РАЂАЊЕ НОВЕ ДРЖАВЕ: Курдистан – нова сила на Блиском истоку!

RAĐANJE NOVE DRŽAVE: Kurdistan – nova sila na Bliskom istoku!

9 oktobra 2015

000_Nic63685561Munjevit napad Islamske Države Iraka i Levanta (ISIL, današnji IS) na Mosul prošle godine i relativno „kukavičko“ povlačenje američko-obučenih iračkih snaga bezbednosti je dodatno oslabilo uticaj Bagdada nad severnim teritorijama, koje dugo maštaju o ujedinjenu sa svojim sunarodnicima u okolnim državama.

Može se reći da napad na Mosul predstavlja svojevrsni puč i za Kurde. Dogodio se u trenutku kada je Regionalna vlada Kurdistana (RVK) bila u stagnirajućoj ekonomskoj borbi sa Malikijem zbog izvoza nafte i prihoda, kao i zbog toga što je energetski partner kurdske vlade iz Turske, postao deo međunarodnog spora.

Sa tih problema, napad ISIL terorista preusmerio je medijsku pažnju na grandiozni otpor Kurda ISIL teroristima, zatim na pružanje pomoći izbeglicama, obezbeđivanje granica i povratak Kirkuka usred ozbiljne političke krize u zemlji. Brzo povlačenje iračkih snaga dalo je kurdskoj pešmergi priliku da zahvati još više spornih teritorija i stvori veću tampon zonu.

Kurdi širom političkog spektra su ushićeni i insistiraju da vojska ostane na novim pozicijama. Drugi gledaju na ovu teritorijalnu ekspanziju kao ne preteču kurdske državnosti.

Intervencija Islamske države u Siriji i okolini Kobanea po drugi put je istakla herojski otpor Kurda pod naletom nadmoćnijeg neprijatelja, i, štaviše, dovela do intervencije američke koalicije protiv Islamske države. U pomoć je stigao i kontigent pešmergi iz iračkog Kurdistana.

Sada već na dva fronta, u dve države gde su jaka manjina, Kurdi postaju važan politički aker, čiji će glas imati težinu po završetku rata protiv islamista (poput Srbije u Prvom svetskom ratu).

Čini se da je Turska već videla šta se sprema. Uz Iran, ona je država sa najvećim brojem Kurda na svojoj teritoriji – teritoriji koja treba da postane deo nezavisnog Kurdistana. Zato je i počela napade protiv Islamske države u Siriji napadima na položaje Kurda, tačnije Kurdske radničke partije (PKK), koja je decenijama je u sukobu protiv turske države od koje zahteva veću autonomiju etničkih Kurda. Primirje, koje je bilo na snazi od 2013. godine, okončano je ovim bombardovanjem.

Sa druge strane, uticaj Irana se proteže celim regionom iračkog Kurdistana, a posebno je istaknut u Sulejmaniju i među pristalicama Patriotske unije Kurdistana (PUK) i Goranskog pokreta. I dalje je teško zamisliti scenario u kojem će se Iran odreći znatnog dela svoje teritorije, bez obzira na savezništvo dve strane u borbi protiv terorista. Još manje se to može očekivati od Turske.

Ipak, položaj Kurda na svetskoj političkoj mapi nikada nije bio bolji. Danas je mnogo više država u svetu koje bi podržale njihove aspiracije za nezavisnom državom. Ipak, treba istaći da, iako pripadaju istoj etničkoj grupi, postoje političke nesuglasice između iračkih, turskih, sirijskih i iranskih Kurda.

Zato je danas realnije rešenje da može doći do stvaranja nezavisne kurdske države od teritorija iračkog Kurdistana i teritorije sirijskih Kurda. Rat u Siriji traje gotovo šest godina i tek sa intervencijom Rusije se nazire nekakav kraj. Takođe, mnoge interesne strane u ovom sukobu uveliko napominju da će izgled Sirije na kraju ovog rata biti mnogo drugačiji nego pre.

Iz američkih obaveštajnih krugova stižu signali da bi Sirija posle građanskog rata mogla biti podeljena na dva ili tri dela, a da će u Iraku Kurdi teško pristati da se pokore centralnoj vladi u Bagdadu. Time stvaranje kakve takve kurdske države u budćnosti postaje sve izvesnije. Ipak, najteži posao biće ubediti Turke, za koje će to biti jasan signal da su sledeći.

(srbijadanas.com)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Goran says:

    Kurdima Kurdistan a Grcima Konstantinopolis

  2. darko says:

    Vidi se da su srpki mediji novine p od utjecajme nato pakta jer je srbija potajno u nato pkatu a smece vucic objasnjava glupim srbima da nije nece sirija biti podijeljena nikad niti je u sirij i gradanski rat vec ubacne suniti iz evrope afganostan isaduijske arabije kojima je sad kraj.Niti kurda usiriji ima toliko kolik o se laze kurdi u sirji nisu narod vec veca etnicka zajednica a utruskoj kursi cine 35 % stanovnista i jesu narod po povelji un imaju pravo na drzavu bez obziraa na ovaj rat za naftu i polozaje natoa i odkb

  3. Svetislav says:

    @Goran...Odlicno receno! Jos bi dodao i Srbima Srbija, i srpske teritorije koje su okupirane!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *