Putin je počinio greh koji mu Zapad nikada neće oprostiti – odbija poslušnost

Putin je počinio greh koji mu Zapad nikada neće oprostiti – odbija poslušnost

14 avgusta 2014

56293Piše: akademik Mihail Deljagin, (ekonomista i političar, Moskva)

Prvi korak svake vladavine jeste odgovor na jednostavno pitanje: „Ko smo mi, zapravo, i šta smatramo pravilnim“, i pri tom ne dokraja obezvređenim rečima, nego delom.

Bez toga odsustvo jasnosti neće dopustiti privlačenje pristalica, izazvaće suvišna očekivanja i razočarenja, i glavno – stvoriće utisak ponašanja žrtve koje samo poziva agresora.

Nastojanje da se po svaku cenu izbegne pogoršanje konflikta, Zapad je ocenio kao demonstraciju slabosti i poziv na agresiju. Rezultat je – hiljade poginulih, desetine hiljada obogaljenih, stotine hiljada, a uskoro i milioni izbeglica, monstruozna razaranja koja su lako mogla da se izbegnu praktično u svakoj fazi konflikta demonstriranjem jasne pozicije.

Neminovan korak za opstanak Rusije i njenog današnjeg rukovodstva jeste potpuno konfučijanska „korekcija termina“ i nazivanje stvari pravim imenima.

Svaka osmišljena aktivnost može da počne samo od jasne i javne definicije šta je dobro, a šta loše.

U našem slučaju put ka minimalizaciji konflikta u Ukrajini može da počne samo od utvrđivanja očiglednog: SAD i njihovi sateliti u NATO-u iskoristili su pravedan protest ukrajinskog naroda protiv reketa i korupcije Janukoviča i organizovali nacistički državni prevrat u Kijevu. Njihov cinizam bio je takav da su diplomate SAD, a takođe i ministri inostranih poslova Nemačke, Velike Britanije i Poljske organizovali taj prevrat i dolazak na vlast nacista – potpuno otvoreno i javno.

Prevrat je bio nacistički zato što su jedine rusofobske snage Ukrajine nacisti – a cilj Zapada bio je osvajanje resursa i potražnje Ukrajine radi čega je bilo neophodno da se ona konačno i bespovratno otrgne od Rusije.

Budući da ukrajinska ekonomija može da postoji samo u integraciji sa ruskom i da je ukrajinska kultura krajnje bliska ruskoj, nacistički prevrat bio je suprotan najbitnijim potrebama stanovništva Ukrajine i doveo je do kraha ukrajinske državnosti.

U uslovima njenog nepostojanja, Krim se ponovo pripojio Rusiji, Istok je ustao protiv nacizma, a na teritoriji Novorosije – uz pomoć najmonstruoznijeg i demonstrativnog terora – počelo je formiranje srednjevekovne feudalne države oligarha Kolomojskog, čije se oružane snage, na primer, otvoreno ne potčinjavaju kijevskim „vlastima“ (na primer, odbijaju da poštuju njihove naredbe o prekidu vatre).

Same kijevske „vlasti“ ne mogu, i što je glavno – ne žele da ispunjavaju čak ni minimalne obaveze države (od realizacije obaveza prema međunarodnim ugovorima i socijalne podrške stanovništva do održavanja reda na ulicama) i predstavljaju krvave marionete koje se održavaju samo na račun Zapada, a narod Ukrajine potapaju u ponor bezumlja, nacizma i rusofobije.

U tim uslovima Rusija, čiji se odnos prema nacizmu određuje kako njenom tragičnom istorijom, tako i odlukama Nirnberškog tribunala, smatra kijevske i dnjepropetrovske vlasti za okupacione i terorističke režime koji najbogatiji i najrazvijeniji deo Sovjetskog Saveza – Ukrajinu – vode i pretvaraju u „propalu državu“ poput Somalije i u masovno izumiranje stanovništva.

Prema tome, Rusija smatra saradnju sa tim vlastima kriminalnom (i takvu saradnju kažnjava kao izdaju Otadžbine) i sa njima održava samo minimum mogućih odnosa radi zaštite interesa građana Rusije na teritoriji Ukrajine privremeno okupirane od strane nacista. Saradnja, uključujući i trgovinu, može da se razvija samo sa regionima oslobođenim od nacističke okupacije.

Rusija ne krije da je njen osnovni nacionalni interes u Ukrajini njena denacifikacija i uspostavljanje uzajamne korisne saradnje. Zato će ukrajinski borci protiv nacizma dobijati svu pomoć koju Rusija može da pruži (od humanitarne i vojne do pomoći u državotvornoj izgradnji), a ruski dobrovoljci pre odlaska na front treba da se obučavaju na račun države isto kao što su se nacistički bojovnici od početka 90.-ih obučavali u logorima Zapadne Ukrajine, u Poljskoj i Litvaniji na račun državnog budžeta Ukrajine i zemalja NATO-a.

Nacističke članove kaznenih odreda (treba znati da „vojnici“ ne ratuju sa svojim narodom) koji su bežali u Rusiju, nisu izvršili zločine ali ne žele da iskupe svoju krivicu u redovima ustanika – treba internirati do oslobođenja Ukrajine. Zločince treba predavati vojnim tribunalima, oni koji su prešli granicu bez dokumenata moraju biti predavani ustanicima radi identifikacije i utvrđivanja stepena odgovornosti.

Sve informativne i diplomatske mogućnosti Rusije moraju punim kapacitetom da se iskoriste za informisanje svetskog i ruskog javnog mnenja o zverstvima i primitivnoj rusofobiji SAD i njihovih NATO-satelita u Ukrajini i NATOvskih štićenika u Kijevu i Dnjepropetrovsku.

Posebno treba izdvojiti ulogu i zainteresovanost globalnih monopolista baziranih u SAD za raspirivanje ovog konflikta.

Krim treba pretvoriti u teritoriju brzog razvoja, trajno zaštićenu od svih diverzija i lišenu svih današnjih ruskih mana i ograničenja. Njeni stanovnici treba da dobijaju pasoše registrovane u obližnjim ruskim regionima da bi im se osiguralo dobijanje stranih viza.

Naravno, sve ovo neće se svideti NATOvskim agresorima. Ne treba zaboraviti da je generalni sekretar NATO-a, Rasmusen, nedavno sasvim iskreno izjavio da je izvor legitimnosti svake vlasti odobrenje američke administracije, a ne ni najmanje mišljenje tamo nekog naroda – i nijedan predstavnik Zapada i nijedan liberal nije negodovao zbog toga!

Zato svu državnu imovinu Rusije u zemljama NATO-a treba hitno povući ili privatizovati u korist komercijalnih struktura koje formalno nisu povezane sa Rusijom: inače, ona će u svakom slučaju biti korišćena za ucene ili jednostavno konfiskovana na račun realnih ili izmišljenih gubitaka. Za Zapad je sveta samo ona svojina koja njemu služi, sve ostalo je – zakonski plen.

Neophodan je hitan rad na preusmeravanju svih privrednih veza Rusije sa Zapada na zemlje koje ne vode protiv nas hladni rat. Na primer, Južna Koreja, po pitanju preciznih mašina, na koje smo najosetljiviji.

Uzimajući u obzir svojevoljan karakter primene normi „međunarodnog prava“ od strane Zapada, odmah treba početi rad na izlasku iz oblasti njegove automatske primene. U prvom redu – na anuliranju neokolonijalnog sporazuma o ulasku u STO u vezi sa, na primer, državnim nacističkim prevratom u Ukrajini i jednostranim obnavljanjem za sada još hladnog rata od strane Zapada protiv Rusije, što je neosporna i sasvim dovoljna okolnost više sile za svaki ekonomski sporazum.

Evropske potrošače ruskog gasa treba informisati da će u slučaju krađe od strane nacista makar i jednog kubnog metra gasa, isporuke preko teritorije bivše Ukrajine biti potpuno obustavljene do potpune isplate svih dugova od strane nacista, za gas koji im je ranije isporučen.

Evropski histerici koji su zločince doveli na vlast moraju shvatiti da su oni svojim rukama stvorili okolnosti više sile i da će morati da plate bar posledice svog delovanja.

Naravno, u slučaju da se nastave agresivne izjave ukrajinskih nacista u odnosu na Rusiju (da i ne govorimo o gađanjima njene teritorije i o ubistvima njenih građana) naša država treba da ima mogućnost da pređe na direktne metode prinude na mir, iako to treba izbeći: Ukrajinci su dužni da sami oslobode svoju zemlju, jer će samo u tom slučaju biti njeni punopravni domaćini.

Oni koji ove mere smatraju preteranim ne treba da zaborave: čak i ako uspemo da osujetimo provokaciju sa „Boingom“ – posle nje uslediće sledeće. Zato što je u okvirima logike savremenog Zapada, Putin učinio greške koje se ne mogu oprostiti.

I ne radi se o negiranju „evropskih vrednosti“ u njihovom sadašnjem stanju u formi neprihvatanja agresivnog nametanja homoseksualizma, ni o pripajanju Krima koji je ustao protiv nacističkog i etničkog terora, ni o odsustvu želje da zajedno sa Zapadom i njegovim štićenicima istrebljujemo stanovništvo Istoka Ukrajine oslobađajući mesto novim privrednim i etničkim projektima.

Radi se o neposlušnosti.

Elite savremenog Zapada – od Obame do Ljaška – navikle su da se bespogovorno potčinjavaju globalnom biznisu: to su njihove gazde u apsolutno doslovnom robovlasničkom smislu reči.

Demonstrirajući neposlušnost, sposobnost da se bar zamisli nad nekim svojim ciljevima i interesima, Putin ne ulazi u konflikt sa globalnim biznisom kao takvim: sem retkih (iako glasnih) izuzetaka, njegovi predstavnici shvataju da Rusija – nije Zapad, nego pre nešto nalik na potencijlno moguću Kinu i zato su neke njene odlike sasvim prirodne.

Naravno, bolje je svrgnuti umišljenog domoroca i umesto njega postaviti „normalnu opšteljudsku“, odnosno okupacionu administraciju, ali ako to ne uspe i postariji lider iz nekih razloga istraje – može se razvijati saradnja i sačekati injegova zamena zbog prirodnih razloga. Čak i ako on posle sebe ostavi vitalan politički sistem sposoban da održava nezavisnost od globalnog biznisa – nema problema: sa stanovišta konkurencije saradnja sa takvim sistemom može da bude korisnija nego njegovo porobljavanje.

Za zapadne političare situacija je drugačija: čak i bojažljivi putinovski nagoveštaji mogućnosti nepotčinjavanja (da ne govorimo o direktnim odgovorima nalik na uzvratne sankcije) – strašna su lična uvreda, budući da Putina nehotice stavljaju iznad čitave političke klase današnjeg Zapada.

Ta klasa, ponoviću, primorana je da se bespogovorno potčinjava svojim gazdama iz globalnih monopola, a svi nivoi njenih sloboda uklapaju se u laviranje između korporativnih nijansi interesa (inače, otuda i skoro sveopšta lična beznačajnost današnjih zapadnih „lidera“).

Putin čak i ne demonstrirajući neposlušnost kao takvu, već samo uzgred, nehotice označavajući njenu mogućnost, pokazuje koliko je savremeni Rus, da i sam nije svestan toga, svojom unutrašnjom slobodom iznad savremenog Evropljanina i Amerikanca, budući (uz sve svoje nevolje i mane) da priznaje uspostavljena pravila, ne kao najviše i apsolutne zakone prirode, nego upravo kao pravila jednake važnosti ljudskog zajedničkog staništačijem se razložnom delu sa zadovoljstvom treba pokoravati i usvajati ga, a nerazumni ostavljati tuđim zemljama.

Reči, nagoveštaji, čak i nanošenje ograničene štete (a 12 milijardi evra evropskih gubitaka zbog prehrambenih sankcija – to je kap u moru) neće pomoći: da bi bio shvaćen – odgovor mora da bude asimetričan i neadekvatan.

To je apsolutno pravilo ljudskog zajedničkog staništa – od ulaza koji zaudara na mokraću do sale za zasedanje Generalne skupštine OUN-a.

Prvi korak za opstanak je – oslobađanje od agenture protivnika, javne i potencijalne. Liberal može da bude divan čovek i dobar stručnjak, ali sveta vera u to da država treba da služi globalnom biznisu, a ne svom narodu, objektivno ga čini neprijateljem ovog naroda.

sledi nastavak…

(Fakti.org)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Paštrović says:

    Vladimire, Vlado, SRBINE... nemoj sad da poklekneš, jer Sloveno-Srba u tom slučaju više biti neće. Samo polako i mudro, kao i do sad što si radio... mada sam ti po 100 put opsovao sve po spisku što ne navališ, onako, "po naški", hehe...

  2. Lili says:

    Putni je covek koji je zivio i radio na zapadu.Zna sve njihove dobre a najvise lose namere, i to je sreca za Rusiju.On tocno zna da iza svih zapadnih vlada stoji zapdano hriscanstvo tj.pokvareni latini kojima nista nije sveto osim ZLATA kojim su opcinjeni toliko da su im ljudi na planeti obicna marava koja radi za njihove interese.(FS filmovi su bajke u odnosu na njihove namere u porobljavanju i poslednjeg coveka na planeti). Visnji to zna i nije dabe Rusija najveca i najbogatija zemlja na svetu i takva je izmedu inih izrodila i Putina na celu jednog sveobrazovanog tima kojem je misija zaustaviti to zlo koje se valja nasom divnom planetom. Svaka cast Ademiku Mihailu Deljaginu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *