PUTIN IMA REŠENJE – Rusija se okreće Aziji

PUTIN IMA REŠENJE – Rusija se okreće Aziji

26 marta 2014

Putin China 23832Dok je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog petka stavljao potpis na zakon o pripojenju Krima uz veliko slavlje u Kremlju i zatečenost Zapada, njegov čovek od poverenja bio je na putu u Aziju kako bi učvrstio veze s tamošnjim ruskim saveznicima, piše Rojters.

Naglašavajući simbolizam svog putovanja, Igor Sečin idući je dan iz Tokija upozorio zapadne vlade da će nove sankcije Moskvi zbog pripojenja Krima biti kontraproduktivne.

Poruka čelnika najveće ruske naftne kompanije Rosnjefta, bila je jasna: Ako Evropa i Sjedinjene Države izoluju Rusiju, Moskva će se okrenuti Istoku za nove poslove, energetske i vojne ugovore i politička savezništva.

Sveti gral Moskve sporazum je o snabdevanju Kine gasom, čije je sklapanje nakon višegodišnjih pregovora navodno nadomak ruke. Bude li potpisan tokom Putinove poseta Kini u maju, on će moći da ga istakne kao dokaz da mu Zapad ne treba.

„Što su gori ruski odnosi sa Zapadom, to će Rusija želeti da bude bliža Kini. Ako vas podržava Kina, niko ne može reći da ste izolovani“, ističe Vasilij Kašin, stručnjak za Kinu pri institutu Analize strategija i tehnologija (CAST).

Postoje neke naznake koje idu u prilog Putinu. Prošle subote Kina se suzdržala od glasanja u savetu bezbednocti UN-a o predlogu rezolucije kojom se referendum kojim je Krim podržao pripojenje Rusiji želelo proglasiti nevažećim.

Premda je Kina zabrinuta zbog referenduma u nemirnim regionima u drugim zemljama koji bi mogli poslužiti kao presedan za Tibet ili Tajvan, odbila je kritikovati Moskvu.

Podrška Pekinga ključna je za Putina. Ne samo da je Kina kao i Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN-a i deli njena stanovišta, nego je i druga najveća svetska ekonomija i protivi se širenju zapadnjačke demokratije.

Ne treba se zato čuditi što se Putin zahvalio Kini na razumevanju u vezi Ukrajine u govoru održanom u Kremlju u utorak, pre potpisivanja sporazuma o pripojenju Krima, 60 godina nakon što je to područje Ukrajini dao tadašnji sovjetski čelnik Nikita Hruščov.

Kineski predsednik Xi Jinping jasno je pokazao koliko ceni Moskvu, posebno Putina, odabravši Rusiju za svoju prvu posetu isnostranstvu prošle godine.

S druge strane, kada su Putin i Xi razgovarali telefonom o Ukrajini 4. marta, Kremlj je objavio da su njihova stanovišta „bliska“. Snažno savezništvo odgovaralo bi obema zemljama kao protivteža Sjedinjenim Državama.

No, uprkos pozitivnim signalima iz Pekinga, Putin bi mogao da otkrije da kineski zagrljaj nije toliko srdačan koliko bi on to želio. Između Pekinga i Moskve još postoji veliki oprez. Dve zemlje su 1960-ih, kada je Rusija bila deo Sovjetskog Saveza, gotovo zaratile zbog granice.

Ruski Gazprom nada se da će Kini od 2018. isporučivati 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko prvog gasovoda između dve zemlje, najvećeg svetskog proizvođača plina i najvećeg potrošača.

„U planu je maj“, rekao je portparol Gazproma, odgovarajući na pitanje kada bi sporazum mogao biti potpisan. „Bilo bi logično očekivati sporazum tokom Putinove posete Kini“, rekao je jedan izvor iz kompanije.

Ali dve strane još se natežu oko cene gasa, a zahlađenje ruskih odnosa sa Zapadom moglo bi da podstakne Kinu da bude odlučnija. Ruski izvori iz industrije kazali su da Peking želi nižu cenu gasa od one koju plaća Evropa, gde Gazprom ostvaruje gotovo polovinu svojih prihoda.

Potresi u kineskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji, koja je u središtu istrage za korupciju, mogli bi takođe izazvati kašnjenja, a Valerij Nesterov, analitičar Sberbanka iz Moskve, rekao je da je Kini potrebno vreme i da revidira svoju energetsku strategiju i uzme u obzir gas iz škriljaca i ukapljeni plin (LNG).

„Činjenica je da je pretnja sankcija indirektno ojačala kinesku poziciju u pregovorima“, rekao je.

Rusija pokriva gotovo trećinu evropskih potreba za gasom i prošle je godine Evropskoj uniji i Turskoj isporučila rekordnih 162 milijardi kubnih metara gasa. Kina je ove godine pretekla Nemačku kao najveći ruski kupac sirove nafte, jer je Rosnjeft osigurao sporazume o većoj isporuci putem naftovoda Istočni Sibir-Pacifik i još jednim koji prelazi preko Kazahstana.

Bude li Rusija izolovana zapadnim sankcijama – dosadašnje sankcije ciljaju samo imovinu nekolicine zvaničnika van zemlje, a ne kompanije – Rusija i Kina mogle bi takođe pojačati saradnju i u drugim područjima osim energetike.

Kašin iz CAST-a kazao je da bi porasli izgledi da Rusija isporuči Kini borbene avione Suhoj SU-35, o čemu se pregovara od 2010.

Kina je jako zainteresovana za ulaganja u infrastrukturu, energetiku i proizvodnju u Rusiju, a pad poslovanja sa Zapadom mogao bi prisiliti Moskvu da pređe preko nekih rezervi oko kineskih ulaganja u strateške industrije.

Trgovinska razmena Rusije i Kine narasla je za 8,2 posto 2013. na 8,1 milijarda američkih dolara, no Rusija je 2013. bila tek sedmi izvozni partner Kine i nije bila među prvih deset zemalja po uvozu robe. Evropska unija najveći je ruski trgovinski partner i na nju otpada gotovo polovina ukupne ruske trgovinske razmene.

Sečin, koji je obišao i Indiju, Vijetnam i Južnu Koreju, jedan je od najbližih Putinovih suradnika. Zajedno su radili još u gradskim vlastima Sankt Peterburga, a bio je i njegov zamenik dok je Putin bio premijer. Sečin je japanskim investitorima u Tokiju ponudio jačanje saradnje u razvoju ruskih naftnih i gasnih polja.

Rosnjeft već ima nekoliko zajedničkih projekata s kompanijama iz Japana, koji je najveći svetski potrošač LNG-a, i Tokio za premijera Shinza Abea svesrdno nastoji da poboljša odnose s Moskvom, uprkos teritorijalnom sporu oko Kurilskih ostrva koji vuče korene još iz Drugog svetskog rata.

Ali Japan je u velikoj dilemi zbog Krima jer je pod pritiskom da Moskvi uvede sankcije kao član grupe sedam najrazvijenijih privreda (G7). Ne priznaje krimski referendum i zapretio je da će suspendovati pregovore o sporazumu o ulaganjima i ublažavanju viznog režima.

Tešnje veze obema stranama odgovaraju zbog uzajamnih energetskih interesa. Rusija planira barem da udvostruči izvoz nafte i gasa u Aziju u idućih 20 godina, a Japan uvozi ogromne količine fosilnih goriva kako bi zamenio nuklearnu energiju, koje se odrekao nakon katastrofe u Fukušimi 2011. Uvoz nafte iz Rusije povećao se 2013. za gotovo 45 posto, osiguravši gotovo sedam posto potreba.

I dok je Japan u dilemi, Putin zbog toga verovatno neće patiti od nesanice. „Mislim da se Putin ne zabrinjava puno zbog onoga što se govori u Japanu ili u Evropi. Zabrinjava ga samo Kina“, rekao je Aleksej Vlasov, čelnik Informaconog i analitičkog centra za društvene i političke procese u postsovjetskom prostoru.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *