ПУТИН МОРА БРЗО ДА РЕАГУЈЕ: Турска и САД су већ ушле у Сирију!

PUTIN MORA BRZO DA REAGUJE: Turska i SAD su već ušle u Siriju!

19 avgusta 2015

SYRIA-CONFLICTGeostrateški ciljevi Moskve u Siriji su potpuno suprotni ciljevima Vašingtona. To je dovoljno da se shvati šta se dešava u ovoj ratom razorenoj državi.

Vašington želi rešenje u kojem je Sirija potpuno dekonstruisana, pri čemu će se formirati autonomne zone koje neće biti ni pod vlašću Asada ni pod vlašću ISIS-a.

Te autonomne zone bi se nalazile u okviru konfederativne Sirije, a konfederaciju bi čuvale neke međunarodne snage za održavanje reda. Te zone bi na kraju bile oslobođene uz uslov da nema povratka vladavini Asada ili nekog njegovog naslednika.

Dakle, plan SAD je da razbije Siriju na manje delove tako da ona ne predstavlja pretnju po regionalnu hegemoniju SAD i Izraela.

S druge strane, Rusija ne želi podeljenu Siriju. Pored toga što su Moskva i Damask dugogodišnji saveznici (i toga što Rusija ima ključnu pomorsku ustanovu u Tartusu u Siriji), balkanizovana Sirija predstavlja ozbiljnu pretnju po Rusiju, ponajviše zbog pojavljivanja baza za džihadističke operacije.

Džihadističke baze bi se koristile za slanje terorista širom centralne Azije, čime bi se potkopavao veliki plan Moskve za integraciju kontinenata u veliku trgovinsku zonu od Lisabona do Vladivostoka.

Ruski predsednik Vladimir Putin posmatra terorizam kao veoma ozbiljnu pretnju, zbog čega radi prekovremeno kako bi pregovarao sa liderima Saudijske Arabije, Turske, Iraka, Sirije, Irana, ali i Kurda i sirijske opozicije s ciljem okončanja rata i povratka stabilnosti u Siriju.

Zapadni mediji uopšte ne pišu o tim pregovorima jer bi onda u njihovim očima Putin izgledao kao mirotvorac koji sprečava terorizam.

Razlike između SAD i Rusije su nepomirljive. Vašington želi da kreira novi svetski poredak, dok Putin pokušava da održi postojeći sistem, očuvavajući nacionalni suverenitet, samoopredeljenje i multipolarnost.

Putin radi na tome da formira koaliciju koja može da se odupre stalnim intervencijama i manipulacijama SAD-a.

Međutim, to nije lak zadatak i potrebna je velika diskretnost. Stoga Putin u glavnom deluje iz senke. On je proteklih meseci razgovarao sa mnogim većim akterima u sirijskoj drami, a trenutno je jedino nejasno da li će Asad ostati predsednik ili ne.

Rusija se protivi njegovom svrgavanju iz više razloga. Prvo, to bi narušilo njenu reputaciju kao pouzdanog partnera i saveznika. Drugo, ona ne želi da se povinuje doktrini „smene režima“ koja krši međunarodni zakon i koja bi mogla da se iskoristi protiv nje u budućnosti.

Kad god su strani lideri birali ko će biti na vlasti u tuđoj državi, nastale su katastrofe, kao u slučaju Libije, Iraka, Avganistana i Jemena.

Dakle, kako se trenutno odvija situacija?

Putin se u junu sastao sa krunisanim princom Saudijske Arabije i ministrom odbrane, Muhamedom bin Salmanom u Sankt Peterburgu i od tada se radi na „međunarodnom pravnom okviru za stvaranje koalicije za borbu protiv terorizma u regionu“.

On se kratko nakon toga sastao sa šefovima opozicionih grupa u Saudijskoj Arabiji, Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu s ciljem implementiranja takozvanog Ženevskog saopštenja koje se zalaže za:

– Uspostavljanje tranzicionog vladajućeg tela sa svim izvršnim moćima koje će uključivati članove vlade i opozicije i koje će se formirati na osnovu zajedničke saglasnosti.

– Učestvovanje svih grupa i segmenata društva u Siriji u procesima značajnih nacionalnih dijaloga.

– Reviziju ustavnog poretka i pravnog sistema.

– Slobodne i fer multipartijske izbore za novouspostavljene ustanove i kancelarije.

Međutim, Ženevsko saopštenje ne rešava glavno pitanje: „Da li Asad ostaje na vlasti?“. Sve zavisi od tranzicionog tela i ishoda izbora. To je očigledno ono što je Putin želeo.

Dakle, Putin želi da očuva vladine institucije i sirijsku vojsku kako bi se izbegao scenario poput onog u Iraku. Nije mu potrebno leglo terorista koji će kasnije krenuti na Moskvu. To služi ciljevima Vašingtona, a ne ciljevima Rusije.
Takođe, ideja o „tranzicionom vladajućem telu“ i „slobodnim i fer izborima“ omogućava Putinu da se ogradi od odbacivanja Asada.

Neki će reći da on ostavlja svog saveznika na cedilu, ali Putin zapravo pokušava da izbalansira dve sukobljene strane. On održava svoju posvećenost prema savezniku istovremeno se približavajući Saudijskoj Arabiji kako bi se došlo do kompromisa.

Činjenica je da će, ako Rusija pridobije Saudijsku Arabiju, biti mnogo manje novca u džepovima džihadističkih grupa, a sirijska vojska će imati veće šanse da se izbori sa ISIS-om.

To ne ide Vašingtonu na ruku. A čak i ako se Asad ukloni, Ženevsko saopštenje garantuje da će narednog predsednika izabrati sirijski narod, a ne Amerikanci.

Jedini problem je što Putin mora da deluje veoma brzo. Turska i SAD su već počeli da napadaju Siriju sa severa, a Turska koristi vazdušne napade SAD kako bi prikrila činjenicu da zauzima suverenu teritoriju Sirije na severu.

Ako Putin misli da spreči Vašington da rasparča Siriju, moraće da deluje veoma brzo. On mora da se udruži sa Saudijcima, da okonča krvoproliće i da počne da primenjuje Ženevsko saopštenje.

To neće biti nimalo lako, ali čini se da je na pravom putu.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *