Путиново нуклеарно упозорење: поуке за Србе

Putinovo nuklearno upozorenje: pouke za Srbe

23 marta 2018

Piše: Dragomir Anđelković

TRAMPOVA PAUZA

Posle pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, Bela kuća je izgubila interes za Balkan. Našim regionom su se uglavnom bavili predstavnici tzv. „duboke države“. Oni su nastavljali sa starim antisrpskim i antiruskim kursom, ali za njega nisu imali adekvatnu podršku sa vrha američke države.

Da bi Vašington efikasno nametao svoju volju na našim prostorima potrebno mu je (1) opredeljenje za tako nešto, (2) spoljni mehanizam pritiska (ekonomske prirode, vojni faktori, politički kapacitet za ucenu), (3) ideološki aparat u zemljama regiona koji slobodno možemo da nazovemo narandžastom „petom kolonom“ (mreža medija, NVO, tzv. nezavisnih intelektualaca) čiji je zadatak izazivanje haosa u njima i podrivanje neposlušne vlasti (zato je činilac podsticanja vladajućih da budu kooperativni) i (4) nepostojanje snažnog geopolitičkog otpora od strane neke druge sile.

Vašington je posle ustoličenja novog šefa države postao prilično nezainteresovan za naš siromašni region, njegove spoljne poluge pritiska okrenute su ka drugim, energetski i na druge načine bogatim prostorima, dok je ovdašnja „peta kolona“ ostala bez velikog dela sredstava i podrške. To je iskoristila i naša vlast da je delom kupi (što je mač sa dve oštrice jer su mnogi koji je čine ostali infiltrirani u sistem sa mogućnošću da se ponovo aktiviraju na strani starih gospodara). Što se tiče spoljnih faktora, Rusija i Kina su postale mnogo prisutnije i aktivnije kod nas. Rusija politički a Kina ekonomski.

OŽIVLJAVANJE STARE POLITIKE

Stvari su tako stajale do nedavno. Sada se izgleda u mnogome menjaju. Dok nam je Brajan Hojt Ji pretio, to smo mogli da bagatelišemo. Nesumnjivo se samo radilo o ispadima „duboke“ države. No, drugačije stvari stoje kada zapovednik američke komande za Evropu i glavnokomandujući NATO snaga u Evropi general Kertis Skaparoti prepoznaje Srbiju kao geopolitički problem. I nije bitno da li načelno optužuje srpski narod kao što su naši mediji preneli, ili kako Stejt department tvrdi samo govori o tzv. negativnom uticaju Rusije kome pogoduje politika Srbije. Jasno je da se nad nama nadvijaju tmurni oblaci, što ipak ne znači da će uistinu doći do opasnog geopolitičkog nevremena. Ali zahteva obazrivost i pripravnost.

Da za nas okolnosti postaju napetije vidi se i iz poruka koje nam je tokom svoje turneje po našem regionu uputio za Evroaziju zaduženi novi pomoćnik američkog državnog sekretara. Ako postoji nedoumica da li je on uistinu doneo nekakav novi predlog SAD za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, nedvosmisleno je jasno da mu je namera da podrži nelegalno formiranje nekakve vojske Kosova (tzv. OVK u novom ruhu). To je već veliki gest neprijateljstva prema Srbima, a zar iko sumnja da se iza toga krije i novi paket pritisaka da prihvatimo nakaradnu kosovsku vojsku, ali i ulazak naše secesionističke pokrajine u UN? Nema veze ako predlog koji vodi ka tome još eventualno nije formalizovan. Biće!

RUSKI ODGOVOR

Ono što su nam poručili Skaparoti i Mičel svakako nije bilo moguće bez zelenog svetla Bele kuće. I pre smene Reksa Tilersona a kamoli posle instaliranja jastreba Majkla Pompea na njegovo mesto. Da se ne zavaravamo sada više nemamo posla sa tzv. „dubokom“ državom. Ona je svoje stavove nametnula državnom vrhu. Drugo pitanje je da li je on spreman da iza njih stane onako kako su to radile američke administracije krajem 90-ih godina prošlog veka ili kada su krenule u pohod za nametanje lažne nezavisnosti Kosova (2006-8). Možda jeste, možda nije već će pričati jedno a raditi drugo, ali ne smemo da se prepuštamo sudbini. Ako to budemo radili loše ćemo proći. A ne moramo. Svet se u poslednjih desetak godina drastično izmenio na način koji je po nas povoljan.

Amerika je 2000. imala višestruko veći Bruto domaći proizvod (BDP) prema paritetu kupovne moći od Rusije, Kine i Indije zajedno. Od prošle godine sama Kina je u tom pogledu pretekla SAD. Sa svoje strane Moskva je Vašingtonu punim opsegom stala na vojno-političku crtu. Ne samo da je u tom pogledu defanzivna pa štiti svoje dvorište već je ofanzivna. Vidimo šta se dešava u Siriji. Sa posledicama koje to ima po ceo Bliski istok Amerika je nesumnjivo tamo već poražena.

O obnovljenoj vojno-političkoj moći Ruske federacije upečatljivo je nedavno govorimo i Vladimir Putin. I koliko god da Amerikanci nastoje da deluju arogantno i samouvereno, po reakcijama njihovih medija vidimo da su ozbiljno zaplašeni novim ruskim arsenalom. Ruski predsednik je slikovito predstavi superiorne ruske balističke i druge rakete kakve niko drugi na svetu nema, kao i gotovo naučnofantastična ali i te kako realna ubojita ruska nuklearna torpeda. Već i samo deo toga dovoljan je da anulira hiljade milijardi dolara američkih ulaganja u „antiraketni štit“. On postaje prevaziđen koliko je pre nešto manje od trideset godina jedne noći postao besmislen čuveni „Berlinski zid“.

BPA – AMERIČKI KOŠMAR

Klatno strateške vojne ravnoteže ozbiljno se pomera u korist Rusije. Vojnim pitanjima neću mnogo da se baviti jer to nije moj fah, ali da ne bi ostao apstraktan ipak ću pomenuti jednu noćnu moru Amerike – Bespilotni podvodni aparat (BPA). To rusko, nazovimo ga, nuklearno torpedo deo je kompleksnog ruskog okeanskog projekta „Status-b“. A njegova razorna moć je minimalno 500 puta veća od američke atomske bombe bačene na Hirošimu.

Tehničke karakteristike tog razornog sredstva – dubina na kojoj se kreće, brzina, za protivnika nepredvidljiva putanja – takve su da Amerika nema načina da se od njega odbrani. A velikim brojem takvih nuklearnih torpeda biće naoružane supermoderne ruske podmornice projekta 09851 i 09852 koje će uskoro biti porinute i uvršćene u sastav ratne mornarice Ruske Federacije. Možete da zamislite šta samo jedna takva podmornica koje bi svoj arsenal ispalila podred same američke obale, može da učini SAD?

Uz ogromna nuklearna razaranja koja nikakav antiraketni ili neki drugi sistem ne može da spreči, usledio bi i niz monstruoznih cunamija. Naravno, i Amerika veliko zlo može učini Rusiji i drugim državama. Ali ovde se ne radi o tome, to svi znamo, već o činjenici da je dugotrajno očuvana ravnoteža straha i to, nedaj bože ako bi se dogodilo najgore, sa šansom Rusije da iz sukoba izađe kao pobednik i kako-tako nastavi da postoji dok Amerika tu mogućnost više nema.

RUŠENJE PENTAGONOVIH PLANOVA

SAD su želele da poremete globalni odnos snaga i postanu jedina sila koja efikasno može drugima da nanese nuklearni udar dok bi od odmazde velikim delom bila zaštićena. Sada je jasno da je to iluzija. Rusija je prevazišla izazov i ostaje prvorazredna nuklearna sila. Evroatlantska imperija nije uspela da nametne globalnu vojno-političku dominaciju na čemu je radila dok je bila na vrhuncu moći. A kada nije uspela sa poslom kojim se posvećeno bavila pre i posle pada Berlinskog zida, u vremenima kada dugo nije imala vojnu i ekonomsku protivtežu a raspolagala je bogatstvom bez premca, jasno je da tim pre to neće uspeti ni u budućnosti, s obzirom da sada već nema ni vojni ni ekonomski primat.

Svet se drastično promenio. NATO lobisti dižu prašinu i histerišu kako mi to ne bismo videli i razumeli implikacije toga. A sve njihove gluposti padaju u vodu sa jednim jedinim osvrtom na neko od novih ruskih oružja kao što je BAT. Ne da bi ona bila korišćena već da bi se shvatilo da Amerika i NATO ne mogu više da nam rade ono što su činili krajem prošlog i početkom ovog veka. Rusija je iskreni partner Srbiji i podrška našim nacionalnim interesima od odbrane Republike Srpske do Kosova. I spremna je na razne načine da nas podrži.

SRPSKE PERSPEKTIVE

Moskva je više puta iskazala da je zadovoljna našim neutralnim statusom, ali isto tako je jasno da bi nas prihvatila kao klasičnog vojno-političkog saveznika ako bismo mi to zatražili. Ako Zapad želi da otvara novi front na Balkanu, mi imamo istinsku geopolitički alternativu njegovim pritiscima. Razni čvrstorukaši koji sada dolaze na naša vrata da nam prete i zastrašuju nas, samo mogu da izazovu kontraefekat i gurnu nas na drugu stranu.

To naravno nije ni u čijem interesu. I Rusiji i Zapadu je bolje da na Balkanu nemaju novo žarište. O nama i da ne govorim jer nije sreća biti Sirija. Dosta smo propatili. Ali za mir su potrebne dve strane, a niko normalan se ne odriče sebe ako baš ne mora. Mi to racionalno gledano ne moramo. Zato se nadam da će Bela kuća sa posledicama koje to ima i po nas, shvatiti nedavnu snažnu Putinovu poruku da joj se neće isplatiti „kačenje“ sa Rusijom, što uključuje i pokušaje potiskivanje te velike pravoslavno-slovenske zemlje sa prostora gde je dobrodošla.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *