Путину не треба Совјетски савез, РУСИЈА је већ посебна цивилизација

Putinu ne treba Sovjetski savez, RUSIJA je već posebna civilizacija

26 maja 2015

putin-vojska 45343Jedna od lažnih priča koja kruži zahvaljujući američkim političarima jeste da Vladimir Putin želi da oformi novi SSSR, a da je sve počelo s aneksijom Krima.

Umesto da slušamo tračeve, iznećemo realne činjenice.

SSSR se zvanično raspao 26. decembra 1991. godine deklaracijom broj 142-H. Tada je priznata nezavisnost 15 sovjetskih republika, a umesto SSSR-a je nastala Zajednica nezavisnih država, koja nikad nije bila nešto posebno.

Na Zapadu su se svi radovali i mislili su da je ovo veoma radosna vest i za Istok. Međutim, na referendumu održanom 17. marta 1991. godine je preko 77% ljudi glasalo za održavanje Sovjetskog saveza. Njihove želje su u potpunosti zanemarene.

Čovek bi pomislio da sve ove države, nakon što bi iskusile slobodu, nikad više ne bi pristale da se pridruže Rusiji. Ipak, u septembru 2011. godine, dve decenije nakon referenduma, ukrajinski sociolozi su otkrili da 30% ljudi želi povratak sovjetske ekonomije (od čega su 17% bili mladi ljudi koji se ni ne sećaju Sovjetskog saveza), a da samo 22% njih želi evropsku demokratiju. Ova želja za povratkom Sovjetskog saveza je očigledan znak da je ukrajinski eksperiment uvođenja zapadnjačke ekonomije potpuno podbacio. Međutim, i ove želje su zanemarene.

Nakon toga se čini da bi Putinov plan ponovnog oformljavanja Sovjetskog saveza imao puno podrške, ali Putin je u decembru 2010. godine rekao sledeće: „Onaj ko ne žali zbog raspada SSSR nema srca; onaj koji želi njegov povratak nema mozga“.

On je takođe rekao da je SSSR imao prednost jedinstvenog tržišta i slobodne trgovine. Ovaj element SSSR je sada uokviren u Carinsku uniju, čije su članice Rusija, Belorusija, Kazahstan i mnoge manje države, a pokazao se kao veoma uspešan.

Ukrajina je odbila da se pridruži Carinskoj uniji, iako je održavala trgovinu sa državama Carinske unije. Ova strategija se očigledno pokazala kao neefikasna.

Ostali elementi SSSR su zauvek otišli u nepovrat, među kojima i:

– komunistička ideologija
– mentalitet bloka
– centralno planiranje
– ekonomska izolacija
– autoritativna vlast

To što više nema ovih elemenata predstavlja promenu na bolje, a samo mali broj ljudi žali za njima.

Ipak, postoje i elementi koji su degradirani, iako su još uvek prisutni, a to su javno zdravlje i obrazovanje.

SSSR je posedovao sistem socijalizovane medicine koja je bila savršena u određenim oblastima, ali osrednja u nekim drugim. Promena na privatizovanu medicinu je dosta uspešna, ali je problematična za one koji ne mogu da priušte lekove i terapiju. Obrazovni sistem je još uvek na visokom nivou, ali se i tu uočava određena degradacija.

SSSR je puno ulagao u nauku i kulturu, a mnogo toga je izgubljeno za vreme teškog perioda devedesetih godina zbog čega mnogi žale. SSSR je predvodio razna naučna istraživanja. S druge strane, SAD su bila vodeća sila u dizajniranju proizvoda, koje su inženjeri SSSR uglavnom kopirali kako bi uštedeli vreme i novac. Pošto nisu nameravali da izvoze na Zapad, kašnjenje na tržištu im nije predstavljalo problem.

Amerikanci su oduvek imali problema da finansiraju naučna istraživanja koja nisu imala komercijalnu primenu. Pored toga, u američkoj kulturi je oduvek bio prisutan antiintelektualizam, zbog čega je često falilo kvalitetnih naučnika.

Ono što je takođe prednost u odnosu na SAD jeste što su nakon raspada SSSR stanovi privatizovani i svako poseduje smeštaj bez potrebe da ga plaća, dok u SAD plaćaju veoma skupe stanarine.

Javni saobraćaj je ostao nepromenjen, s tim što je u izvesnoj meri proširen i modernizovan. To je opet velika prednost u odnosu na države koje moraju da se oslanjaju na prevoz automobilom.

Kada ljudi kažu da se nešto raspalo, oni odmah pretpostave da je to nešto prestalo da postoji. Ipak, efekti raspada zavise od prirode onoga što se raspada. Ekonomije se urušavaju veoma često, a carstva gotovo redovno. Priča se da se civilizacije raspadaju, ali da li je stvarno tako? Principi civilizacije znaju da budu veoma čvrsti: iako je Rimsko carstvo nestalo pre nekoliko hiljada godina, Evropa je kasnije ponovo počela da primenjuje njihove principe i zakone, a latinski jezik se održao i danas iako Latini kao narod više ne postoje. U suštini, civilizacije se ne raspadaju, samo postaju inaktivirane. Može da ih oživi neki novi razvoj ili neka druga civilizacija.

SSSR više ne postoji kao politički entitet, iako postoji kao civilizacioni entitet. Hajde da posmatramo Sovjetski savez kao civilizaciju, a ne kao političko carstvo. Učinjeni su veliki napori da se ona zameni zapadnom civilizacijom kroz uvođenje tržišne ekonomije i uvoza sa Zapada, kako robe tako i kulture. Principi zapadne civilizacije su dominirali neko vreme, žvakali se dugo, a onda su ispljunuti u skoro svim zemljama bivše SSSR, osim u slučaju Ukrajine i Baltika. Zamenili su ih prethodni civilizacioni principi.

Jedan od njih je društveni konzervativizam. U Ruskoj federaciji postoje dve glavne religije: pravoslavno hrišćanstvo i islam, a veliki napori se ulažu da bi one međusobno bile kompatibilne. Uvođenje principa kao što su gej brakovi, koji su strani u obe religije, ne dolazi u obzir. Međutim, poligamija nije zabranjena, iako je nedavni događaj u Čečeniji izazvao omanju senzaciju.

Drugi od njih jeste da je narodnost značajna za društvenu i političku organizaciju. Rusija nije nacija, ona predstavlja multinacionalnu federaciju koju čini preko 190 različitih narodnosti, s tim što Rusi predstavljaju 3/4 stanovništva. Ipak, smatra se da će ova brojka pasti pošto je Rusija druga u svetu (posle SAD) po broju imigranata, a oni dolaze iz Ukrajine, Uzbekistana, Tadžikistana, Azerbejdžana, Moldavije, Kazahstana, Kirgistana, Jermenije, Belorusije, Kine, Nemačke i SAD.

U suštini, Ruska federacija omogućava etnički suverenitet za svaku naciju posebno, što znači da svaka narodnost može da se pridržava svojih zakona i pravila dok god se oni ne sukobljavaju sa pravilima celine. Odličan primer toga je moderna Čečenija, kojoj je Rusija prepustila sprovođenje antiterorističke kampanje na njihovoj teritoriji.

Zamislite da se princip etničkog suvereniteta primenjuje u SAD. Kod njih etničko znači „drugo“. Narodnost kod njih predstavlja tabu, a pritom postoji veštačka tvorevina rase koja je diskriminatorna prema pojedincima.

Država koja pretenduje na zaštitu „privilegije belaca“ ne bi preživela uvođenje ovakvog principa. U SAD je nastala revolucija zbog legalizovanja ropstva, a zatim zbog prebacivanja ropstva iz jednog oblika u drugi.

Niko ne zna kakvi nas ratovi očekuju u budućnosti niti šta će ih izazvati, ali ova konkretna intercivilizaciona mana će biti veoma značajna. Samo će vreme pokazati koja je civilizacija istrajnija.

Dmitry Orlov (Club Orlov)

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Aleksandar says:

    Jedan je Putin!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *