PUTIN: Rusija ne može mirno da gleda situaciju u Ukrajini

PUTIN: Rusija ne može mirno da gleda situaciju u Ukrajini

26 avgusta 2014

putin-1-strana„Ukrajinska kriza ne može biti rešena jačanjem oružanih akcija i bez dijaloga sa predstavnicima žitelja regiona u kojima građani govore prevashodno ruskim jezikom”, izjavio je juče na sastanku u Minsku ruski predsednik Vladimir Putin.

Putin je ovu izjavu dao u okviru samita predsednika četiri bivše sovjetske republike: Rusije, Ukrajine, Kazahstana i Belorusije.

„Uvereni smo da kriza ne može biti rešena bez uzimanja u obzir interesa jugoistočnih regiona i bez mirnog dijaloga sa njihovim predstavnicima”, naglasio je Putin.

Ruski predsednik je dodao i da će ekonomija njegove zemlje zbog svega što se dešava biti na gubitku 100 milijardi rubalja (2,77 milijardi dolara) ukoliko evropski proizvodi u Rusiju budu stizali preko Ukrajine, ostavljajući tako Rusiju bez carinskih tarifa.

„Rusija ne može mirno da gleda situaciju u kojoj smo jednostavno prinuđeni na mere zaštitite našeg tržišta. Uzvratni potezi za uvoz proizvoda iz Ukrajine biće neophodni”, naveo je Putin, dodavši da će to svakako pogoditi i Belorusiju i Kazahstan, kao i druge partnere iz Carinske unije.

Istovremeno, prema rečima ukrajinskog šefa države Petra Porošenka, jedino se čvrstom kontrolom rusko-ukrajinske granice i obustavom isporuka ruskog naoružanja pobunjenicima može zaustaviti krvoproliće na istoku Ukrajine.

Porošenko je ovom prilikom zatražio i hitno puštanje na slobodu svih zarobljenih ukrajinskih vojnika. „Svi umešani žele da se sa dostojanstvom povuku iz ukrajinske krize”, izjavio je, naglasivši da je on u tom smislu spreman da čuje sve predloge koji bi mogli da dovedu do konačnog mira.

Beloruska prestonica Minsk bila je juče jedno od najvažnijih mesta u Evropi. Samit upriličen ovde kao pokušaj da se razreši ratna kriza koja već duže vreme potresa Ukrajinu trebalo je da da odgovore i na neka druga goruća pitanja.

Bila je to i prilika da se opet – oči u oči – pogledaju ruski predsednik Vladimir Putin i njegov ukrajinski kolega Petro Porošenko. Podsetimo, njih dvojica su se nakratko sreli i u Francuskoj u junu, kada su im društvo pravili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland. Kako je prenela agencija Rojters, stisak ruke Putina i Porošenka nije ni ovaj put izostao.

U suštini sastanak u Minsku bio je susret šefova država Rusije, Belorusije i Kazahstana, dakle zemalja takozvanog Carinskog saveza, ali uz prisustvo i predstavnika Evropske komisije, uključujući Ketrin Ešton i evropskih komesara za trgovinu i energetiku – Karela de Guhta i Gintera Etingera.

Susret je, pored pronalaženja opšteprihvatljivog rešenja za Ukrajinu, u većoj meri bio posvećen i aktuelnim uzajamnim sankcijama EU i Rusije.

Prema rečima Lukašenka, razgovori u Minsku teško da će doneti neki veliki pomak povodom krize u Ukrajini, ali će svakako pomoći da pregovori o miru u ratom zahvaćenoj zemlji – počnu.

Prvi susret koji je upriličen bio je susret između Porošenka i Ketrin Ešton, a tom prilikom je ukrajinski lider najavio parafiranje Sporazuma o saradnji sa EU već u septembru. „Naša integracija u EU je naš civilizacijski izbor, koji ni na koji način nije uperen protiv najbližih suseda. Naprotiv, on će pozitivno uticati na našu saradnju sa njima, pre svega u sferi ekonomije”, objasnio je Porošenko.

Potom je šef ukrajinske države razgovarao sa domaćinom Aleksandrom Lukašenkom „u četiri oka”. Usledio je i susret sa Nursultanom Nazarbajevom, predsednikom Kazahstana.

Interesantan je stav pojedinih analitičara da je samit u Minsku, kakav god bio njegov ishod, dobar poen za beloruskog predsednika Lukašenka. Već i sama saglasnost svih strana da se sastanu u Minsku svedoči o tome da je Belorusija izbegla opasnost da se, kao ruski saveznik, uključi u sukob u Ukrajini. Uz to, jučerašnjim događajem ova bivša sovjetska republika je pokupila i pozitivne poene na Zapadu, potvrdivši svoju aktuelnu spoljnu politiku. Ne čudi stoga što su pojedini mediji samit u Minsku okarakterisali kao – diplomatski trijumf Aleksandra Lukašenka.

„Belorusiju ubuduće neće biti moguće tretirati kao nepoželjnog partnera, pošto je ovim dokazala da može da obavi posao ozbiljnog posrednika u međunarodnim sukobima, čime je i svoj status međunarodnog igrača podigla na viši nivo”, smatra politikolog Denis Melljancev.

———————————————-

Završen prvi bilateralni sastanak Putina i Porošenka

MINSK – U glavnom gradu Belorusije, Minsku, završen je prvi bilateralni susret između predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Petra Porošenka, čiji se detalji za sada ne objavljuju, javile su ruske agencije.

Razgovor „oči u oči”, koji je trajao približno dva sata, završen je, rekao je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov, ne komentarišući rezultate sastanka, navela je RIA Novosti.

Agencije izveštavaju da je Porošenko zajedno sa članovima ukrajinske delegacije napustio Palatu nezavisnosti u Minsku i da se, uprkos očekivanju novinara, nije obratio.

Itar-Tas s navodi da se Porošenko uputio ka ambasadi Ukrajine u Minsku i da se pretpostavlja da bi tamo mogao da se obrati ukrajinskim medijima.

RIA Novosti, pozivajući se na izvor u ukrajinskoj delegaciji, navodi da Porošenko planira da se sretne sa predstavnicima EU u ukrajinskoj ambasadi u Minsku.

Ne precizira se sa kim bi ukrajinski predsednik mogao da se sretne, a agencija navodi da se sada u Minsku nalaze visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, potpredsednik Evropske komisije za energetiku Ginter Etinger i komesar za trgovinu Karel de Guht.

Ukrajinskoj ICTV šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin izjavio je da su Porošenko i Putin razgovarali o implementaciji sporazuma Ukrajine i EU o pridruživanju, da je diskusija „bila vrlo složena, ali zanimljiva”, preneo je Ukrinform.

Putin i Porošenko su prvi put komunicirali početkom juna u Francuskoj, gde su se održavale manifestacije povodom 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji.

Tada su se šefovi dve države u kratkom razgovoru založili za što skoriji prekid krvoprolića na jugoistoku Ukrajine, kao i borbenih dejstava obe strane, podseća RIA Novosti.

Susret je tada trajao manje od 10 minuta, a učestvovali su i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland, navodi Itar-Tas s, podsećajući da su dvojica lidera komunicirali i telefonom.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *