ПУТИН ИХ НАДМУДРИО: Откривено шта Русија планира са Карабахом, Турци у паници

PUTIN IH NADMUDRIO: Otkriveno šta Rusija planira sa Karabahom, Turci u panici

24 decembra 2020

Turski mediji i dalje s velikim zanimanjem prate zbivanja na kavkaskom prostoru u kontekstu nedavno završenog rata u Nagorno-Karabahu.

Iako se ishod rata u velikom broju slučajeva posmatra kao nedvosmisleno zajednički veliki uspeh Azerbajdžana i turske spoljne politike, što je ovenčano nedavnom vojnom paradom u Bakuu (na njoj su učestvovale i pojedine jedinice turske vojske) čime su zajednički prisustvovali predsednici dve države Ilham Alijev i Redžep Tajip Erdogan, ima i onih medija koji se bave preispitivanjem stanja u samom Nagorno- Karabahu u smislu njegove budućnosti.



Naime, ta je regija, koja u međunarodno-pravnom smislu pripada Azerbajdžanu, ako izuzmemo njene manje delove i grad Šušu ostala pod vlašću lokalnih jermenskih snaga i političkog vođstva u njenom administrativnom središtu Stepanakertu, dok je azerbajdžanska vojska vojnom operacijom uspela da povrati pojedine zone svoje teritorije koje okružuju Nagorno-Karabah, dok su preostale (od njih ukupno 7) preuzete od jermenske vojske u skladu sa trojnim sporazumom o završetku rata između Azerbajdžana, Jermenije i Rusije.

Sporazumom su se, takođe, ruske mirovne snage rasporedile između sukobljenih strana na uspostavljenim linijama razgraničenja na dan potpisivanja sporazuma 9. novembra, u Lačinskom koridoru koji povezuje Nagorno-Karabah i Jermeniju, kao i u samom Nagorno-Karabahu.

I baš ovim poslednjim danas se bavi turski medij „Haberturk“, čiji autor Kuršad Zorlu smatra kako se čini da proces u Karabahu i Južnom Kavkazu ulazi u novu fazu i da se Rusija neće zaustaviti na onome što je postigla tj. „da će pokušati da iskoristiti jermenski faktor u svoju korist“. Scenario je navodno već razrađen.

Evo prevoda teksta spomenutog turskog medija:

Iako je tekst o prekidu vatre kojim je okončan Karabaški rat usvojen pod vođstvom Rusije, treba naglasiti kako sporazum od 9 tačaka zapravo nije konačni sporazum. Kraj predviđenog petogodišnjeg razdoblja zavisi od toga hoće li ga prekinuti jedna od strana. Ako ne, postoji snažna odredba da će se trenutni uslovi sporazuma nastaviti i dalje. Drugim rečima, ako se uslovi sporazuma ne sprovode, doći će do njegovog prestanka važenja ili do ponovnog pregovaranja pod nadzorom Rusije.

Da, Azerbajdžan je „oslobodio 7 svojih okupiranih zona“, a uz to i grad Šušu. Istorijska pobeda…

Međutim, ne treba zaboraviti da je ovaj sporazum realizovan kad je Azerbajdžan stekao očitu prednost na terenu, a takođe i međunarodno priznanje. Pašinjan (premijer Jermenije) i Jermenija govore, da sporazum nisu potpisali „mi bi smo izgubili i to“ mesto gde se sada nalaze raspoređeni ruski vojnici, dok se u zemlji nastavljaju protesti protiv Pašinjana.

U ovom je trenutku pristup ruskog predsednika Putina „očuvanju trenutnog statusa kvo Nagorno-Karabaha“ izuzetno je važan. Polazeći od toga, Nagorno-Karabah neće dobiti priznanje nijedne države sveta, uključujući i Jermeniju.

Iako neki potezi u tom smeru dolaze iz zemalja poput Francuske i Belgije, UN će morati da uvaže novu situaciju. Putin je na konferenciji za medije pre nekoliko dana rekao: „Status kvo treba fiksirati i preneti u budućnost, uz osiguranje uspostave komunikacije između Nagorno-Karabaha i Jermenije, zbog čega je planirana uspostava Lačinskog koridora koji povezuje Jermeniju i Nagorno-Karabah.“



Uz ovu ocenu, pažnju ​​je privukao članak objavljen u jermenskom mediju pre nekoliko dana.

Da li Rusija želi da preokrene u svoju korist dugogodišnju zavisnost Nagorno-Karabaha od Jermenije?

Zapravo, uzimajući u obzir primere na Krimu, Donbasu i Abhaziji, takva situacija nije u suprotnosti s spoljnom politikom Kremlja.

Planira se početak novih direktnih letova između Kankendija (Stepanakerta), gde je raspoređena ruska vojska, i Moskve. Za to se vrše pripreme.

U skorije vreme se u neposrednoj blizini aerodroma planira uspostavljenje Centra za humanitarnu pomoć i navodno ruska vojna baza.

Prema tvrdnji koja se temelji na pojedinim ruskim izvorima, udeo govornika ruskog jezika u Nagorno-Karabahu postupno će se povećavati. U pripremi su i izgradnje saobraćajnica, škola i velika ulaganja u infrastrukturu.

Neki izvori ne kriju da se razmatra čak i dodela Jermenima (u Nagorno Karabahu) ruskog državljanstva. Takozvani predsednik (N. Karabaha) Arajik Harutjunjan otišao je u posetu Moskvi nakon završetka rata, ali nije dobio pažnju koju je očekivao.

Ukratko, čini se da je proces u Karabahu i na Južnom Kavkazu zakoračio u novi početak, zaključuje autor današnjeg teksta u turskom mediju Haberturk.

(Geopolitika News)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *