Putin je uživao kad su Rusi zauzeli prištinski aerodrom

Putin je uživao kad su Rusi zauzeli prištinski aerodrom

25 marta 2014

Putin 2143255Veza između Kosova i Krima, koja je dosad uglavnom pronalažena u okvirima polemike o povredi međunarodnog prava, to jest prava na samoopredeljenje, dobila je proteklog vikenda novu dimenziju. U pojedinim američkim medijima pojavila se teza kako je ruska aneksija Krima u stvari dugo čekana osveta Vladimira Putina za Kosovo, gde je Vašington potpuno ignorisao stavove Moskve.

Nekadašnji zamenik američkog državnog sekretara Strob Talbot tako u autorskom tekstu „Da biste razumeli Putina, pogledajte u prošlost” u „Vašington postu” piše da je stalno vraćanje ruskog predsednika na primer Kosova bez sumnje izraz ukorenjene ruske frustracije zbog ponižavanja koje su trpeli od Zapada devedesetih godina. Talbot takođe spekuliše o ulozi koju je Putin odigrao u krizi koja je nastala dolaskom ruskih trupa na Kosovo, van dogovorenog okvira saradnje sa NATO-om.

Nakon što konstatuje da je do današnje krize u Ukrajini, bombardovanje SR Jugoslavije važilo za najnapetiji period u odnosima Istoka i Zapada posle hladnog rata, diplomata iznosi niz sećanja čiji su neki akteri i danas aktuelni. Prvi put je Putina, tvrdi, sreo kada je sa timom američkih diplomata putovao u Moskvu na pregovore o zajedničkoj rusko-američkoj operaciji na Kosovu nakon povlačenja srpskih trupa.

„Za vreme sastanka uspevao je da izgleda u isto vreme opušteno i oprezno. Suptilno, ali nepogrešivo je postavio distancu između sebe i (Viktora) Černomirdina. Uspostavljanje ličnog kontakta bilo je ciljano. Samo da bi pokazao da je pročitao dosije KGB-a o meni spomenuo je imena dvojice ruskih pesnika koje sam izučavao na koledžu.”

Na tom mestu se u priči pojavljuje Viktorija Nuland, sadašnja pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koja se proslavila „procurelim” telefonskim razgovorom sa ambasadorom u Kijevu, kada je psovkom iskazala šta misli o važnosti EU u rešavanju ukrajinske krize. Talbot piše da mu je za vreme sastanka sa Putinom doturila cedulju na kojoj je pisalo da imaju informaciju kako ruska vojska planira da se odvojeno od snaga NATO-a rasporedi na Kosovu.

„Kada sam naglas pročitao poruku koju mi je Nulandova pružila, Putin je samozadovoljno odmahnuo rukom i odglumio zbunjenost. Njegova poruka je bila dvostruka – znao je detalje iz moje daleke prošlosti, ali nije želeo da mi kaže šta se dešava ovde i sada – ili šta će se sledeće dogoditi.”

Talbot dalje navodi da je u roku od nekoliko sati više malih ruskih jedinica iz BiH preko južne Srbije došlo na Kosovo. Ruski kontingent se smestio na aerodromu izvan Prištine, dok su združene snage NATO-a dolazile iz Makedonije. Tadašnji zamenik državnog sekretara SAD kaže da je kriza koja je pretila da eskalira zaustavljena intervencijom Borisa Jeljcina, a uloga koju je tada odigrao Putin kod njega danas izaziva sumnjičavost.

„Putinova uloga u jedva izbegnutom vojnom sukobu pre 15 godina ostaje misterija, ali njegov stav je tada bio jasan i relevantan je danas. Za vreme opasnog vakuuma vlasti u Moskvi – kada je partnerstvo Rusije i Zapada bilo na prelomnoj tački, a ruske snage, kojima je bilo dozlogrdilo da budu fine prema NATO-u, odlučile su da uzmu stvari u svoje ruke i požure u pomoć prijateljima – izgledalo je kao da Jeljcinov budući naslednik uživa u toj situaciji.”

U dosadašnjim interpretacijama događaja koji su prethodili varničenju između vojnika Rusije i NATO-a nije pominjan Putin. Navodno je glavni zapovednik NATO-a Vesli Klark insistirao da se pošalju padobranci u Prištinu kako bi se predupredilo rusko napredovanje, a do raspleta drame je dovelo odbijanje britanskog generala Majkla Džeksona da uđe u sukob sa Rusima.

„Neću zbog tebe da počnem treći svetski rat”, poručio je Džekson Klarku, a njegova odluka je uskoro dobila i političku podršku.

Putina teže ukloniti nego Miloševića

Na povezanost današnje ruske politike sa Putinovom frustracijom Kosovom ukazuje i internet magazin „Slejt”, gde se u članku „Krim je Putinova osveta” navodi da ruski predsednik planira osvetu od 1999. godine. Autorka, međutim, misli da je Slobodan Milošević mogao biti zbačen i bez bombi zahvaljujući stranim donacijama opoziciji, što je scenario koji sugeriše i kada je u pitanju obaranje Putina. „Ima mnogo razlika između Putina danas i Miloševića pre 15 godina, ali najznačajnija je činjenica da je Putin mnogo jači i teže ga je ukloniti. To je razlog da SAD upotrebe svoje najbolje umove da pomognu Rusima da to sprovedu u delo. To može biti naša jedina šansa za ispravljanje toka istorije”, piše američka novinarka ruskog porekla Maša Gesen u „Slejtu”.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *