Путин и Обама на корак до договора!?

Putin i Obama na korak do dogovora!?

21 maja 2015

BRITAIN-G8-SUMMITU roku od samo nekoliko dana Barak Obama je u Rusiju poslao dvoje najviših američkih diplomata. Zbog pomirljivog tona koji su u tim prilikama pokazali zvaničnici obe države, sve glasnije se predviđa da će Vašington i Moskva konačno popraviti odnose, koji su zbog krize u Ukrajini spali na najniži nivo još od kraja hladnog rata.

Posle više od 12 meseci ignorisanja i međusobnih optužbi za građanski rat u kojem je život izgubilo nekoliko hiljada ljudi, državni sekretar Džon Keri prvi put je otišao u Rusiju gde se prošle sedmice susreo sa predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom. Sastanak prvog američkog diplomate sa šefom ruske države značajan je sam po sebi, a i još više kada se zna da su se i domaćin i gost suzdržali od zapaljive retorike koja je obeležila njihove odnose u poslednjih godinu dana.

Keri je iz Sočija poručio domaćinima da „sankcije EU i SAD mogu da počnu da se povlače” ako Kremlj bude do kraja poštovao dogovor iz Minska o prekida vatre u Ukrajini. Šef američke diplomatije bio je, kako je preneo Bi-Bi-Si, veoma zadovoljan iskrenošću predsednika Putina. Kada je Keri podvukao da SAD i Rusija moraju da sarađuju da bi osigurale mir u Donbasu, ruskim zvaničnicima i američkim medijima je to zazvučalo kao jasan zaokret u američkoj politici prema Rusiji. U prilog tome svedoči i činjenica da ni Keri ni njegova pomoćnica za Evropu i Evroaziju Viktorija Nuland nisu u Rusiji pominjali ni anektirani Krim, ni rusko naoružavanje ustanika u Ukrajini, na čemu su sve dosad insistirali kao na razlozima za zapadne sankcije i izolaciju Rusije.

Nulandova je početkom ove nedelje otišla u Moskvu, gde je prilično omražena zbog podrške koju je pružala demonstrantima na Majdanu i proevropskoj opoziciji, sadašnjoj vladi u Kijevu. Kada je prošle godine na „Jutjubu” objavljen snimak na kojem ona sočno psuje EU, Vašington je za ovo „curenje” odmah optužio Kremlj. Bela kuća je smatrala da to mora da je rusko maslo, dok je Stejt department aferu nazvao „ruskim udarcem” i „prljavim trikom”.

I pored teških reči, Nulandova je bila dobrodošla i Kremlj je u njenom dolasku video naznake da će popraviti odnose sa Amerikom. Kako je izjavio jedan neimenovani ruski zvaničnik, Moskva jako želi da konačno dođe do otopljavanja hladnoratovske politike sa Zapadom.

„Razmatrali smo kako bi SAD mogle da podrže sporazum iz Minska”, istakla je Nulandova bez uobičajenih optužbi na račun ruske vlade.

Njene i Kerijeve reči u izrazitoj su suprotnosti sa hladnoratovskom retorikom na Zapadu u kojoj je Putin poređen sa Hitlerom i optuživan da je maltene lično odgovoran za prošlogodišnje obaranje malezijskog putničkog aviona iznad dela Ukrajine pod kontrolom proruskih pobunjenika. Zapad je Rusiju izbacio i iz G-8. Bojkotovao je njenu paradu u čast 70 godina od pobede nad fašizmom. Kada je pre nekoliko meseci postalo jasno da je primirje na istoku Ukrajine na staklenim nogama, Keri je optužio Ruse da obećavaju jedno a rade drugo. Sa svoje strane, Putin je za američku izuzetnost, ubeđenost Amerikanaca u sopstvenu moralnu superiornost i pravo da uređuju svet, kazao da može da dovede do „stravičnih posledica” nalik na one iz Drugog svetskog rata. Sada, međutim, Kremlj u poseti Kerija i Nulandove vidi sve najbolje. Američka vlada je suzdržanija i trudi se da ne daje preterano veliki značaj odlasku Kerija i Nulandove u Rusiju, ali su zato uticajni američki mediji ubeđeni da su ove posete siguran znak da Vašington menja politiku prema Kremlju.

Prestonički „Politiko” piše da je izmena stava „dramatična”. „Volstrit džornal” ocenjuje da je Obama odustao od toga da marginalizuje Rusiju u svetu i umesto toga rešio da se pragmatično postavi prema Putinu. Zašto je do toga došlo?

Prema jednom tumačenju, Obama je „promenio ploču” jer je uvideo da ekonomske sankcije, politička izolacija i medijski prikaz Putina kao siledžije koji krši međunarodne zakone – ne daju rezultate. I pored toga što su sankcije SAD i EU pogodile rusku privredu, a pad cena energenata dodatno umanjio tamošnju ekonomiju, ocena je, čak i najuticajnijih zapadnih medija poput „Njujork tajmsa”, da je Rusija „prebrodila ekonomsku krizu” i protivsankcijama (prema SAD i Briselu) zadala težak udarac američkim saveznicima u EU. List prenosi ocenu Viktora Kremenjuka iz Instituta za studije SAD i Kanade pri Ruskoj akademiji nauka, koji je za „Svobodnu presu” istakao:„Amerikanci su shvatili da sankcije prema Rusiji nisu delovale. Smatrali su da je Rusija zavisna od svetskog tržišta i da će biti dovoljno zaplašiti je da bi se predala. U stvarnosti, Rusija ne samo da je izdržala sankcije, već je uvela protivsankcije i pokazala da neće da skrene sa svog puta.”

Amerikanci su izvršili veliki pritisak na Brisel da ekonomski kazni Rusiju, ali su članice EU sve nervoznije zbog gubitaka koje su im nanele ruske kontrasankcije. Evropljani imaju mnogo više razloga da budu nezadovoljni kontrasankcijama iz Moskve jer je njihova privreda daleko bliže povezana sa ruskom nego što je to američka. Članice se sve manje ustežu da traže prekid embarga, a neke od njih, poput Grčke, otvoreno se zalažu da se sankcije, čije važenje ističe u julu, ne obnavljaju.

Pojedini analitičari smatraju da i pored toga što se za presudni uticaj na Kijev bore i Kremlj i Bela kuća, Ukrajina ipak nije toliko značajna za SAD koliko je značajna za Rusiju. To nas dovodi i do drugog tumačenja mogućeg detanta: Vašington je shvatio da je Rusija isuviše značajna država da bi bila ignorisana i da ne treba zbog Ukrajine rizikovati rusku pomoć na Bliskom istoku. Jasno je da predsednik Barak Obama želi da postigne konačan sporazum o nuklearnom programu sa Iranom i da će mu za to biti potrebna saradnja Moskve. Ruska moć se ne sme zanemariti ni u Siriji – pre dve godine je zaustavila najavljeni američki vojni udar na Damask i svrgavanje ruskog saveznika – predsednika Bašara el Asada.

U međuvremenu su Sirija, Iran i SAD dobile zajedničkog neprijatelja – Islamsku državu. Iako je formalno i dalje u neprijateljskim odnosima sa Damaskom i Teheranom, Vašington je počeo da neformalno sarađuje sa ovim prestonicama, pa i uz posredovanje Rusa. Aleksandar Baunov iz Karnegi centra u Moskvi kaže da je Obamina politika razumljiva ako se zna da je Americi Bliski istok u svakom slučaju važniji od Ukrajine:

„Jasno je da Obama misli na svoju zaostavštinu i svoje mesto u istoriji. Za njega bi bio veliki poraz da ne postigne konačni dogovor sa Iranom, a za to mu je potrebna Rusija. Rusija je spremna da za Ukrajinu žrtvuje mnogo više nego što su za to spremni Zapad i SAD. Voljna je da žrtvuje i ekonomiju i ljudske živote. Obama shvata da Amerikanci to ne žele.”

(Politika, Jelena Stevanović)

KOMENTARI



2 komentara

  1. anamarija says:

    100% pobjeda Rusije i Putina !!! Bravo Rusijo,bravo Putine ...tako vlada jedan predsjednik koji voli svoju zemlju!!! BRAVO ZA PUTINA I RUSIJU STO NIJE DOZVOLIO DA IZBIJE 3.SVJETSKI RAT ...A BILO JE TAKO BLISKO TOME !!!!! ALI RUSIJO ,PUTINE -----NE VJERUJTE AMERICI NI KADA VAM POKLONE NOSI JER ONI SU LAZNI PRIJATELJI I UVIJEK IMAJU NEKI PLAN DA VAS 'SKINU SA SVJETSKE SCENE' !!!!!!! SAMO NASTAVITE SA KINOM I SVIJETOM KAO I DO SADA ,POKAZITE DA SLAVENI IMAJU DOBRO I VELIKO SRCE ALI DA SE NE DAJU ''VUCI ZA NOS NI JEDNE SEKUNDE'' !!!!!!

  2. Nedo says:

    Svaki kompromis sa jezuitima znaci poraz! Nadam se da Rusija nece napraviti takvu gresku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *