„ПУТИН спрема војску јер очекује нешто велико!“

„PUTIN sprema vojsku jer očekuje nešto veliko!“

21 avgusta 2016

585289_russiantroops_54Poslednje dve nedelje su bile bogate vojnim događajima koji direktno utiču na Rusiju. U pitanju su Sirija i Ukrajina.

Sirija:

1)Rusija je najavila da će koristiti aerodrom Kaim kao punopravnu vojnu bazu

2)Rusija će po prvi put rasporediti krstarice i nosače aviona radi provere sposobnosti brodova i ratnih helikoptera.

Ukrajina:

1)Nakon neuspelog pokušaja infiltracije terorista sa Krima koji je Putin okarakterisao kao “glup i zločinački” pokušaj, Porošenko je pojačao snage na granici sa Krimom i stavio vojsku na najviši stepen pripravnosti.

2)Vlasti u Kijevu su odlučile da ne prihvataju uslove ruskog ambasadora u Ukrajini.

3)Putin je izjavio da su pregovori sa Kijevom “besmisleni.”

Sve vesti ukazuju na moguću vojnu eskalaciju i zbog toga se razmatraju ruske opcije na svim navedenim ratnim žarištima.

Sirija:

Mnogo je nesporazuma oko ruskih opcija u Siriji. Najavljeno korišćenje aerodroma kao vojne baze neće značajno narušiti ravnotežu moći.

Kao podsetnik može da posluži ruska primorska baza u Tartusu koja i nije prava baza. To je luka koju je ruska mornarica koristila, ali koja nema kapacitet da u nju stane mnogo brodova. Rusi su je više koristili kao punkt za materijalno- tehničko snabdevanje. Moguće je da će Rusija vremenom ojačati ovu luku ali u bliskoj budućnosti ona sigurno neće biti glavna vojna ispostava za rusku mornaricu.

Aerodrom Kaim se nalazi u veoma opasnom mestu- oko hiljadu kilometara od ruske granice i samo 50 kilometara od turske granice. To je NATO “zona odgovornosti”. To je definitivno mesto na kome niko ne bi želeo da bude ugrožen. Takođe, to nije mesto koje bi Rusija branila.

Ministar odbrane Šojgu naglašava da su ciljevi ruskog prisustva na ovom aerodromu da: a)napadnu teroriste i b)brani ruske državljane. Opet, ovo su veoma ograničeni ciljevi koji se mogu postići pomoću ograničenih sredstava. Stupanjem na aerodrom ruski obaveštajci će dobiti još jedan centar, ruska avio baza će biti proširena a ruske mogućnosti traganja i spašavanja dramatično povećane. Ruske specijalne snage biće stalno stacionirane na aerodromu. Na kraju, Rusija će povećati pistu kako bi bila dostupna i za najteže transportne avione. Sama lokacija međutim čini se ranjivom zbog velike udaljenosti od Rusije.

Rusija svakako povećava svoje sposobnosti i opseg svojih opcija, kao i mogućnost izbora u zavisnosti od razvoja situacije. Trenutno nema znakova velikog pomaka ruske pozicije; od kada je izvršila polu-povlačenje ruska avijacija je stacionirala mnogo bombardera (TU- 22M3). A po potrebi, može svoje napade upotpuniti i učešćem različitih tipova aviona “Suhoj.”

Ukrajina:

Situacija u Ukrajini je neizvesnija od one u Siriji. Mnogo je bilo verbalnih okršaja pa čak i najava napada ali to nikada nije učinjeno. Opasno je to što su sve te najave i lažna upozorenja ustvari prava upozorenja jer se tako zaista i smatralo u datim trenucima i samo je pitanje vremena kada će se preći sa reči na dela.

Neki tvrde da bi napad Ukrajine na Krim bio ravan samoubistvu, i oni su apsolutno u pravu. Ali cilj Ukrajine i nije da pobedi nego da uvuče Rusiju u rat. Ukrajinci sami sebe zavaravaju da će uspešno učiniti ono što su Hrvati učinili 1995.godine kada su, uz podršku NATO-a, napali i razoružali Srbe u Krajini. Stvarnost u Danbasu je mnoog drugačija: ne samo da Rusi na Krimu nisu rauzoružani, nego i Rusija stoji uz njih čvrsto (za razliku od siromašnih Srba u Krajini koje je izdao Milošević). Hteli to da priznaju ili ne- Ukrajinci nikada neće uzeti Krim.

Jedini problem je da bi režim u Kijevu mogao da potone u irelevantnom i tako postane žrtveno jagnje za ciljeve anglo-cionističkog carstva. Njihov je san da Rusija izazove sukob.

Ukrajinski teroristi granatirali su civile u Donjecku i Luganskoj oblasti koja je bila 100% pod zaštitom Moskve, i oni sa sobom nose sramotu smrti nevinih civila. Postoji mnogo neposrednih dokaza da su stanovnici ovih oblasti vojno snabdeveni u proteklih godinu dana. Kremlj je odlučio da se vrati na stabilniji put i okupira određene delove ukrajinske teritorije. Onaj ko poseduje teritoriju taj odgovara za nju. Rusija je spremna da preuzme troškove i okupacije i kasnije rekonstrukcije teritorija koje su trenutno pod upravom terorista. Ako je režim u Kijevu toliko siguran da vrši posao svetske klase čudno je što ide ka samouništenju.

Paradoksalno je da je ruska snaga istovremeno i ruska slabost. Verovatno je da Rusija ne bi uložila mnogo napora niti ulaganja u teritorije kao što je Danbas. Ali Krim je nešto drugo. Na Krimu žive Rusi i Krim je Rusija. Kad je Krim napadnut Rusija mora da uzvrati, htela to ili ne.

Ako bude morao da se dogodi ruski protivnapad će najverovatnije biti ograničen i fokusiran direktno na snage koje su odgovorne za sukob. Najgori scenario je ako teroristi upotrebe balističke rakete jer će Rusija morati momentalno da odreaguje. A što se krivice tiče jasno je da će zapad uvek kriviti Rusiju bez obzira da li je prva počela ili je ona ta koja je napadnuta.

Vojničkom terminologijom: sukob između ruskih oružanih snaga i ukrajinskih terorista bio bi masakr . Ruska vojska je najosposobljenija na planeti i daleko superiornija od bilo čega na zapadu. Rusija ima jedinstvenu kombinaciju bespilotnih letelica i sistema navođenja. Takođe, velika je snaga i u bojevim glavama i naprednim projektilima razornog dejstva na oklopna vozila i baze.

Kombinacija bespilotnih letelica i naprednih više-raketnih lansera Rusi nazivaju “izviđački sistem za napad” ili RSC a to je koncept prvi put razvijen od strane Sovjeta još davnih ’60-ih.

Sa pojavom novih letelica i radara ovaj koncept je dostigao punu snagu i kamen je temeljac ruskih operacija. Ovo znači da Rusi imaju mogućnost da za svega 2-3 minuta potpuno unište neoliko mehanizovanih bataljona. Nema u Ukrajini ničega što bi moglo da parira tome.

Prema ruskim superiornim sistemima, obaveštajnim i izviđačkim kapacitetima Ukrajinci nemaju nikakve šanse.

Jedina velika ideja ukrajinskih terorista je da će im Amerika isporučiti “smrtonosno oružje” koje bi odnelo prevagu. Zapravo, nikakva količina oružja ne bi im ništa značila. Rusi su superiorniji nad Ukrajinom baš kao što je bila Amerika nad Irakom u pustinjskoj oluji 1990.godine.

Iako je Ukrajina raspadom SSSR-a nasledila dosta vojnika, Putinova reforma vojske konačno pokazuje svoju vrednost. Kao rezultat ruska snaga je u porastu dok snaga Ukrajine stagnira i na nivou je na kom je bila ’80-ih, sa danas neorganizovanom vojskom i zastarelom opremom. Čak i da se u Ukrajini dogodi neka vrsta čuda- trebaće joj decenije da dostigne nivo na kome se Rusija danas nalazi.

Zaključak:

Ratovi u Siriji i Ukrajini su predodređeni i geografskom položaju. Nema smislenog razloga da Rusija i Amerika uđu u sukob na Bliskom istoku ili na Mediteranu. Iz tog razloga obe strane će pokušati da deluju posredno, na marginama, preko punomoćnika ali bez direktnog izlaganja. Takva strategija je u osnovi zdrava ali je i opasna jer je nemoguće kontrolisati situaciju i ostavlja stalnu mogućnost uključivanja trećeg lica.

Iz tog razloga su ova dva sukoba tako frustrirajuća. S jedne strane su visoko spekulativni scenariji koji se ne mogu lako odbaciti a s druge strane s eništa ne dešava. I kad se nešto konačno i desi, nisu jasne posledice. Oba sukoba uključuju ideološke razlike kao i fundamentalno ideološka pretvaranja na čiju se racionalnost ne može računati.

Ruske opcije u oba sukoba su ograničene objektivnim okolnostima i političkim razlozima. Rusija je učinila neverovatan posao u Siriji sa vrlo ograničenim sredstvima i u izuzetno opasnim uslovima. Rusija je dobro uradila što je poslala snage ali je pokazala i malo neodlučnosti u radu sa nacističkim fanaticima u Kijevu. Pitanje ambasadora Mihaila Zurbova koji je bio prilično neefikasan je otvoreno jer nije uradio ništa a ostao je na mestu ambasadora. Kremlj je odbijanje Ukrajine da prihvati novog ambasadora Mihaila Babiča prihvatio s bizarnom ravnodušnošću. Uz Babiča, Putin je postavio Borisa Grizlova, stalnog člana Saveta bezbednosti Rusije, za pregovarača u Ukrajini. Rusiji je trebalo vremena, ali sada kada su Babič i Grizlov uključeni, konačno je dijalog dobio veći značaj.

Sumnja se da Rusija ima informacije da će se nešto veliko desiti uskoro u Ukrajini i da je to razlog promena.

Što se tiče Sirije, Rusija pokušava da poveća svoje mogućnosti, ali je malo verovatno da će se bilo šta veliko dogoditi pre dolaska američke administracije. Pored toga, situacija sa Erdoganom jasno govori u kom će se pravcu Turska kretati po završetku sukoba.

Novost je i da je Rusija dobila pravo da koristi Hamedan avio-bazu u zapadnom Iranu. Objavljen je nedavno članak pod nazivom “Rusija raspoređuje avione u Iranu za borbu protiv pobunjenika u Siriji” propraćen fotografijama. To je veoma značajno jer je lokacija ove baze savršeno mesto za vojne udare u Siriji i na celom Bliskom istoku.

Problem je samo što je projekat Al Masdar izraellski projekat, i to “projekat javne diplomatske organizacije osnovane u SAD-u.” Ruski izveštaji potvrđuju da je Rusija zatražila od Irana dozvolu da ruske krstareće rakete lete kroz iranski vazdušni prostor. Čini se da saradnja između Rusije i Irana jača.

Konačno, Erdogan ozbiljno sarađuje sa Rusijom i Iranom, a tu je mogućnost da se turski vazdušni prostor ustupi ruskim letelicama i projektilima. Ako se i to dogodi, Rusija će imati četiri jaka udarna jezgra: Krim, Abhaziju (jug Rusije), Kaim u Siriji i Hamedan u Iranu.

Posebnu pažnju ima aerodrom u Abhaziji čija je dužina 3 kilometra i završava se na obali što omogućava avionu da poleti na vrlo maloj visini i na taj način ostane nevidljiv za neprijateljski radar. Ovaj aerodrom je trenutno zaštićen sa oko 4 hiljade ruskih vojnika opremljenih najnovijim oružanim sistemima.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Krelac says:

    Samo sam izgubio vreme čitajući tekst "jeste, ali ipak..."I onda vidim da "moćni" vebtribune počinje vrlo "ozbiljno" da se bavi vojnim analizama. Ni Lazanski vam više nije ravan.

  2. Simo says:

    Uredništvo Intermagazina navedite ime autora teksta, a ne samo sajt koji ga je preuzeo i preveo.

  3. marinko says:

    sve se drzave spremaju ali srbija nista se ne sprema srbijo gledaj oprez izbore trebaju srbiji ponovo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *