PUTIN, NOVI RUSKI CAR – Šta je u mladosti radio predsednik Rusije i u koga je bio zaljubljen

PUTIN, NOVI RUSKI CAR – Šta je u mladosti radio predsednik Rusije i u koga je bio zaljubljen

9 aprila 2014

putin0Kada je imao 13 godina, Vladimir Putin je otišao u klub Trud da trenira džudo. A kada se njegov trener Anatolij Rahlin prebacio u sportski klub Trubostritelj, pri Lenjingradskom metalurškom zavodu, i Vladimir je krenuo za njim. Tu je Putin 1975. postao majstor ovog sporta.

ŠAMPION LENJINGRADA

Putinovom treneru se posebno dopada što je Volođa, i kad je postao predsednik, sačuvao veze sa svojim drugovima. Aktivno se bavio sportom otprilike do 25. godine kada je postao šampion Lenjingrada. Sada održava dobru kondiciju tako što stalno trči, radi gimnastiku, sparinguje sa bliskim prijateljima u sali u svojoj kući, pliva, jaše, skija, a ima i u svom kabinetu trenažer.

Sport je mnogo uticao na Putina. Zahvaljujući njemu postao je veoma uporan i kad on nešto naumi, nema te sile koja će ga skrenuti s puta. Sa džudoom je povezana i činjenica da je postao veoma samouveren.

Bavljenje sportom daje mogućnost čoveku da pokaže svoje najbolje osobine – hrabrost, snagu, spretnost, težnju ka pobedi. To ruski predsednik stalno ističe i sopstvenim primerom dokazuje. Popularizacija zdravog načina života danas je jedan od njegovih prioriteta.

Kao većina dečaka tog vremena, Vladimir Putin je voleo da ide u bioskop Zrak. Tamo je gledao i domaći triler “Štit i mač” o sovjetskim obaveštajcima u fašističkoj Nemačkoj. Pesmu za film “Od čega počinje domovina”, koju je napisao Venjamin Basner, Putin nikad nije zaboravio. Kao učenik devetog razreda odlučio je da postane oficir KGB. I otac Vladimir Spiridonovič je za vreme rata služio u jedinicama NKVD, preteči KGB.

– Još pre nego što sam završio školu poželeo sam da radim u obaveštajnoj službi, iako se to činilo nedosti­žnim, kao let na Mars. Više od svega me oduševljavalo to kako se malim trudom, bukvalno snagom jednog čoveka, može postići to što nije mogla ni cela vojska. Jedan obaveštajac je mogao da reši sudbine hiljada ljudi. Tako sam ja to tada shvatao – ispričao je jednom prilikom Putin.Najveći broj pitanja postavljanih Vladimiru Putinu nakon njegovog ulaska u Kremlj odnosio se na njegov rad u KGB-u. I mada ne voli mnogo da govori o tome, više puta je ispričao kako je tamo dospeo.  Taj put je izabrao vrlo rano.

Još u ranom detinjstvu maštao je o onome o čemu su maštali svi sovjetski dečaci: da bude mornar, potom pilot – kosmo­nauti još nisu bili u modi. Spremao se da upiše Akademiju za civilne pilote u Lenjingradu, ali je čitaju­ći knjige i gledajući filmove kao što je “Štit i mač”, promenio mišljenje. Da bi saznao kako se postaje obaveštajac, na početku devetog razreda otišao je pravo u KGB. Tamo mu je rečeno da mora prvo da odsluži vojni rok ili da završi neki fakultet. Preporučili su mu pravni.

– I od tog trenutka sam počeo da se spremam za Pravni fakultet Univerziteta u Lenjingradu. I više me niko ni­je mogao zaustaviti – rekao je svojevremeno Putin.Na lenjingradskom Pravnom fakultetu konkurisalo je tada 40 kandidata za jedno mesto. Na prijemnom je Putin dobio sve petice, jedino iz literarnog sastava – četvorku.Većina studenata sa prava, generacija 1970-75, ne seća se Vladimira Putina. Uglavnom se družio sa onima koji su trenirali borilačke sportove. Zabavljao se sa Ljudmilom Hmarinom, sestrom svog kolege Viktora. Ljudmila je završila medicinu i radi kao lekar. Prijateljevao je i sa bas-gitaristom studentskog ansambla Aleksandrom Bastrikinom, koji je sada šef Istražnog komiteta Rusije. Fakultet je upisao sa 18, a završio sa 23 godine. Po diplomiranju Putin se zaposlio u Velikoj kući na Litejnom prospektu 2, što je sedište KGB za Lenjingrad i lenjingradsku oblast. Radio je od 1975. do 1984. godine. Počeo je kao potporučnik, a u Istočnu Nemačku je otišao u činu kapetana.

Kasnije, kada je ušao u Kremlj, da bi zadovoljio ogromnu radoznalost, ali i da bi sprečio razne spekulacije, Putin je odlučio da or­ganizuje višednevni boravak troje odabranih novinara na jednoj od državnih dača, i pružio im priliku da mu po­stave sva pitanja koja žele, uključujući i ona o privatnom životu.

Taj intervju objavljen je kasnije u knjizi “U prvom licu” u milionskim tiražima i više puta preštampavan. Razgovaralo se opušteno, uglavnom uveče, kako kažu autori, “na ruski način, u kuhinji, za postavljenim stolom”. Predsednik je odgovarao na sva pitanja, ponekad bi se zami­slio, a kad se činilo da želi da prećuti, on je, ipak, posle duže pauze, odgovarao. Dešavalo se da dođe očigled­no umoran, ali nikad nije na svoju inicijativu prekinuo razgovor – odgovarao je sve dok je bilo pitanja. I dolazio sutradan ponovo, i prekosutra – i tako šest dana. Posebnu vrednost knjige čine lični podaci o kojima sam Pu­tin nikad više nije govorio.Tada je govorio i o mladalačkim ljubavima. Doduše, prilično skromno.

Jednom su ga novinari pitali kada je prvi put vodio ljubav? Nije se zbunio: “Sećam se kad sam to radio poslednji put…” Kod njega, sve je bilo obično: zaljubljivao se kao i svaki mladi čovek, ali nije bilo nekih ozbiljnijih ljubavi, ako se izuzme jedna koja je čak trebalo da se završi brakom. Bilo je to četiri godine pre nego što se zaista oženio. Ona se kasnije udala za drugog.

– Sve je već bilo planirano. I moji i njeni roditelji su već sve kupili – i prstenje, i odelo, i venčanicu. To je bila jedna od najtežih odluka u mom životu. Ali, rešio sam da je bolje to uraditi u tom trenutku nego mučiti i nju i sebe – ispričao je Putin.

Iako se dugo zabavljao sa Ljudmilom Hmarinom, sudbina je htela da se oženi sa drugom.

DRUGA LJUDMILA

U zimu 1981. stjuardesa kalinjingradskog odeljenja Aeroflota Ljudmila Škrebnjova letela je za Lenjingrad. Kolega iz KGB predložio je Vladimiru da provedu veče sa stjuardesama. Putin je već bio nabavio karte za nastup poznatog moskovskog komičara Arkadija Rajkina u Teatru Lensoveta na Vladimirskom prospektu.Na lepu plavušu, studentkinju filologije i stjuardesu, Putin nije ostavio neki naročit utisak. Kasnije je Ljudmila govorila da ga na ulici nikada ne bi ni primetila, ali da je imao neku unutrašnju snagu kojom i danas privlači.

Ispovest učiteljice

Dan-danas predsednik Rusije Vladimir Putin održava veze i viđa se sa Verom Gurevič, nastavnicom i prijateljicom koja je pomogla da se trasira njegov životni put. Ona se često pojavljuje u medijima i dokumentarcima o Putinu.

– Ja u njemu ne vidim predsednika već svoga učenika, Volođu Putina. Veoma brinem za njega. Veoma me boli kada čujem neke neopravdane optužbe na njegov račun. Ali, bez obzira na sve Vladimir Vladimirovič Putin je bio i ostao dobar čovek!

Trenerova priča

Čim je postao predsednik pojavilo se desetak ljudi koji su sebe nazivali Putinovim trenerima. Pravi trener Rahlin je skroman čovek, on nije na svakom ćošku vikao da je trenirao budućeg predsednika, ali je pričao:

– Najpre je Vladimir propuštao treninge jer je često bio bolestan. Odlazio sam kod njegovih roditelja. Njegovi tata i mama su bili dobri, vredni ljudi. Saznao sam da im je sin bolešljiv, ali mi je bilo drago što mu nisu branili da se bavi sportom. Čak su ga podsticali. Shvatili su da se, baveći se sportom, on uči disciplini i redu. Već posle godinu dana treniranja, Putin je ojačao i više se nije razboljevao. Vežbao je uporno. Kasnije, prvo što mi je palo u oči, bila je njegova neverovatna izdržljivost, i još, neustrašivost. Nikad nije odustajao od borbe. Na terenu je išao protiv težih momaka, kako se kaže, bez mane i straha.

(Vesti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *