ПУТИНОВА ОСВЕТА ТУРЦИМА: Формирање КУРДИСТАНА разбија Турску!

PUTINOVA OSVETA TURCIMA: Formiranje KURDISTANA razbija Tursku!

6 decembra 2015

15525437498_ab31732200_b 324Rusija bi mogla adekvatno da odgovori na turske poteze tako što će podržati sirijske Kurde koji žele da uspostave svoju sopstvenu državu zajedno sa turskim Kurdima. Kurdi su za Erdogana noćna mora i najslabija karika. Formiranje Kurdistana bi dovelo do raspada turske države.

Zašto Amerikanci podržavaju Kurde

Kurdske vojne snage (YPG) su osnovna vojna snaga koja pruža otpor Islamskoj državi u Siriji. Ove snage su vojni ogranak Partije demokratske unije koja je bliska sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) u Turskoj.

Nakon terorističkog napada u Suruču u julu, kada je poginuo izvestan broj Kurda, Erdogan je iscenirao provokaciju na granici sa Sirijom, prekinuvši savez sa PKK. Usled tog poteza, došlo je do velikih nemira u regionu.

Teroristički napad u Suruču su počinili teroristi Islamske države pod kontrolom turskih specijalnih snaga. Za Erdogana je to bilo pitanje vlasti. On je morao da smanji popularnost Demokratske partije Demirtas koja je uzela veliki broj glasova na izborima u junu.

Erdogan je želeo da ujedini ljude pod izgovorom „kurdske pretnje“ pre parlamentarnih izbora u novembru. On je ostvario svoj cilj tako što je žrtvovao nedužne ljude.

Vašington je već neko vreme zainteresovan za projekat nezavisnog Kurdistana jer Amerikancima odgovara da stvore vazalsku državu Kurda koja bi ratovala i protiv Bašara el Asada i protiv Turske. SAD su se pre mesec dana pridružile Kurdima u ofanzivi na teroriste ISIS-a u sirijskom gradu Raka.

Nakon zauzimanja grada Tel Abijad, najavljeno je stvaranje novog autonomnog regiona u severnoj Siriji. Vašingtonova odluka je razbesnela Ankaru. Tursko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je proglašavanje autonomije u Tel Abijadu pretnja po nacionalnu bezbednost Turske.

„Izgleda mi kao da SAD podržavaju Kurde tek toliko da ne unište ISIS u potpunosti“, rekao je Juri Nabijev, predsednik Društva za solidarnost i saradnju sa kurdskim narodom.

„Da Amerikanci zaista pomažu Kurdima, oni bi već davno uništili ISIS“. Takođe je važno napomenuti da Kurdi nisu oduševljeni što im Vašington pomaže jer pamte šta se desilo nakon što je Amerika podržavala Sadama Huseina.

Kako Rusija može da pomogne Kurdima i kakve koristi ona ima od toga

Činjenica je da se zapadna koalicija zapravo i ne bori protiv Islamske države. Turska, koja je član anti-ISIS koalicije, bori se protiv Kurda koji takođe učestvuju u borbi protiv Islamske države. Rusija bi mogla adekvatno da odgovori na obaranje aviona Su-24 tako što bi podržala Kurde. To bi oslabilo uticaj Erdogana i u Siriji i u Turskoj.

Pored oružja, Rusija može Kurdima da pruži međunarodno priznanje. Partija demokratske unije je raspravljala o izgledima formiranja nove države sa Rusijom, preneo je Financial Times.

Američkoj administraciji se ne dopadaju takvi potezi pošto postoji rizik od ugrožavanja napora SAD u borbi protiv Islamske države. Naravno, ako se Asad i Kurdi ujedine, „napori“ SAD će postati nepotrebni.

U praksi, Rusija bi mogla da pomogne Kurdima da prošire kontrolnu zonu, tj. da okupiraju teritoriju između gradova Džarabulus i Azaz, a zatim da napreduju do zapadnog dela Eufrata. Kurdi su pre par dana krenuli u ofanzivu na severni deo Alepa uz pomoć ruskih vazdušnih snaga, preneo je AFP.

Nema sumnje da Rusija podržava Kurde, ali ruski predsednik Putin želi da uradi nešto više. On je pozvao Asadovu vladu i politički ogranak YPG da se ujedine.

Do toga još uvek nije došlo ali sirijski kurdski zvaničnici su naveli da su voljni da sarađuju sa svima koji se bore protiv Islamske države i koji se bore za ujedinjenu, sekularnu i demokratsku Siriju.

Nepotrebno je reći da će se Bašar el Asad potruditi da pruži autonomiju Kurdima. Ukoliko predsednik Turske pokuša da suzbije ove napore, sigurno je da će ga sačekati neprijatan odgovor.

„Kurdi imaju dugogodišnju istoriju dobrih odnosa sa Rusijom. Moram priznati da je Rusija malo i okasnila kada je u pitanju podrška Kurdima“, rekao je Juri Nabijev.

Rusija treba da prizna pravo Kurda na samoopredeljenje. Takav potez ide na ruku glavnom cilju politike u Siriji – očuvanju države.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



3 komentara

  1. GRU says:

    Kurdi žrtve geografije U potrazi za domovinom Piše: Duška Anastasijević "Narod bez prijatelja, osim planina", samosažaljivo sebe vole da opisuju Kurdi, koji u broju od 20 do 25 miliona već skoro ceo vek žive na kompaktnoj teritoriji koja se prostire na četiri države. Kurdistan, kako se zove planinsko-visoravna oblast jugozapadne Azije naseljena Kurdima, prostire se na blizu 200.000 kvadratnih kilometara, obuhvata istočne delove Turske, severoistočnog Iraka, severozapadnog Irana i manji deo severoistočne Sirije "Gle, od Arabije do Gruzije sve su kurdske zemlje, ali kad se persijski okean i turska mora uzburkaju, krvlju se natapa samo zemlja Kurda", opisao je kurdski pesnik Ahmed Hani istoriju svog naroda. Činjenica je da su Kurdi, najbrojniji narod na svetu bez matične države, prečesto u XX veku plaćali previsoku cenu za svaki pokušaj prekrajanja mapa. Kurdi najverovatnije potiču od jednog persijskog naroda, a tragovi njihovog postojanja stari su više od 4000 godina. Sve do XX veka bili su nomadska i ratnička plemena. Državu su nakratko imali pod svojim najčuvenijim vođom u Srednjem veku, Saladinom, zakletim neprijateljem engleskog kralja Ričarda Lavljeg Srca u vreme krstaških pohoda. Saladin je osvojio Jerusalim i hrišćane držao podalje od tog mesta, a njegovo carstvo prostiralo se na mestu današnjeg Egipta i Sirije. Iako muslimani, religija praktično nema ulogu katalizatora i činioca jačanja kurdskog identiteta. Oni se pre svega osećaju Kurdima, a islamski identitet nije naročito razvijen. U Turskoj živi između 10 i 15 miliona Kurda, što čini 23 odsto ukupnog stanovništva Turske. Kurdi čine oko deset odsto stanovništva u Iranu oko 8 miliona. Kurdi u Iraku čine oko 23 odsto stanovništva (oko 4 miliona), a žive mahom u okolini Mosula, Kirkuka i Sulejmanije. Kurdi u Siriji čine oko 12 odsto stanovništva (oko 2 miliona),

  2. separatistra says:

    vi tu slabo pisete za jemen evo dobrih vijesti iz saudijske arabije huti preuzeli nekoliko vojnih baza na jugu saudijske arabije i zapljenili neka teska oruzja svaka cast huti samo napred

  3. separatistra says:

    al alam je dobra stranica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *