Пузајући либерализам

Пузајући либерализам

21 маја 2019

Пише: Филип Родић

МЕДИЈИ и гласање могу бити слободни само под условом да су у складу са унапред одређеним ставом, сматрају наши либерали. Ево два најсвежија примера.

Без обзира на то да ли је ратни британски премијер Винстон Черчил заиста изговорио да ће се „фашисти будућности називати антифашистима“, или му је тај цитат погрешно приписан, искуство нам из дана у дан показује основаност ове мисли. Тако нам ведета „прогресивне“ и „слободарске“ мисли у Србији, човек који нас посредством „независних“ медија толико упозорава на „пузајући фашизам“ код Срба да само што не почне из фрижидера да искаче, вечити Филип Давид, препоручује да „питање свих питања на Балкану“ решимо једном крајње фашистичком методом. „Признање (независности) Косова мора да се догоди што пре“, каже он и додаје да би, како је пренео Фонет, имајући у виду медијску ситуацију за пет дана медијске кампање велика већина Срба то прихватила као нешто добро и позитивно. Дакле, по демократи и борцу за слободу Давиду, председник Србије Александар Вучић би требало да противно вољи народа јасно израженој у свим могућим истраживањима јавног мњења, и противно Уставу и законима ове земље, самовољно повуче потез који би касније, захваљујући чињеници да „контролише медије у Србији“, и гебелсовском пропагандом народ убеди да се, како је рекао, ради о „херојском гесту који нико у историји није имао храбрости и спремности да учини“.



Човеку који је пре свега пар месеци оптужио медије „под контролом власти“ да стварају „несклад између стварног живота и политичке пропаганде“, у овом случају би стање које критикује потпуно одговарало и било добродошло. Он се, према томе, медијској пропаганди не противи принципијелно него опортунистички. Не смета му сама суштина пропаганде, него само она која није у складу са његовим светоназором. Када би се медији у Србији окренули кампањи зарад прихватања косовске независности одједном би постали слободни и објективни, без обзира на то што би то подразумевало, наравно, укидање сваке дебате, сучељавања мишљења или аргумената. Није, значи, Филип Давид никакав борац против „медијског мрака“, него управо борац за медијски мрак, али за медијски мрак по својој мери. Када би он био власт, противници косовске независности се не би могли чути, док се он данас у „Вучићевој диктатури“ оглашава свако мало, без обзира на то што нема ништа ново да каже. Па ко је, онда, „пузајући фашиста“?

Још један геније који себе назива „либералом“ огласио се ових дана износећи потпуно недемократска решења и идеје. Главни и одговорни уредник „Недељника“, Вељко Лалић, изговори на једној телевизији да се „противи било каквом изјашњавању“ у Србији у вези са Косовом, посебно Цркве, јер она „не може да се после две хиљаде година о Косову изјасни на један други начин“. Значи, они који другачије мисле од тога како исправним сматра Вељко Лалић немају шта да се изјашњавају.

Уредник медија који је, између осталог, урадио интервју с Доналдом Трампом, а да овај о томе појма није имао, рече отприлике како су референдуми не најдемократскије средство за одлучивање судбине једног народа, него непотребна, непожељна и суштински штетна глупост, јер је питање да ли су грађани довољно обавештени о стварима о којима одлучују. „Не идете код лекара и кажете му оперишите ме тим и тим апаратом“, рече он и додаде да су референдуми у реду „у Швајцарској када се одлучује о кравама“. Човек којем не само да Трамп даје интервју, па после „лаже“ како није, него повремено саветује и „Џеј Пи Морган“, има још бриљантнију идеју – „да свако ко би био за Косово на референдуму мора да плати неки новац“, јер би нас „заустављање интеграција коштало“.

Две опасне ствари произлазе из Лалићевих „мисли“. Прва је да је народ недовољно образован да би могао да одлучује на демократском референдуму, него одлучивање треба препустити одабраним људима. Одабраним, а не изабраним, јер ако народ није довољно паметан да гласањем одговори на само једно питање, што референдум подразумева, како може паметно бирати на изборима, где се разматра читав низ тема од значаја за државу. И демократски избори су, дакле, искључени. Друга је да би право гласа, право на мишљење које може бити уважено, по Лалићу требало да имају само они који располажу новцем да то плате. То се, Лалићу, зове плутократија и ни то не гарантује „обавештеност“, јер материјално богатство није никакав параметар за интелигенцију. Овај Лалићев став о референдуму надилази чак и фашизам и нацизам, јер је и сам Хитлер на почетку своје владавине одржао читав низ референдума. Пре је у складу с идеологијом „Џеј Пи Моргана“ и братије.

(Новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u