ПУТИН ЗАПРЕТИО ЗАПАДУ: „Зауставите Порошенка или ћемо га ми зауставити насвој начин!“

PUTIN ZAPRETIO ZAPADU: „Zaustavite Porošenka ili ćemo ga mi zaustaviti nasvoj način!“

20 avgusta 2016

Putin 23598Kremlj koristi zaoštravanje na Krimu da bi svojim zapadnim partnerima dao ultimatum: Sami ste rekli da ne može biti vojnog rešenje za Krim i Donbas, pa dobro, idite i posredujte za mirno rešenje. Ako ne možete, Rusija zadržava pravo da povuče sledeći potez, navodi ruski liberalni analitičar Aleksandar Baunov.

Kada je ruski FSB 10. avgusta saopštio da je zarobljena grupa ukrajinskih sabotera, koji su navodno planirali terorističke napade na Krimu, mnogi analitičari su se uplašili da će to biti povod za rat. Ovi strahovi sada izgledaju poglrešni, a na kraju krajeva, da je Rusija želela rat, bilo bi daleko logičnije da je dozvoljeno da napadi uspeju.

U stvarnosti, hapšenja nisu opravdanje za vojnu akciju, već pokušaj da se počnu pregovori sa Zapadom, jer Kremlj smatra da se Ukrajina ne pridržava dogovora iz Minska.

Iz perspektive Ukrajine, vreme ističe: Rusija je uspela da odvoji pitanja Krima i rata u Donbasu, i što više vreme prolazi, ona postaju sve više različita. Zato samo nasilje na Krimu može da to poluostrvo vrati na dnevni red međunarodnih pregovora.

Portparoli Kremlja su jasno otkrili šta se Rusija očekuje. Malo je verovatno da će otrkiće sabotera dovesti do rata, jer bi to bilo u suprotnosti sa logikom sadašnje ruske diplomatije, koji nastojai da ubedi Zapad da ukine sankcije i obnoviti odnose od pre marta 2014. Kremlj može pribeći drugim sredstvima ako ne postigne ove ciljeve, ali za sada to izgleda nepotrebno.

Rusija koristi situaciju da ukaže Zapadu na nespremnost Ukrajine da pregovara. Naravno, Ukrajina trenutno učestvuje u mirovnim pregovorima, ali ona više gleda proces, a ne rezultat. Razumljivo, ni ukrajinskoj javnosti ni njenim političarima ne odgovaraju odredbe Minskih dogovora, prema kojima zemlja mora da prihvati autonomiju na istoku.

Ali, kada se odmetnute republike pomire sa činjenicom da Ukrajina može da živi bez njih, a njihovi građani se naviknu na nezavisnost, Rusiji će postati sve teže da ih vrati u Ukrajinu. Rusija želi da obezbedi veću sigurnost i ravnotežu jer je sadašnja situacija, u kojoj obe strane razgovaraju o miru, ali se pripremaju za rat, previše rizična.

Putin ne veruje da Evropa ima moć da nametne Porošenku poštovanje dela Minskog sporazuma koji zahteva decentralizaciju ukrajinske vlasti. “Oni ne mogu da ga nateraju ni da poštuje sporazum o prekidu vatre,” verovatno misli.

Iz perspektive ruskog predsednika, ima smisla da se radi direktno sa Amerikancima,jer oni imaju moć da utiču na Porošenka. Bilo bi plodonosno organizovati razgovore poput onih između Putinovog savetnika Vladislava Surkova i pomoćnika državnog sekretara SAD Viktorije Nuland, ili poput onih u Minsku na kojima Ukrajina može da razgovara sa otcepljenim republikama. Na kraju krajeva, posredovanje u pregovorima između Ukrajine i odmetnutih narodnih republika je sada jedan od glavnih ciljeva ruske diplomatije.

Ali, šta ako Amerikanci ne mogu da ubede Ukrajinu da podrži sporazum Minsk 2? Moskva će misliti da nema drugog izbora nego da preuzme stvari u svoje ruke.

Kremlj koristi zaoštravanje na Krimu da postavi ultimatum svojim zapadnim partnerima: “Sami ste rekli da ne može biti vojnog rešenja za Krim i Donbas, pa idite i posredujete za mirno rešenje. Ako ne možete, Rusija zadržava pravo na sledeći potez. ”

Sledeći korak ne mora biti rat. To može biti promena u političkom statusu pobunjenih republika. Možda će Rusija priznati njihov referendum o nezavisnosti i možda im ponuditi vojne garancije za bezbednost. Postoje čak i glasine da Rusija razmatra zamrzavanje diplomatskih odnosa sa Ukrajinom.

Ove glasine ne garantuju da će Rusija prekinuti diplomatske odnose, ali oni znače da Rusija, zbog toga što smatra da je Ukrajina “pribegla terorizmu”, može da odstupi od sadašnje politike. Do nedavno, plan Rusije je bio pridržavanje sporazuma Minsk 2. Sada je jasno da Kremlj ima druge planove.

(Carnegie.ru – priredio M. Đorđević,Kurir)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Miraš says:

    Za stanovništvo Donbasa takav život u gotovo stalnim i ozbiljnim sukobima unazad dve godine, to je sasvim dovoljno da izgube poverenje i da ne žele da se vraćaju u Ukrajinu. Ni promena vlasti u Kijevu više ne bi promenila takvo raspoloženje, zato što oni već duže vreme trpe i osećaju teror države. Sadašnji ukrajinske vlasti ne shvataju da je za njih sada uspeh ako bi uopšte zadržali Donbas u sastavu Ukrajine dajući mu visoku autonomiju. Bitno je ispoštovati i mišljenje i raspoloženje gradjana kontinentalne Ukrajine bez Donbasa i Krima, a ankete pokazuju da politiku Porošenka podržava manje od 2% tih gradjana, a samo delimično ga podržava tek oko 15 do 17,8%. Tako izgleda da je cela Ukrajina zrela i raspoložena za ozbiljnije promene i bolja rešenja te da postoji nada da se ta država spasi. Samo ovo je vreme demoNkratije,a ne istinske demokratije pa koliko se onda možemo ozbiljno nadati da će budućnost Ukrajine odrediti stavovi i mišljenja njenih običnih gradjana.

  2. sinisa says:

    Tovariš Putin, Vi manje pričati, a više delati. Ko Vam brani? Vi čekati da Zapad obuzda Potrošenka. Vi biti naivni.

  3. Mlax says:

    Rusi igraju U.S.A igricu,ratuju gomilom saopstenja,gomilom poziva na Mir,izrazavanjem zabrinutosti....Amerikanci prvi put od zavrsetka ,,hladnog rata,, imaju spram sebe pravog rivala.

  4. Pastrovic says:

    Koga to ova srbska nada zajebava? Valjda ovo sto je adresirao Porosenku treba da adresira Englezima, Amerima i NATO fukarluku? I nekakvom SB UN, a koji placa upravo ovaj isti fukarluku. Putine, volio bih da mogu da ti bezrezervno vjerujem, ali mi se neda!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *