„ПУТИН ЈЕ ПРЕОКРЕНУО ИСТОРИЈУ У МИНХЕНУ“

„PUTIN JE PREOKRENUO ISTORIJU U MINHENU“

19 februara 2019

Minhenska bezbednosna konferencija na videlo je iznela raskol u zapadnoj porodici. Rascep u transatlantskim odnosima više je u nagoveštajima, nego što je politička činjenica, ali prvi put je tako uočljiva i drastična u svojoj pojavi.

O rezultatima posledicama novog bezbednosnog skupa u Minhenu u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili su istoričar i publicista Srđa Trifković i dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.



Bezbednosni forum u Minhenu, prema Stojanovićevom mišljenju, nije doneo tako radikalnu i dramatičnu situaciju kao što je bila ona iz 2007, kada je ruski predsednik Vladimir Putin objavio kraj američke svetske hegemonije, ali je ipak doneo nešto novo.

„Doneo je raskol u zapadnoj porodici, daleko veći nego što je ikada bio, gotovo frontalan, gotovo na svim poljima i na svim tačkama. To je činjenica koja je obeležila ovogodišnju konferenciju u Minhenu. Ona jeste neka vrsta političkog seizmografa ne samo za političku atmosferu u svetu, nego i za strujanja, tendencije i nagoveštaje onoga što bi moglo da usledi“, objašnjava Stojanović.

Američka delegacija nikada nije bila brojnija na Minhenskoj konferenciji kao što je bila ove godine, a kinesku delegaciju je predvodio član Politbiroa zadužen za međunarodne odnose, što je prema kineskoj političkoj hijerarhiji viša funkcija od ministra spoljnih poslova, navodi Stojanović.

Rascep u transatlantskim odnosima više je u nagoveštajima, nego što je politička činjenica, ali prvi put je tako uočljiva i drastična u svojoj pojavi, kaže Stojanović.

Kao član američke delegacije pojavio se i bivši američki potpredsednik Džo Bajden. Njegov dolazak u Minhen poruka je da se pobornici neoliberalnog konsenzusa u američkom establišmentu nisu predali, smatra Trifković.

„Drugim rečima, da im stavi do znanja da Tramp može greškom da dođe i pre ili kasnije da ode. Ali što se establišmenta unutar Vašingtona tiče, da su i dalje pobornici atlantskog multilateralizma, pobornici EU, prema kojoj je Tramp izrazio skepsu i, naravno, NATO-a zauvek“, kaže Trifković.

Bal vampira, reči su kojima Trifković opisuje Bezbednosnu konferenciju u Minhenu. Na njoj su se okupili pobornici neoliberalnog konsenzusa, koji je svoj vrhunac doživeo bombardovanjem SRJ 1999. Tu su bili i pobornici talasokratske i atlantističke Evrope u kojoj je zauvek Nemačka podređena Vašingtonu i ne istražuje geopolitičke mogućnosti diversifikacije svojih odnosa sa drugim zemljama.

Prema Trifkovićevim rečima, raskol koji se dogodio u Minhenu jako je dobrodošla stvar, jer Trampova parola „Amerika na prvom mestu“ ne podrazumeva hegemonističku politiku, već to da Amerika spoznaje svoje interese i globalne obaveze, kao i to da se više ne vezuje za floskulu o zajedničkim vrednostima između Zapadne Evrope i SAD, jer tih zajedničkih vrednosti u stvari nema.

„Pobornici evropsko-briselskog koncepta žele otvorene granice, tako da čak i imigranti okrivljeni za silovanja i ubistva u Nemačkoj ne mogu da budu proterani… Oni, recimo, osuđuju Orbana ili Salvinija ili Poljake zbog toga što žele da zaštite identitet svojih zemalja i da izbegnu promenu njihove demografske strukture, jer videli smo kakve to katastrofalne posledice nosi u zapadnoevropskom svetu. Tramp želi da napravi zid“, objašnjava Trifković.

Na drugoj strani se nalazi briselska birokratija otuđena od demokratskih tradicija, koja želi da nametne, kako Trifković kaže, plišani totalitarizam.

To što će gasovod „Severni tok 2“ biti završen, događa se, prema Trifkovićevom mišljenju, ne zato što su zemlje-članice EU jedinstvene, već upravo suprotno — zato što su razjedinjene.

„Da je Brisel uspeo da se umuva između Moskve i Berlina, u nekom posredovanju oko ’Severnog toka‘, on se nikada ne bi desio. I dalje mislim da je, nažalost, glavnina nemačkog političkog establišmenta na liniji očuvanja transatlantske pupčane vrpce, ne u trampovskom, nego u ovom neoliberalno-demokratsko-klintonovskom obliku“, kaže Trifković.

Za razliku od Trifkovića, koji smatra da je govor nemačke kancelarke Angele Merkel bio pun opštih mesta, Stojanović smatra da je ona govoreći u Minhenu bila hrabrija nego ikada pre.

„Njen govor je za mnoge bio iznenađenje, pošto je ona od onih koji govore dosta suvo i ravno. Ovoga puta je bila temperamentnija nego što je njena kancelarska priroda bila u ovih minulih 14 godina. Ona je otvorila jedan dosta širok front otpora Trampu. Na svim tačkama, ne samo energetskim, nego i trgovinskim“, kaže Stojanović.

Govor Merkelove, dodaje on, diktira nemačka privreda, osetljiva na nedostatak energenata, izvozno orijentisana, sa trećinom radne snage vezane za izvozne poslove. Takva privreda je pogođena Trampovom politikom i njegovim namerama da uvede carine na uvoz nemačkih automobila od 25 odsto.

Uspešno okončanje „Severnog toka 2“ i izvesna turska kupovina ruskih protivraketnih sistema S 400, uprkos upozorenju američkog potpredsednika Majka Pensa, biće dva američka poraza.

(Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. rajko says:

    'Oće to Putin, 'oće. Znamo mi njega od ranije. On sve to iz inata sirotim dobrim zapadnjacima koji mrava ne bi zgazili, a ponajviše britancima i njihovoj ljupkoj kraljici. Možda mu se ne dopadaju njeni nestašni šeširići ili tako nešto.

  2. Milan says:

    Od Novembra 2007 šta su sve SAD, NATO i EU preduzeli kao kontru? 1. Novi sukob Gruzija-Južna Osetija avgust 2008 godine. Da je tada Sakašvili uspeo da osvoji Južnu Osetiju i kad bi još uspeli da osvoje Abhaziju, onda bi se NATO proširio i na Gruziju. ... 2. U Ukrajini tokom 2010-2013 održan je niz raznih protesta protiv Janukoviča. Zatim u novembru 2013 godine u vezi sa odlukom ukrajinske vlade da obustavi proces priprema za potpisivanje sporazuma sa EU počeo je kijevski Evromajdan koji je završen smenom vlasti krajem februara 2014 godine. ... 3. U martu 2014 Krim se na osnovu referenduma gradjana odlučio za povratak u Rusiju i taj dogadjaj Zapad uporno nepravilno predstavlja kao aneksiju Krima! ... 4. Počeli su sukobi na istoku Ukrajine. U 2014 godini pokrenute su sankcije Rusiji povodom Krima i sukoba na istoku Ukrajine. Te države su bile SAD, EU, Kanada, Japan, Norveška, Crna Gora, Albanija, Švajcarska, Moldavija, Island, Novi Zeland i Australija, kao i sama Ukrajina. Rusija je uzvratila zabranom uvoza hrane iz tih država i organizacija. Posle toga ne mogu se izbrojati razne sankcije izrečene Rusiji. ... 5. Pokrenut je gasni rat protiv Rusije kod partnera u EU te mi smo tada izgubili Južni tok i još posebno u Kijevu uticajem na energetsku politiku Ukrajine. ... 6. U 2014 godini i u 2015 godini novi pad cena nafte pogadja Rusiju, SAD i S.Arabija imaju glavni uticaj na formiranje cena nafte na svetskom tržištu. ... 7. Malezijski putnički avion srušen je u julu 2014 godine na istoku Ukrajine, poginulo je 280 putnika i 15 članova posade. Taj dogadjaj na Zapadu od tada i dan danas koristi se za demonizaciju i satanizaciju Rusije. ... 8. Tokom sirijskog rata avijacija Turske 24. novembra 2015 godine godine oborila je ruski bombarder Su-24. U Ankari su tada tvrdili da je oboreni avion narušio turski vazdušni prostor, a Ministarstvo odbrane Rusije tvrdilo je da se Su-24 nalazio na nebu iznad Sirije. Takodje iz Turske tvrdili su da pilot je samostalno doneo odluku o primeni sile. Medjutim reč je o turskom avionu avionu F-17 američke proizvodnje te bio je moguć i američki uticaj. Ovo je bila veoma opasna provokacija. Da je tada izbio rat Rusija-Turska ruski brodovi iz Crnog mora ne bi više mogli da prolaze kroz Bosofor i da stižu do Sirije! Naime po konvenciji iz Montrea ako je Turska u ratu onda važi pravilo po kom se prolaz ratnih brodova kroz Bosfor i Dardanele potpuno ostavlja odlukama turske vlade. ... 0. SAD je širom sveta organizovala više od 60 obojenih revolucija. U planu su i obojene revolucije u Belorusiji, Moldaviji, Uzbekistanu, Mongoliji, itd. , a ove pomenute zemlje su oko Rusije. Jermenija se direktno ne graniči sa Rusijom ali je članica ODKB i 2018 godine uspela je obojena revolucija u Jermeniji. ... 9. Sigurno ima još krupnijih poteza-dogadjaja koji su vredni pomena.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *