i ne vide kao Srbiju sa dve pokrajine, zatim sa „Sandžakom“, Vojvodinom i jugom centralnog dela Republike.




 

Inače, da bi uopšte mogli da se kandidujemo za članstvo u NATO, potrebno je da prođemo kroz poseban „trening“, to jest obiman proces ili najpreciznije „mehanizam“, koji ima svoj vrlo stručni naziv – „Akcioni plan za članstvo“ (Membership Action Plan, MAP). To je put koji je različitiji a aktivnosti intenzivnije od, recimo, našeg sadašnjeg „mehanizma“ – „Individualni akcioni plan partnerstva“, IPAP (Individual Partnership Action Plan, IPAP).

Nije zgoreg podsetiti da su sve članice NATO primane nakon ’90-tih u članstvo (odluka samita u Vašingtonu 1999. godine), prolazile kroz navedeni mehanizam, te da se taj proces više godina unazad odvija u: BiH, Crnoj Gori i BJR Makedoniji. Na kraju procesa, sledi zvanični poziv i nakon odluke zemlje kandidata i odluke Saveta NATO, pristupa se potpisivanju brojnih sporazuma ugovornog karaktera.

Dilema ne bi trebalo da bude „da ili ne“ u članstvo Alijanse, već „da ili ne“ u „Partnerstvu za mir“.To je NATO program koji nam je lukavo gurnut odmah nakon petog oktobra, njime su nam razbili sistem odbrane, poklopili nas, nametnuli ama baš sve standarde, procedure, pravila, strategije, doktrinu, planove, interoperabilnost i uzjahali kao okupacioni jahači. I nakon krovnog sporazuma SOFA (2014) realizovali  ultimatum iz Rambujea u celini. A sada slede borbene operacije po belom svetu, u njihovu korist.

Ako već mora referendum (kako ga realizovati u okupiranoj Srbiji?), onda bi trebao da se odnosi na program „Partnerstvo za mir“. Program po kome se nalazimo u evroatlantskom regionu i području, kako doslovno piše u ugovoru koji smo potpisali sa Alijansom („Okvirni dokument“, 2006). Odatle treba izlaziti i to HITNO!

No, da se vratimo osnovnoj temi – potrazi za „vojnom neutralnošću“ kao istorijskoj prevari NATO „partnera“ čiji program PzM ispunjavamo, i da probamo da je (kao) nađemo.

Da vidimo šta se kaže u „Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, recimo u poglavlju IV. „Politika nacionalne bezbednosti“, u tački 1. „Osnova opredeljenja politike nacionalne bezbednosti“, gde u paragrafu četvrtom stoji:

„Polazeći od uverenja da je nacionalna bezbednost Republike Srbije usko povezana sa bezbednošću regiona Jugoistočne Evrope i kontinenta u celini, Republika Srbija će unapređivati odnose sa članicama EU, kao i članicama i partnerima NATO na osnovama neposredne, bliske i dugoročne saradnje izajedničkog delovanja.“

Ili, da citiramo paragraf šesti iste tačke:

„Kroz proces evropskih integracija, Republika Srbija izražava spremnost da izgrađuje kapacitete i sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti, u skladu sa standardima i obavezama koje proizilaze iz Evropske bezbednosne i odbrambene politike.“

‘Ajmo sada na paragraf sedmi:

„Pristupanjem NATO programu Partnerstvo za mir Republika Srbija potvrđuje svoje dugoročno opredeljenje da pruža doprinos zajedničkim demokratskim vrednostima i učvršćivanju regionalne i globalne bezbednosti. Republika Srbija naglašava svoje uverenje da je aktivna i sadržajna saradnja svih država Zapadnog Balkana sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir, put za trajnu stabilizaciju i napredak ovog regiona.“

Da vidimo šta piše u „Strategiji odbrane Republike Srbije“, u poglavlju 1. „Bezbednosno okruženje“, u tački 1.2. „Regionalno okruženje“, u trećem paragrafu:

„Za jačanje evropske bezbednosti posebno je značajan NATO program Partnerstvo za mir, kao širok okvir političke, bezbednosne i odbrambene saradnje i zajedničkog delovanja država članica. U realizaciji ciljeva upravljanja krizama i stabilizacije stanja važna je uloga evropske bezbednosne i odbrambene politike“.

Dok u poglavlju 4. „Politika odbrane Republike Srbije“, u tački 4.2. „Osnovni ciljevi i zadaci politike odbrane“, u paragrafu drugom, kao treći cilj po redu je:

„Integracija u evropske i druge međunarodne bezbednosne strukture i učešće u NATO programu Partnerstvo za mir.“

A onda sledi objašnjenje kako se popeti na te evroatlantske visine:

 „Radi dostizanja navedenih ciljeva, realizuju se sledeći zadaci politike odbrane:

  • angažovanje u aktivnostima evropske bezbednosne i odbrambene politike,
  • angažovanje u NATO programu Partnerstvo za mir, i
  • dostizanje interoperabilnosti sa sistemima odbrane država uključenih u NATO program Partnerstvo za mir“

Je l’ treba još citirati?

Gde je u ovome „vojna neutralnost“ ili samo „neutralnost“? Zašto tako nešto ne piše? Zbog čega aktuelna vlast pune četiri godine nije izmenila navedena strateška dokumenta koja su usvojena još 2009. godine? Znači, navedene strategije su usvojene „dve jeseni i zime“ nakon podmetnute „vojne neutralnosti“ u vezi koje je, u tački 6. Rezolucije Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji (2007), da paradoks bude veći, predviđen referendum o tom pitanju.

Ova vlast je raubovala navedena državna dokumenta pune četiri godine i za to vreme čak dva puta unosila izmene u Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci Srbije. Zbog čega se nisu dotakli „vojne neutralnosti“ ili „neutralnosti“ i ugradili je kao zvanično državno opredeljenje?

Nemoguća i od strane NATO i EU zabranjena misija. Oni su nam i pisali navedenu državnu politiku odbrane nakon što su nam razbili taj sistem i posebnu Vojsku, prilagođavajući je svojim agresivnim potrebama širom sveta.

Znači, prvo su je „reformisali“ do 2007. godine kada su je sveli na sadašnje simbolično brojno stanje ljudstva i borbene tehnike strogo prema njihovim standardima, procedurama i saglasno njihovim ciljevima, a zatim su nam napisali zakone, pa tek onda strategije. Dakle, redosled je bio potpuno (i namerno) obrnut po sva tri pitanja, odnosno aktivnosti. U slobodnim zemljama je sve drugačije – prvo strategije i doktrina, zatim zakoni, pa tek onda reorganizacija ili reforma.

Ukoliko ima još uvek onih naivnih (a ima ih jedno pet, šest miliona u zemlji Srbiji), da naglasim po ko zna koji put – nisu se NATO prijatelji tukli sa nama ’90-tih takmičenja  radi, već da bi nas okupirali. To je jasno stajalo u ciljevima oružane agresije 1999. godine: (1) poraziti Vojsku Jugoslavije, (2) zaposesti teritoritoriju Kosova i Metohije, (3) izolovati Crnu Goru od Srbije stvarajući uslove za njeno otcepljenje.

Kako je moguće propagirati i lažno sprovoditi nešto tako ozbiljno od posebnog državnog značaja, kao što je izmišljena „vojna neutralnost“ a da o tome nema ni slova u Ustavu zemlje, niti u zakonima, kao (i posebno) u navedenim strategijama i doktrini? Moguće je – kvislinški zadaci su beskompromisni.

Zato ne bi smele da čude izjave NATO čelnika – koji kao po nekakvoj ubrzanoj traci pristižu u Srbiju – o poštovanju „vojne neutralnosti“ Srbije. Pa naravno da će je „poštovati“, oni su nam je smislili i naložili.

Dve važne ličnosti iz tog sveta su nas posetile koliko juče. O onom pre njih, komandantu Vrhovne komande NATO (SHAPE), američkom generalu Bridlavu, već sam pisao, kao i o poseti zamenika komandanta Komande združenih savezničkih snaga u Napulju, general-potpukovniku Leonardu di Marku.[vi]

Prvi gost minulih dana je predsedavajući Vojnom komitetu NATO, general Peter Pavel.[vii] Obratimo pažnju, nedavno je u posetu dolazio i njegov zamenik, general Mark Šisel (onaj koji je srpskim visokim oficirima usred Generalštaba držao predavanje protivu Rusije i Putina!), što je krajnje neuobičajena praksa, kao i intenzitet takvih poseta na tako visokom nivou, i moglo bi se reći diplomatski i vojno potpuno neprimerena aktivnost.

U susretu sa načelnikom Generalštaba, zatim sa novim ministrom odbrane, ministrom spoljnih poslova i ko zna sa kime još, general Pavel ističe: „(…) da NATO poštuje politiku neutralnosti koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Naglasio je da shvata osetljivost geopolitičkog položaja Srbije i dodao da smatra da je Srbija stub stabilnosti u regionu.“

Dakle, on potencira „neutralnost“ i naglašava „geopolitički položaj Srbije“. Pa, naravno, shvatili su da se Rusija budi i da počinje u vezi sa Srbijom da šalje jasne signale. Te stoga – drž’ se neutralnosti kakva god da je – vojna, aktivna, ovakva ili onakva, svakako izmišljena i upravo od strane njih podmetnuta, kako „medved“ ne bi lupio „šapom“ onako kako može.

To što je za „neutralnost“ potrebna jasna državna odluka, a zatim još precizniji državni papir koji se pod obavezno deponuje u Sekretarijatu OUN kao nezavisnom organu, nema veze, ko o tome razmišlja i koga briga. Kao i to što se neutralnost ne proglašava u odnosu na mir i tekuća politička i ekonomska zbivanja na međunarodnoj sceni, već isključivo u odnosu na rat, odnosno oružani sukob – onaj koji je u toku ili koji je najavljen od strane nekih država, još manje je bitno.

A baš tako nalažu jedino merodavne i važeće, čuvene Haške konvencije iz 1907. godine, kojima se vrlo precizno reguliše postupanje zvanično neutralnih država u ratu na kopnu i u ratu na moru.

Zvanična neutralnost (o vojnoj neutralnosti nema smisla ni zboriti, jednostavno, ne postoji i nije je zabeležila istorija, čak je u suprotnosti sa logikom) nespojiva je sa Partnerstvom za mir, koje je sastavni deo strategije, doktrine i ciljeva NATO saveza.

Tako stoji u svim dokumentima – od onog najvažnijeg koji je pravi međunarodni ugovor i naziva se„Okvirni dokument“ koga potpisuju sve članice Partnerstva (Srbija, 2006) preko „mehanizama saradnje“ (podprograma, nivoa, stadijuma, faza…), do različitih sporazuma kao što su SOFA (2014), Bezbednosni sporazum (2008), poverilački fondovi (uništenje ubojnih sredstava i prekvalifikacija – odstranjivanje ratnog kadra) i slično.

Pored navedenog, još jedna pretpostavka je posebno bitna i možda najvažnija – zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika EU – regionalne organizacije kojoj se, protivustavno gazeći vlastiti državni suverenitet, priključujemo, evo, već punih 15 godina. Organizaciji koja je (kao i NATO) „izvedeni subjekat“ međunarodnog prava, Srbija kao suverena država i „izvorni subjekat“ međunarodnog prava, dakle mnogo značajniji u međunarodnim odnosima, pre nego smo i ušli u članstvo, na blanko i unapred, predaje suverenitet po svim državnim pitanjima – političkim, odbrambenim, bezbednosnim, ekonomskim, pravosudnim….

Da pomenemo i onog drugog gosta – zamenika pomoćnika ministra odbrane SAD Majkla Karpentera[viii]koji je u susretu sa ministrom vanjskih dela Dačićem, ukazao „da njegova zemlja visoko ceni saradnju Srbije sa NATO u okviru Programa Partnerstvo za mir, poštuje stav Srbije o vojnoj neutralnosti i opredeljenje Srbije da sama izabere sadržinu saradnje u okviru tog programa“.

Zatim je „obostrano izraženo zadovoljstvo realizovanim projektima pod okriljem programa saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja kao i aktivnostima SAD u pružanju podrške jačanju kapaciteta vojne baze „Jug“ sa ciljem da ona dobije status centra za obuku Partnerstva za mir“.

Neka mi neko naučno dokaže šta je „vojno neutralno“ (ili „neutralno“) u onome što je citirano u prethodna dva pasusa?

Obratimo pažnju – srpska vojna baza „Jug“ koju nam inače Amerikanci opremaju godinama, postaće Centar za obuku NATO programa Partnerstva za mir! Znači, klasična vojna baza severnoatlantske Alijanse (druga po redu nakon Bondstila) u zemlji Srbiji. Treća će biti ABHO centar u Kruševcu. A sve ostalo ne mora ni da se numeriše – aerodromi, kasarne, čvorišta…

Hoće li ruske (buduće) „diplomate“ iz civilnog Humanitarnog centra u Nišu, sve da im i damo taj status koji se ne može niti sme porediti sa statusom pripadnika jednog vojnog saveza, moći da se „igraju“ po bazi „Jug“? Malo sutra.

I čemu onda sva ta buka i galama oko „vojne neutralnosti“?

Zato što je vojno savezništvo sa Ruskom Federacijom odavno na stolu. Sa njihove, ruske strane stola. E, to je ta noćna mora koju NATO glavešine i njihovi podanici u zemlji Srbiji moraju odagnati. Kako znaju i umeju. Lažima i prevarama. Kako bi drugačije.

[i] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/vojna-neutralnost-srbije-je-velika-prevara-sa-ozbiljnim-posledicama/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/stoltenberg-i-srpsko-vojnoneutralno-i-relaksirano-nato-stado/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/da-li-smo-vojno-neutralni-ili-vojno-neutralisani/

[ii]http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/Strategija%20nacionalne%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf

[iii]http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/Strategija%20odbrane%20Republike%20Srbije.pdf

[iv] http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/zakoni/16042015/Prelom-ZakonOOdbrani-2varijanta-ZaStampu.pdf

[v] http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/zakoni/16042015/Prelom-ZakonOOVojsci-2varijanta-ZaStampu.pdf

[vi] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/srbija-je-odavno-nato-dvoriste/

[vii] http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9361

[viii] http://www.nspm.rs/hronika/zamenik-pomocnika-ministra-odbrane-sad-sad-visoke-cene-saradnju-srbije-sa-nato-om-u-okviru-programa-partnerstvo-za-mir.html

(pukovnik Goran Jevtović, Fond strateške kulture)

KOMENTARI



24 komentara

  1. 123 says:

    Ma kakvi naučni dokazi! Nemaju oni nameru ništa da dokazuju. To su obični šibicari sa autobuske stanice. Šibicar Vučko i navlakač Toma Diploma dohvatili su "zatucani narod" pa jašu li jašu. Izvarali su nas i izradili za ovih nekoliko godina kao niko dosad i zaslužili time najviše bandere u gradu! Kopilad!

  2. SRBIN says:

    KADA JE TOLIKO JAK VUCIC STO JE ZAVEO APSOLUTNU CENZURU MEDIJA I INTERNETA.BAS SVE JE CENZURISANO SVE NACIONALNE TELVIZIJE I SVI NABITNIJI I NAJCITANIJI INTERENT PORTALI.PA KAKO SE BORITI PROTIV IZDAJNIKA - VUCICA - NEMA DRUGE SAMO SILOM A TOGA CEKA BES GRADJANA JER NEMOZE VECNO DA VLADA LAZIMA.UPALICE GA NAROD IMA DA GORI ZGRADA VLADE I ON .

  3. Miloš says:

    Kolumnista i vojni komentator Politike Miroslav Lazanski nalaziće se na izbornoj listi kandidata SNS za poslanike u Skupštini Srbije, piše Politika. Kako piše dnevni list u online izdanju, Lazanski će biti u grupi nestranačkih ličnosti na listi koju predvodi Aleksandar Vučić.. Još jedan izdajnik

  4. SRBIN says:

    OD IZBORA NEMA NISTA SAMO SILOM MOZE DA SE SRUSI IZDAJNIK ALEKSANDAR VUCIC SVE JE CENZURISO SVE TELVIZIJE PINK,HEPI,RTS,B 92,PRVA,INTERNET JE CENZURISAN SKORO SVI PORTALI VECERNJE NOVOSI.POLITIKA,ALO,DANAS,INFORMER,BLIC,PRESS,KURIR,VESTI,TELEGRAF,SRBIJA DANS,LOKALNE TV I RADIO STANICE PO CITAVOJ SRBIJI APSOLUTNA CENZURA SAMO SE VELICA VUCIC I SNS.

  5. ODRZAN PROTEST says:

    USTALA SRBIJA: ODRŽAN ANTI - NATO PROTEST U NIŠU (VIDEO) – https://www.youtube.com/watch?v=hFE4XS9MIkE – Srpski sabor Zavetnici i Patriotski pokret Srbije, koga predvodi bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, organizovali su na Trgu kralja Milana u Nišu protest protiv ulaska u NATO. Cilj protesta je preispitivanje odluke Vlade Srbije i predsednika Srbije o potpisivanju Sporazuma o saradnji sa NATO-om, i sazivanje referenduma na kome će narod odlučivati želi li ulazak u NATO alijansu, koja je 1999. god. izvršila agresiju nad Srbijom. Protestu su prisustvovali i brojni pokreti, udruženja i političke organizacije ujedinjeni oko ideje da se Srbija ne sme poistovetiti sa svojim agresorom i dozvoliti da drugi narodi stradaju, kao što je i sam srpski narod stradao 1999. u NATO razaranju zemlje. Demonstranti su nosili srpske zastave, fotografije Vladimira Putina i parole protiv NATO-a, uzvikivali „Kosovo je Srbija“ i pevali patriotske pesme. Veliki anti-NATO protest zakazan je za 27. mart u Beogradu.

  6. bb says:

    I ti ces kod Vucica.Pa pukovnice to sto ste napisali je za one koji poznaju vojnu tematiku.Ja iskren da budem jedva nesto razumem?Samo znam da su svi oko nas u nato-u.A mi sta cemo i gde cemo?Verovatno iz nigde u nista.Jednostavno nemamo para,ali ozbiljno.Veliku vecinu mladih vojne teme ne interesuju.

  7. UROS says:

    https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xlt1/v/t1.0-9/12742363_10207035185136938_1647574385095534537_n.jpg?oh=12e89d6a8f96b0ec245f9761dd364a24&oe=5754D5FB

  8. MickoNY says:

    bb vidi se da tebe nista ne interesuje i tvoje mlade kompanjone, a od toga , sto pise pukovnik, vam buducnost zavisi. Vama je izgleda svejedno, hocete li da zivite slobodno ,ili cete da glancate NATO cizme. " Veliku vecinu mladih vojne teme ne interesuju" , ne mogu da verujem da je to neko napisao , a jos manje da je to istina

  9. bb says:

    Nazalost mlade to ne interesuje.A ja vise nisam toliko mlad.Ne bih ja nikom da glancam cizme.Vojna tematika ovog kalibra za mene je komplikovana.Nesto razumem,a nesto ne.Iskreno ne znam kuda ova politika vodi?Ja nisam vlast i ne mogu ni malo da uticem na odluke koje se donose.

  10. Zoran Tošić says:

    Bravo Jevto ! Delim tvoje mišljenje !

  11. ljubisav says:

    Istorijski gledano mi smo svoje vidjene glave sami skidali,valjalo bi to opet uraditi?!

  12. MERI says:

    @bb Ono što treba da razumete je sledeće: Usmeno nam se priča da smo neutralni, dao je premijer i takve izjave prema ruskim zvaničnicima, a u svim bitnim dokumentima koji regulišu tu oblast stoji NATO. Čak je i senator Mekejn kad je došao u Srbiju 12.02.2016. izjavio nešto u smislu kako je Srbija neutralna, što znači da i američka administracija učestvuje zajedno u laži sa domaćim režimom. Prave nas blesavim i to u dogovoru i saradnji: vlast Srbije i predstavnici NATO i razni američki predstavnici. Dok je narod neobavešten i ne zagleda se u bitna dokumenta može mu se pričati svašta, usmeno nas ustvari lažu da smo neutralni, a stvarno rade sasvim suprotno. Ako dodje u nekom za nas veoma bitnom momentu do rasprave npr. pred UN da li je Srbija neutralna, važi samo ono što zvanično piše, a zvanično nema N od neutralnosti. Zato nam je pukovnik ovo napisao i dao dokaze šta piše u najvažnijim dokumentima. 2) Nije u pitanju samo NATO okupacija na papirima, ona se i stvarno ostvaruje čak i pravljenjem novih NATO baza, lepo nam pukovnik kaže: Obratimo pažnju – srpska vojna baza „Jug“ koju nam inače Amerikanci opremaju godinama, postaće Centar za obuku NATO programa Partnerstva za mir! Znači, klasična vojna baza severnoatlantske Alijanse (druga po redu nakon Bondstila) u zemlji Srbiji. Treća će biti ABHO centar u Kruševcu. A sve ostalo ne mora ni da se numeriše – aerodromi, kasarne, čvorišta… Ovo jeste neopevana laž sa opasnim posledicama po gradjane Srbije. Postali smo NATO kolonija i to treba da obustavimo. Na AntiNATO protestima je lepo rečeno da nećemo da budemo NATO kolonija i da NATO nema šta da traži u Srbiji i da se narod ponovo na referendumu kao obliku neposrednog izjašnjavanja izjasni o tome. Ne može skupština i vlada da bude starija od naroda. Savremeno doba je vreme velikih prevara i laži. Usmena obećanja i priče uvek treba proveriti, da li je to i stvarno bitnim aktima tako regulisano.

  13. MERI says:

    Lažu nas i zbog toga što i oni po svojim anketama znaju da sigurno 80% gradjana nije za bliskost sa NATO. A NATO uporno u svojim planovima želi da i ovu teritoriju na kojoj mi trenutno kao narod živimo ima pod svojom kontrolom. Znajući sve to usudili su se da nas beskompromisno lažu.

  14. SESELJ PRIZNAO says:

    ŠEŠELJ PRIZNAO: Stanko Subotić dao milion evra Radikalima - Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, gostovao je u emisiji „Lični stav“ u kojem je otkrio mnoge detelje o Vučiću, ali je rekao i da je Stanko Subotić dao milion evra SRS - VIDEO - https://www.youtube.com/watch?v=ZjUwsdIRL3c

  15. MERI says:

    Srpski sabor zavetnici su već podneli zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ovog poslednjeg zakona o saradnji sa NATO - NSPO., odmah posle prvog AntiNATO protesta u Beogradu. Treba da omasovimo te njihove proteste. Bitno je da znamo da se dosta može uraditi mirnim putem, ako treba potpisivaćemo i peticije. „Zavetnici“ podnijeli inicijativu za ocjenu ustavnosti zakona o saradnji sa NATO sa 3w facebookreporter.org 24.02. Aktivisti Srpskog sabora „Zavetnici“ Ustavnom sudu u Beogradu podnijeli su inicijativu za ocjenu ustavnosti Zakona o saradnji sa NATO u oblasti logističke podrške, koji je potpisao predsjednik Srbije Tomislav Nikolić, i poručili da ovaj zakon, ne samo da je neustavan, nego se njime vrijeđa dostojanstvo svih građana. Portparolka „Zavetnika“ Milica Đurđević izjavila je da će, kada Zakon stupi na snagu, „Zavetnici“ podnijeti i žalbu za ocjenu njegove ustavnosti, ali i žalbe za ocjenu ustavnosti ranije potpisanih SOFA i IPAP sporazuma sa NATO. „Usvajanjem Zakona kojim bi se implementirao IPAP sporazum protiv kojeg smo prošle godine vodili veliku kampanju kosi se sa Ustavom Srbije i znači kršenje prava na odštetu i prava na suđenja NATO vojnicima, jer se vojnicima NATO-a daje diplomatski imunitet i oni bivaju izuzeti od krivične, materijalne i prekršajne odgovornosti“, upozorila je Đurđevićeva. Ona je istakla da je riječ o sporazumu koji je definitivno povrijedio dostojanstvo svih građana Srbije koji su 98 dana bili izloženi NATO agresiji koja je izazvala ogromne ljudske i materijalne gubitke. „Po svemu sudeći Zakon će stupiti na snagu. Naš zadatak će biti da insistiramo na referendumu, a da za to vrijeme koristimo pravna sredstva, obraćajući se Ustavnom sudu od koga očekujemo da IPAP sporazum proglasi neustavnim“, rekla je Đurđevićeva. Ona je najavila da će otpor „Zavetnika“ i ostalih patriotskih snaga u Srbiji NATO okupaciji zemlje biti nastavljen i da će u narednom periodu u najvećim centrima Srbije biti održani veliki anti-NATO skupovi. „Imaćemo veliki skup 6. marta u Nišu s obzirom na to da je jug Srbije veoma stradao tokom NATO agresije 1999. godine. U planu je da se nakon toga održe veliki skupovi u Kragujevcu i Novom Sadu, kao i brojne tribine širom zemlje na kojima će građanima biti predstavljeno šta je sve usvojeno u saradnji sa NATO-om“, rekla je Đurđevićeva. Ona je poručila da će, ukoliko vlasti ne raspišu referendum na kome bi se građani Srbije izjasnili o saradnji sa NATO-om, „Zavetnici“ 27. marta – na dan kada su srpske snage srušile američki F-117, zvani „nevidljivi“, organizovati veliki narodni anti-NATO miting u Beogradu. „Na ulice će izaći svi čiji glas se ne čuje i negira im se pravo da se na referendumu izjasne o ključnim pitanjima za državu i narod i poslati poruku da Srbija ne želi pristup NATO-u“, naglasila je Đurđevićeva. Ona je rekla da „Zavetnike“ ohrabruje to što su ruski mediji prenijeli sve u vezi sa velikim anti-NATO skupom koji je održan u Beogradu 20. februara i što su ruski zvaničnici poslali poruku da se nadaju da Beograd neće nastaviti približavanje NATO-u. ———— 24. 2. 2016. RTRS, za FBR priredila Biljana Diković

  16. MERI says:

    Evo šta je ispravan put i način da se oslobodimo kolonijalnog NATO položaja: Pravno-politički aspekti SOFA i IPAP sporazuma Autor: Danijel Igrec, član GO Srpskog sabora Zavetnici Republika Srbija otpočela je odmah nakon 2000. godine sprovođenje tzv. „politike približavanja Severnoatlantskoj vojnoj alijansi“. U tu svrhu potpisani su mnogi sporazumi između naše države i NATO vojnog saveza koji predstavljaju osnov za postepeno odricanje Republike Srbije od svog vojnog i bezbednosnog suvereniteta, koji je polako prelazio u ruke NATO struktura. U ovom tekstu autor će se ograničiti na analizu dveju ključnih i suštinskih sporazuma sa NATO paktom koji predstavljaju operativno-tehnički i pravno-politički osnov i okvir za dalje razvijanje i unapređivanje odnosa sa tom vojnom organizacijom. Ministar inostranih poslova, Ivica Dačić, i bivši ministar odbrane, Bratislav Gašić, svojom posetom Briselu u martu 2015. godine formalno su ozvaničili stupanje na snagu tzv. “Individualnog akcionog plana saradnje” (IPAP sporazum) između Republike Srbije i NATO saveza, potpisanog i prihvaćenog od obe strane decembra 2014. godine. Na prvi pogled možemo reći da se radi o operativnom sporazumu, tj. o onoj vrsti međunarodnog ugovora čije sklapanje i ratifikacija su u nadležnosti Vlade Republike Srbije (član 14 Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora RS) i za čiju pravnu valjanost nije potrebno izjašnjavanje Narodne Skupštine kao vrhovnog zastupnika narodnog suvereniteta. Shodno tom pogledu prisustvo srpskih predstavnika u Briselu 18. marta 2015 mogli bismo okarakterisati kao protokolarni čin, sa kojim su dve ugovorne strane prosto razmenile akte o notifikaciji i time formalnopravno ispunile uslove za međunarodnopravnu “ratifikaciju” IPAP sporazuma. Međutim, analizirajući sadržinu pomenutog sporazuma i imajući u vidu ustavnu obavezu državnih organa Republike Srbije da u procesu sklapanja međunarodnih ugovora poštuju Ustav i ustavni poredak srpske države, dolazimo do zaključka da IPAP sporazum sadrži mnoštvo formalnih i materijalnih neustavnosti, koje na najgrublji način krše ustavni poredak, političku nezavisnost i državni suverenitet Republike Srbije. Pre nego što iznesem suštinu problema želim da upozorim na postojanje prethodno zaključenih međunarodnih ugovora između RS i NATO saveza, koji su relevantni za ovde iznesenu analizu. U okviru Partnerstva za mir, čija članica je i naša država, postoji praksa zaključivanja ugovora između država nečlanica i država članica NATO saveza. Među takvim ugovorima najpoznatiji su tzv. SOFA sporazumi, kojima se uređuje status i prisustvo vojnih trupa jedne ugovorne strane na teritoriji druge ugovorne strane. Shodno tome naša država je septembra 2006. godine potpisala takav sporazum sa Vladom SAD (reč je o bilateralnom sporazumu), sa kojim je regulisan pravni status vojnih trupa SAD na teritoriji naše države. Taj sporazum doživeo je i unutrašnju ratifikaciju od strane Narodne Skupštine RS, čime je i u potpunosti postao pravno obavezujući akt za naše državne organe. Pored njega januara 2015. godine potpisan je i SOFA sporazum sa predstavnicima NATO saveza kao međunarodne organizacije (reč je o multilateralnom sporazumu), koji je u julu iste godine zvanično prihvaćen i od srpskog zakonodavnog organa. Jedan od problema sa kojima se suočavamo analizirajući IPAP sporazum predstavljaju i njegove odredbe po kojima je naša država dužna da u što skorije vreme potpiše i ratifikuje slične SOFA sporazume sa svim državama članicama NATO pakta, kao i činjenica da se IPAP sporazumom zapravo još jednom potvrđuje privrženost naše države pravnim obavezama koje proističu iz SOFA sporazuma sa SAD, a koji je u svojoj suštini protivzakonit i protivustavan međunarodni ugovor. U nastavku sledi obrazloženje navedenih tvrdnji. Najveća spornost SOFA sporazuma sa SAD ogleda se u tome, da se njime pružaju oružanim trupama strane države (SAD) izuzetno neograničene povlastice i privilegije koje one uživaju na teritoriji jedne suverene i nezavisne države. Tekst sporazuma ne pruža nikakav objektivno prepoznatljiv kriterijum kojim se sa preciznošću definišu granice tih privilegija i njihova ograničenja. Kao primer navedimo pravo vojnih trupa SAD da bez ikakvih ograničenja i prepreka ulaze na teritoriju Republike Srbije, vrše neometan tranzit svoje vojne opreme i koriste srpsku vojnu, pa čak i civilnu infrastrukturu. Štaviše, prilikom tih svojih dejstava na teritoriji naše države pripadnici oružanih snaga SAD uživaju pun diplomatski imunitet, što znači da su unapred oslobođeni svakog oblika materijalne, prekršajne, pa čak i krivične odgovornosti za posledice, koje prouzrokuju svojim delima. To znači da građani naše države, koji utrpe posledice dejstava tih vojnih trupa, nemaju nikakvo pravo na nadoknadu štete niti pravo na zaštitu svoje lične bezbednosti. Ovakve odredbe jednog međunarodnog ugovora grubo krše Ustav Srbije, pre svega njegov 1 i 8 član, koji precizno navode da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, na kojoj se vlast zasniva na poštovanju građanskih prava i vladavini pravnog poretka srpske, a ne neke strane države. nato-srbija Pružanjem punog diplomatskog imuniteta stranim vojnicima srpska vlast ovim ugovorom uskraćuje ustavno pravo građana na pravično suđenje (član 32 Ustava), pravo na nepovredivost njihovog fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na slobodu i bezbednost (član 25 i 27 Ustava), pravo na jednaku zaštitu i na pravno sredstvo (član 36 Ustava) kao i osnovno ljudsko pravo na naknadu štete (član 35 Ustava). Pored Ustava ovakav sporazum u potpunosti negira i prava građana koja proizilaze iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, naročito opšteprihvaćeno pravilo o zabrani diskriminacije sopstvenih državljana u odnosu na strane osobe (NATO vojnike). SOFA sporazum u veoma maloj meri inače pruža mogućnost ograničene materijalne odgovornosti stranih vojnika za štetu, nanetu našim građanima, ali samo pod uslovom, da se za pravnu procenu te štete upotrebi zakonodavstvo SAD! Ovakvim zahtevom se u potpunosti ignoriše ustavna obaveza državnih organa RS da na srpskom teritoriju primenjuju isključivo srpsko zakonodavstvo i srpska država svodi na običnu koloniju Pentagona bez ikakvih elemenata državnosti! Ovim se u potpunosti podriva srpski državni poredak i ruši sistem međunarodnog prava koji počiva na suverenitetu kao osnovnom postulatu međudržavnih odnosa. Podestimo isto tako da ovakvo široko tumačenje diplomatskog imuniteta nije u skladu ni sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima koja zahteva da se pojam “imuniteta” tumači krajnje restriktivno i da se pruža samo osobama sa diplomatskim statusom, kojima je takav imunitet neophodan za neometano vršenje svoje funkcije. Sa pravom se pitamo na osnovu kojih kriterijuma se stranim vojnicima pruža pun imunitet i u čemu se to njihov položaj izjednačava sa diplomatskim predstavnicima stranih zemalja?! U nastavku ispostavljamo odredbu SOFA sporazuma po kojoj se ugodnosti koje važe za pripadnike oružanih snaga SAD proširuju i na njihove “partnere i njihovo osoblje”. Pošto u tekstu sporazuma ne postoji jasna definicija šta se sve podrazumeva pod terminom “partneri”, postoji opasnost da se ekstenzivnim tumačenjem SOFA sporazuma dođe do zaključka da pomenute ugodnosti (pun imunitet, pravo neograničenog tranzita kroz Srbiju i korišćenje njene infrastrukture, …) važe i za susedne države, članice NATO pakta, kao i za sve susedne entitete, koji po međunarodnom pravu nemaju svojstvo države, ali ih kao takve smatraju SAD (to bi značilo da sutra i novoformirana separatistička “vojska Kosova” može slobodno da šparta našom državom i koristi naše vojne i prirodne resurse!). Već u ovom delu vidimo da SOFA sporazum ne ispunjava jedno od najbitnijih načela zakonitosti i pravne države, tj. načelo određenosti u zakonu (lex certa), po kojem tekst zakona i ostalih opštih pravnih akata mora biti u tolikoj meri jasan i konkretno određen, da je na osnovu utečenih metoda tumačenja moguće odrediti značenje pojedinih reči i termina. Bez obzira na činjenicu da SOFA sporazum nije zakon i da shodno tome pomenuto načelo ne bi bilo primenjivo u ovom slučaju, moram da ispostavim da načelo lex certa predstavlja jedno od elementarnih pravnih načela opšteg međunarodnog prava i kao takvo obavezuje države i u procesu sklapanja međunarodnih ugovora. Ne-u-NATO Svojom ekonomskom klauzulom prema kojoj strane vojne trupe za prevoz vojnog materijala i za obavljannje drugih delatnosti nisu u obavezi da plate dažbine i carine već im se sve to omogućava besplatno, SOFA sporazum narušava temelje ekonomske egzistencije srpske države, jer su naši državni organi u obavezi da iz republičkog budžeta kriju te troškove, iako bi to moglo da znači smanjenje sociajlnih primanja onim građanima koji su u ozbiljnoj socijalnoj krizi. Tako nešto je u uslovima ekonomske krize i lošeg privrednog rasta naše ekonomije ravno samoubistvu! Dalje, član 4 SOFA sporazuma naglašava da američki NATO okupatori imaju pravo da se kreću slobodno po Srbiji bez ikakvih restrikcija. Od naših običnih srpskih građana sa dvojnim državljanstvom se zahteva da se uredno prijave policiji odmah po dolasku u otadžbinu, dok se stranim vojnicima ne samo dozvoljava da vršljaju kako hoće, već se našim organima zabranjuje i bilo kakva kontrola nad njima. Ovo predstavlja direktnu povredu ustavnog zahteva o jednakoj zaštiti prava svih lica na teritoriji RS, jer ne postoji nijedan objektivno prihvatljiv razlog za ugodniji tretman pripadnika stranih oružanih snaga. U nastavku se članom 7 sporazuma srpskim državnim organima zabranjuje bilo kakva inspekcija, carina ili kontrola „sredstava i tehnologija“, koje američki vojnici imaju pravo da unesu u Srbiju, vazdušnim, rečnim ili kopnenim putem. Najstrašnija posledica te odredbe je u tome što omogućava stranim trupama odrešene ruke da opljačkaju i izvezu naše privredno i prirodno blago, pa čak i nekažnjeno kidnapuju naše građane, potpuno neometano od srpskih državnih organa, kojima je upravo posao da tako nešto spreče. Na kraju analize ovog sporazuma želim da ispostavim i 2. paragraf njegovog 13 člana koji glasi: “U slučaju da obe Strane u budućnosti postanu članice sličnih sporazuma koji sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, primenjivaće se odredbe ovog sporazuma.” Šta to znači? To prosto znači da se naša država unapred odrekla prava da sklapa slične, sa geopolitičkog aspekta gledano za nju možda povoljnije sporazume sličnog tipa sa prijateljskim zemljama, poput Ruske Federacije. Ovakve odredbe krajnje su atipične za međunarodne ugovore i ukazuju na činjenicu da je u procesu sklapanja SOFA sporazuma sa SAD na predstavnike srpske strane vršen nedozvoljen pritisak u cilju da se odreknu svog suverenog prava na slobodno sklapanje sporazuma sa onim državama sa kojima to žele. Ovakva povreda prema Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora automatski predstavlja razlog za ništavnost SOFA sporazuma. ipap-srbija-u-nato IPAP sporazum je po svojoj formalnoj prirodi zapravo operativno tehnički sporazum koji sadrži obaveze, čija implementacija je neophodna za suštinsku realizaciju SOFA sporazuma sa SAD kao i preduslov za sklapanje ostalih sporazuma sa svim članicama NATO pakta. To je i predviđeno u pojedinim odredbama samog IPAP sporazuma. Međutim, analizirajući sadržaj tog sporazuma dolazimo do zaključka da, ratione materiae, taj sporazum obuhvata ona područja koja je prema Ustavu RS neophodno urediti zakonskim aktima, a ne ugovorom čije sklapanje je u nadležnosti Vlade RS, što ga u hierarhiji pravnih akata izjednačava sa podzakonskim aktom. Naime, IPAP sporazum reguliše pitanja koja se tiču ne samo vojnog prisustva NATO snaga na području Srbije već i mnoštvo pitanja koja nemaju nikakve suštinske veze sa vojnom tematikom. Tako se u tom sporazumu naša država obavezuje da će učiniti sve da se što pre privede kraju proces privatizacije firmi u državnom vlasništvu, da se u što većoj meri omogući “reintegracija” raseljenih Roma iz EU u srpsko društvo (i to ne samo Roma koji su srpski državljani, već i svih Roma čiji povratak je moguć na osnovu Ugovora o readmisiji između Srbije i EU, bez obzira na to da oni nisu naši državljani). Srbija se IPAP sporazumom obavezuje da će sprovesti reforme pravosudnog sistema, da će u potpunosti primeniti zakonodavstvo EU na svojoj teritoriji (iako ona nije članica EU i uprkos činjenici da je po državnom Ustavu na teritoriji srpske države najviša vlast upravo pravni poredak srpske, a ne neke tuđe države ili organizacije), da će okončati pregovore o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da će sprovesti reforme u sklopu energetske bezbednosti (čime se neopravdano vrši pritisak na Srbiju da se prikloni američkoj koncepciji energetske bezbednosti, čime se smanjuju mogućnosti energetske saradnje sa Ruskom Federacijom). Sve su ovo pitanja iz kojih proizilaze važne posledice za državu i narod i koja treba da se regulišu ustavnim i zakonskim aktima, a ne operativno-tehničkim sporazumom između Vlade RS i strane međunarodne organizacije. U tom pogledu IPAP sporazum je čisti primer neograničenog postupanja izvršne grane vlasti, čime se krši član 4 državnog Ustava (podela vlasti), što već u ovom pogledu čini navedeni sporazum neustavnim i ništavnim. IPAP sporazumom omogućava se prisustvo vojnih trupa NATO i njegovih partnera (što znači, kao već rečeno, i mogućnost prisustva vojnih snaga Kosova) na području srpskih vojnih baza u Srbiji, što može dovesti do toga, da se na srpskoj teritoriji obučavaju vojnici koji će služiti okupatorskoj i separatističkoj vlasti u Prištini. Pored toga sporazum zahteva i školovanje srpskih vojnih oficira po modelu NATO ratovanja kao i “obligatornu” propagandu NATO vrednosti u Srbiji, što predstavlja grubo kršenje slobode izražavanja i prava na lično dostojanstvo. Posle svega navedenog vidimo da su kako SOFA tako i IPAP sporazum primeri neustavnih i nezakonitih akata, koji moraju što pre da se eliminišu iz pravnog poretka Republike Srbije. U slučaju SOFA sporazuma sa SAD potrebno je pokrenuti hitno izjašnjavanje Ustavnog suda koji bi Zakon o ratifikaciji (a time posredno i sam sporazum) proglasio ništavnim i neustavnim, što bi prouzrokovalo obavezu srpske države da tom sporazumu shodno uslovima o suspenziji i prekidu međunarodnih ugovora iz Bečke konvencije o ugovornom pravu trajno oduzme pravno obavezujući efekat. Na kraju je neophodno istaći i činjenicu da je Republika Srbija uprkos jasno proklamovanoj većinskoj volji građana o prekidu daljih integracija države u NATO pakt nastavila sa unapređivanjem odnosa sa tom alijansom, usvajajući Sporazum o saradnji u oblasti logističke podrške. Tim sporazumom samo se nastavlja dalja degradacija državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i nanosi nepopravljiva šteta vojno-bezbednosnoj i ekonomskoj samostalnosti Republike Srbije. Nastavkom približavanja Srbije NATO-u drastično se smanjuje srpski odbrambeni potencijal, narušavaju osnovni postulati pravne države i naša država pretvara u golog izvršioca vojnih dejstava država članica NATO pakta što ujedno znači i svesno ignorisanje skupštinske Rezolucije o vojnoj neutralnosti i privrženosti Srbije poštovanju međunarodnog mira i obavezujućih normi Povelje UN i odluka SB UN o suzbijanju učešća u ratnim konfliktima širom sveta. Izvor: Zavetnici Ovaj članak je objavljen u Aktuelno, Mišljenje, POLITIKA, SRBIJA, Stav

  17. MERI says:

    27. mart – na dan kada su srpske snage srušile američki F-117, zvani „nevidljivi“, biće organizovan veliki narodni anti-NATO miting u Beogradu. Zasad stoji ovako, za ovaj datum je zakazan finalni AntiNATO protest. OPREZ! Ne smemo dozvoliti da razne stranke cepaju narod. Narodni interes i interes gradjana da stavimo na prvo mesto, a ne nikako da se osipamo po različitim strankama. Ko želi, nemam ništa protiv da ode i na druga okupljanja. Ali, molim Vas, jako je važno da se u što većem broju se pojavimo 27.03.2016. godine u Beogradu. Zasad važi taj datum... Kad su Zavetnici zakazali finalni AntiNATO protest za 27.03.2016.godine ubrzo posle toga počela su čudna ponašanja kod nekih stranaka. Neće sve stranke da pozovu svoje simpatizere da se tom protestu pridruže nego izgleda da rade nejedinstveno što što do kraja može ispasti štetno. Dragan Todorović nekadašnji član radikala, zakazao je svoj AntiNATO protest, ali za 24.03.2016.godine. To je inače datum kad su nas prvi put bombardovale NATO snage 1999. godine. Puno više radosti doneo nam je baš taj datum 27.03.1999. kad je oboren njihov stelt avion. Za isti datum 24.03.2016. je izgleda najavila AntiNATO okupljanje i Radikalna stranka. Politikantska lakrdija ili namerno pravljenje štete, koja može da odvede u cepanje patriotskih snaga po različitim protestima i da broj okupljenih bude manji te da se i tako pokušaja umanjiti značaj za narod i gradjane ozbiljnog posla koje su pokrenuli Zavetnici. Da li tako žele da učine uslugu isto bivšim radikalima Vučiću i Nikoliću?

  18. MERI says:

    Srpski sabor zavetnici – Što ih duže gledam vidim da su ozbiljni. Postoje i njihovi kontakt podaci: 3w zavetnici.rs Srpski sabor Zavetnici Trg Nikole Pašića 7, Beograd telefoni: 065/ 448 5 888, 064/338 2863 E-mail: zavetnici.infosluzba@gmail.com

  19. DUSKO says:

    SRBIJA JE SVE SAMO NIJE VOJNO NEUTRALNA ! ULAZAK U EU=NATO ! DAKLE MORA BITI REFERENDUM I ZA EU I ZA NATO POD OBAVEZNO ! NI PREMIJER NI BILO KO NE SME U IME SRPSKOG NARODA TAJNO DA POTPISE DOKUMENTA O PRISTUPANJU EU I NATO BEZ REFERENDUMA ; JER U PROTIVNOM SUOCICE SE SA POSLEDICAMA !!!

  20. Don says:

    Boli me dupe pukovnice!!!To je bio tvoj posao nekada.A ne moj.I za neke zavetnike me boli cvrst kurac!!!

  21. Lala says:

    @Don says: 2016/07/20 12:32 AM Mnogo si, bre bolestan Done. Istina je da ne razumes nista od onoga sta Pukovnik pise, a i izgleda i da nemas nikakvog posla. Dobronameran savet za tebe - leci to bolesno dupe jer ce ti ga neko od ovih LGBT rasturiti kad sazna u cemu je tvoj proble,!

    • Don says:

      Trenutno karam pukovnika:)Ne mogu da piseeem.

  22. Niko says:

    Pa dobro NATO. Moze se gledati i ovako : ako nismo mogli da ih ubijamo u avionima evo prilike sada kad su na zemlji, sto i nije lose. Titova doktrina odbrane u opstinama. Svakog dana se ubije nato-vac u opstinama pa da vide

  23. Petar says:

    Ti nisi naš, ili neko drugi piše tekst, jer od kada je Dačić ministar vanjskih dela ?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *