Пустите ме у Црну Гору!

Pustite me u Crnu Goru!

3 decembra 2018

Piše: Čedomir Antić

Ovo postoji samo u lošijim kaubojskim filmovima. Čoveka prvo obese, a onda mu za sutradan zakažu suđenje.

Tako su mi podgoričke dahije prvo zabranile ulazak u Crnu Goru, a tek su me potom tužile zbog navodnog ugrožavanja nezavisnosti njihove države i tobožnjeg širenja rasne i verske mržnje.

Zašto kažem da su me tužili Milo Đukanović i Duško Marković? Zašto tvrdim da je tzv. Crnogorski pokret njihova kreatura i korisno-idiotski projekat? Stvari su, verujem, belodane: od kada najveći mediji jedne nezavisne države, članice NATO i kandidatkinje za mesto u Evropskoj uniji, na tako važnom mestu prenose odluku jednog malo poznatog udruženja građana da tuži sudu privatna lica iz druge države? Evo, ja sam javnosti poznatiji od svih članova CP uzetih zajedno, a siguran sam da bi možda tek jedan ili dva beznačajna medija prenela informaciju da sam zbog nečega tužio Trampa, a kamo li nekog humanoidnog blavura.

Dakle, sve ovo je deo državnog progona. Režimlije su se obrukale kada su donele onu zabranu za Bećkovića, Mirovića, Rakovića i moju malenkost. Nisu, krupne kukavice, smeli ni da izdaju neko rešenje u vezi sa tim. Taman je o toj sramoti prestalo da se priča, usledila je ova tužba. To je sud koji je dozvolio da šesnaestogodišnji sin Andrije Mandića bude mesec dana u pritvoru za odrasle (!!!), a da dvadesetogodišnja Sara robija u Spužu zato što je navodno napala DPS-sudinicu zbog saobraćajne kazne (!!!). Nazovi sud koji ne zna za Šarića, a u vezi sa Kotorom poznaje samo situaciju u srednjem veku. Kada isti bude dosudio da smo (mi koji smo ipak govorili na proslavama ujedinjenja – i to zato što don Milo još ne zna koga da podmiti ili pritegne kako bi zauzdao zli i pokvareni inernet) krivi za rasnu i versku mržnju i da treba da se stidimo kao da smo vođe neonacista i sekte Aun Šinrikjo, komična i operetska zabrana će dobiti opravdanje. Možda će uslediti i interpolova poternica.

Kakav mokri san djeteta Mila. Čoveka koji umesto zrelosti i iskustva sa svakom decenijom vlasti gubi na inteligenciji i polako se sprema da umesto da ode u penziju upiše dečiji vrtić. Problem je samo mali broj drugara. Gde su generacije Norijege, oba Debaijea, Čaušeskua, a da ne spominjem (kako ne bi ispalo da pretim), njegove prethodnice u američkom haremu – Sadama Huseina i Gadafija? Nema ih nigde. Zato Đukanovićeve detinjarije moramo da trpimo tokom celog dana, niko da odmeni crnogorsku i srpsku javnost, pa da malo uloži vremena i strpljenja u tu hiperaktivnu i nedozrelu personu. Tramp i Klinton su nešto kao radili, ali su uzeli ulogu onih dosadnih dokonih tetaka koje se pojave, lupe nešto ili nekoga – ako je sreće pa daju neki evro – i onda odu. Klinton je prilikom posete Crnoj Gori mislio i izjavio da je u Makedoniji, a Tramp je dobro isprašio premijera Markovića. Mislim da je tu problem u pristupu. Čak i neredovno vaspitanje, loše i nemoderno uz fizičko kažnjavanje, zahteva konzistentnost i doslednost. Kod vašingtonskih tetaka toga nema. Kada ga je uvaženi Donald DŽ. Tramp fizički uznemiravao, Duško Marković se po prvom impulsu okrenuo da se bije, ali kad je video ko se na njega namerio servilno se osmehnuo i neko se vreme mislio da li da ponudi i drugo rame. To se jasno videlo. I umesto da iz miloidnog Crnogorskog pokreta tuže Trampa, jer je nasrnuo na premijera kako ne bi niko iz Srbije, oni tuže mene. I još me tuže u odsustvu. Kakav nedostatak dobrog ukusa.

Pitam se: da li Milo Đukanović, njegov režim i ono par pristalica koji nisu na njegovoj mesečnoj plati, zaista misle da su me uplašili? Da li stvarno veruju da je meni neprijatno, da sam u strahu od međunarodnog skandala, nekakve liste koja će mi zabraniti da negde putujem ili od zatvora u Spužu? Meni bi bilo neprijatno da sam na mestu Mila Đukanovića. U javnosti nisam bio poznat kao njegov veliki kritičar, ali evo od kako se uplašio mog dolaska u Crnu Goru nema dana da me neko u Srbiji ne pita da li se plašim za život. Kakva reputacija „šampiona evropskih integracija“! Uvek odgovorim da je smrt deo života i da verujem da se ona tiče odlukeg Svevišnjeg a ne za hira neke diktatorske barabe. Što se straha tiče, čim Đukanovićev sud pozove odmah ću kupiti avionsku kartu. Ako me ne puste da uđem u Crnu Goru sedeću na aerodromu dok režim ne otputuje u pakao. Jedva čekam da se pojavim pred sudom. Bar bi crnogorski režim, jedino preživelo, nakazno ali vitalno praunuče evropskog komunizma, trebalo da zna šta za odlučne i hrabre znači sudska pozornica. Ja sam sluga svog naroda i zamislite šta ću tamo da uradim – kada su stokuće, skitnice i sebični tipovi kakvi su bili Broz ili Dimitrov uspeli da naprave karijeru u sukobu mnogo ozbiljnijih režima od Đukanovićevog. Spreman sam i raspoložen da na sudu raznesem optužnicu. Razobličiću i nagrditi već ionako nakaradni režim. U prašinu ću baciti Đukanovića, Markovića i njihove kreature iz tzv. Crnogorskog pokreta.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *