Putinovi saradnici od najvećeg poverenja žive u istoj zgradi

Putinovi saradnici od najvećeg poverenja žive u istoj zgradi

11 jula 2013

nikolskaya-1024x649-1329695188Smeđesiva jedanaestospratnica pod zaštitom je ruske tajne službe zato što većinu stanara čine najmoćniji saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina. Zgrada se nalazi između glavnog bulevara i centralne trgovačke ulice u Moskvi, oko kilometar od Kremlja.

U ovoj zgradi, na adresi Švedski ćorsokak broj tri, nalaze se najskuplji stanovi u ruskoj prestonici, čije basnoslovne cene garantuju stanarima da za komšiju neće imati nekog „primitivca“, prenosi „Blumberg“.

Dva od 30-ak stanova u toj zgradi, jedan od 1.000, a drugi od 846 kvadratnih metara, prazni su već više od godinu dana, a prodaju se po ceni od 50 miliona dolara, za prvi, i 42 miliona za drugi, kako navode agenti za nekretnine koje su angažovali neimenovani prodavci. Zgrada, koju čuva Federalna garda, ima centralnu klimatizaciju, podzemni parking i baštu na 2.000 kvadratnih metara, sa fontanom i igralištem za decu, uz video nadzor i čeličnu ogradu visoku tri metra.

Prema rečima neimenovanih stanara, u tim luksuznim apartmanima žive direktor „Rosnjefta“ Igor Sečin, direktor VTB grupe Andrej Kostin, milijarder na čelu „Gunvora“ Genadij Timšenko, bivši ministar finansija Aleksej Kudrin, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, potpredsednik vlade Sergej Prihotko, direktor „Transnjefta“ Nikolaj Tokarev, direktor „Sovkomfljota“ Ilja Klebanov i bivši ministar za komunikacije Leonid Rejman.

Nejasno je da li su Putinovi saradnici kupili te stanove ili su ih dobili besplatno, kaže Olga Krištanovskaja, bivša članica Putinove stranke Jedinstvena Rusija, koja proučava elitu na Ruskoj akademiji nauka. Prema njenim rečima, kada se zvaničniku dodeli stan, obično ostaje u državnom vlasništu još godinu dana, nakon čega mu je dozvoljeno da ga privatizuje bez ikakvih troškova.

„Mnogi misle da je najveća privilegija pripadnika elite imati vozilo sa policijskim svetlom, ali greše – stanovi su najveća prednost koju ruska elita dobija od Kremlja“, ističe ona. Ruski mediji izveštavali su o sličnim zgradama, kao što je ona u blizini sedišta vlade, poznata kao „Bela kuća“ u ulici Rošdelskaja, u kojoj žive šef Službe za spoljno obaveštavanje Mihail Fradkov, šef osoblja Kremlja Sergej Ivanov i direktor „Sberbanka“ Herman Gref, kako je 2010. godine navela „Svobodnaja presa“.

Putinov kadar je nasledio tradiciju koja datira barem iz 1931. godine, kada je Josif Staljin izgradio ogroman luksuzni kompleks sa 505 stanova u blizini Kremlja, kako bi nagradio, ali i špijunirao svoje najbliže drugove. U kući koja je sada Moskovljanima poznata kao „zgrada na keju“ živeli su gotovo svi Staljinovi visoki generali i zvaničnici, među kojima i njegov naslednik Nikita Hruščov i maršal Crvene armije Georgij Žukov, kako navodi Olga Trifonova, spisateljica i kustos muzeja posvećenog tom stambenom kompleksu.

Staljinova zgrada, čija je izgradnja završena u vreme kada su u Moskvi nedostajale kvalitetne stambene četvrti i u čijem se sklopu nalazio restoran, teretana, piljara, vrtić, perionica veša i 24-časovna ambulanta, brzo je postala najprestižnija adresa u prestonici posle Kremlja, objasnila je ona. Po njenim rečima, ljudi su toliko želeli da žive u zgradi koja je zadovoljavala najviše standarde udobnosti, bezbednosti i infrastrukture, da nisu marili što je svaki čuvar bio špijun koji je imao ključeve za svaku sobu i što je svaki treći stanar postao žrtva Staljinovih čistki.

Dok su Vladimir Lenjin i Staljin izabrali da žive u Kremlju, a Putin u novoj predsedničkoj rezidenciji na periferiji Moskve, lideri kao što su Leonid Brežnjev i Boris Jeljcin odlučili su da stanuju pod istim krovom sa mnogim svojim najbližim saradnicima, podseća ona. Kako objašnjava bivši kremaljski politički savetnik Gleb Pavlovski, ruska elita ima neobičnu potrebu da živi zajedno u blokovima koji su izolovani od „necivilizovanih plemena“, a stanove u njihovim zgradama uglavnom kupuju ljudi koji žele da budu blizu njih iz poslovnih razloga.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *