Радош Бајић: Наговарали су ме да се кандидујем за председника

Radoš Bajić: Nagovarali su me da se kandidujem za predsednika

16 januara 2017

09-Bajic520_620x0

PROSLAVLJENI režiser, scenarista i glumac, Radoš Bajić, trenutno je najsrećniji i najponosniji srpski autor. Tri miliona gledalaca pratilo je poslednju epizodu „Selo gori, a baba se češlja“, čime je, kao tvorac najpopularnije domaće serije svih vremena, po ko zna koji put oborio rejting gledanosti. Publika mu je priredila snažan i emotivan oproštaj, pa ga na početku razgovora za „Novosti“ pitamo sa kakvim osećanjima je doživeo ovo priznanje.

– Primarno osećanja koja su me prožimala su spokoj, mir i izvesna doza ponosa zbog činjenice da sam u ovim preteškim vremenima uspeo da na najbolji mogući način završim monumentalni posao, koji objektivno čovek može da uradi samo jednom u životu. Uz ogroman uspeh serije, tu pre svega mislim na 10 godina rada na projektu, na 101 epizodu, na veliki broj nagrada i priznanja koje smo dobili, kao i na činjenicu da smo bili i ostali ubedljivo najgledanija srpska TV serija.

* Da ste kojim slučajem autor najgledanije serije u Americi, televizija na kojoj se emituje ne bi vam tako lako „dozvolila“ da je završite?

– Još kad smo u oktobru 2015. počeli snimanje poslednjeg ciklusa, obavestili smo javnost da je moja odluka da to bude kraj sage o Petlovcu. Takvu vrstu dogovora smo postigli i sa odgovornim ljudima na RTS, koji su prezadovoljni rezultatima koje je postigla serija. Ovih dana se suočavamo s velikim izlivima emocija gledalaca. Ne mire se s činjenicom da su im voljeni junaci zauvek otišli u legendu. Parafraziraju poslednju scenu između Radojke i Radašina na obali reke, zbog koje su mnogi plakali, pa dodaju: „Samo je Morava večna… i ‘Selo gori…'“

* Kako objašnjavate to da je „Baba“ i u reprizi gledanija od novih domaćih serija?

– To je zbilja teško objašnjivo, ali je istina. Meni, kao autoru, to mnogo znači, jer mogu da poistovetim svoje delo s nečim što nazivamo trajnom vrednošću. To vam je kao kad s police po ko zna koji put uzimate knjigu koju volite i nanovo je čitate. Uslov je da knjiga bude vredna, da ima osobenosti umetničkog dela. Danas možemo govoriti o tome da je „Selo gori“ obeležilo deceniju koja je iza nas, i da će sigurno nastaviti da živi kao trajna vrednost koja svedoči o bliskoj prošlosti i savremenosti srpskog sela, ali i Srbije. Priznajem da me ta činjenica ispunjava.

* Kad ste pre 10 godina započeli snimanje serije rekli ste kako želite da kroz elegičnu komediju pošaljete poruku o rastakanju sela, propasti porodice…?

– Društveni značaj serije je u tome što je u fokus naše pažnje vratila selo kao kolevku srpske nacije, kao mesto kojeg ne treba da se stidimo, u kojem više od 75 odsto srpske polulacije živi, ili je živelo, ili po korenima predaka vuče biološko i istorijsko nasleđe. U nacionalnom smislu „Selo gori“ takođe ima veliki značaj, jer je snažno potcrtalo istrajnost, snagu i neuništivost srpskog seljaka. Ma kako bio gurnut u zapećak i na marginu našeg društva.

* Seriju ste završili s porukom „pobede života i nade“, ali u završnim kadrovima provejava pesimizam?

– Kraj serije je ostavio veliku setu, gorčinu i pitanje: „Šta će biti sa nama, srpskim selom, sa Srbijom?“… Bila mi je namera da ostavim poruku o brizi za budućnost naših porodica i opstanak Srbije, koju bezgranično volim. Od svih strahova, strah od budućnosti i neizvesnosti koju nam ona donosi najčešća je briga svakog ljudskog bića. Ta sudbinska zapitanost najviše se odražava upravo kod Radašina, koji je paradigma postojanosti srpskog čoveka, njegove spremnosti da trpi i da se bori, da se nikada ne preda i da istraje.

* Postoji li mogućnost da naša zemlja i tradicija sačuvaju svoje obrise u okviru globalističkih trendova?

– Teško, nažalost. Do temelja je ugrožena samosvojnost i najlepše osobenosti tradicionalnog načina života kod Srba. Trpimo svakolike pritiske, od toga šta ćemo da jedemo, šta da pijemo, kako da se oblačimo, kako da slavimo dečje rođendane, kom Bogu da se molimo… Često se laički pitam šta, zapravo, znače „poglavlja“ koja nam se nameću kao uslov da privirimo u društvo bogatih, u takozvanu Evropsku uniju. Verujem da je posredi uterivanje u tor naše pameti. Kao što benzinske stanice na svim auto-putevima u Evropi imaju isti dizajn i softver kako valja točiti gorivo, tako se, valjda, očekuje i od naše duše, da i nju damo, da ne kažem prodamo, ili Bogu ili đavolu. Da postanemo unificirana jedinka koja će orvelovski da se drži pravila koja su uspostavljena kao novo sveto pismo savremene evropske civilizacije.

* Vidite više mana nego prednosti evropskom putu naše zemlje?

– Ono što mislim o ovoj temi ne obavezuje nikoga i u širem kontekstu nema ama baš nikakav značaj. Svestan sam neminovnosti preduzimanja naše državne uprave da se traži put ka nekom obliku integracije u podeli ekonomskih prinadležnosti sa bogatima. To da ćemo ikada biti ravnopravni sa onima koji su svoja društva i ekonomije stvorili kroz istoriju otimanjem, ekonomskim imperijalizmom i pljačkom od slabijih i siromašnih – ne verujem. Da moramo sa njima da igramo igru i pregovaramo – moramo, a da li će i kad da nas prime za sto – to ne mogu niti da tvrdim, niti da garantujem. Tako da se može reći da sam evroskeptik, ako to nije kažnjivo.

* A srpski seljak? Želi li on u „evropsko selo“?

– Ovde moramo razlikovati ekonomski aspekt od duševnog i duhovnog. U ekonomskom smislu srpsko selo vapi za tehnološkom promenama, za prosperitetom koji s traktorom starim više od 30 godina nije moguće napraviti. Tu su evropska iskustva poželjna. Ali nametnuti evropska pravila srpskom selu bez temeljne društvene i državne reorganizacije u tretmanu seljaka – to je apsurd. Najveća prepreka integracije srpskog sela u evropske tokove je, nažalost, siromaštvo. Ko skoro nije bio na selu, prvi put kad bude otišao biće preneražen. Procesi propasti srpskog sela se i dalje mulitipliciraju, a baba se, nažalost, i dalje češlja.

* Kad je seljak bio najzadovoljniji: tokom monarhije, komunizma, socijalizma ili demokratije?

– U istorijskom smislu i po japiji Srbina, verujem da bi srpski seljak baš kao i građanin trebalo da živi u monarhiji s parlamentarnom demokratijom. Ne verujem da će se u Srbiji dogoditi takve promene. S druge strane, važnije od oblika društvenog uređenja za srpskog seljaka i srpsko društvo je stvaranje ekonomskih perspektiva, koje bi trebalo da povećaju standard i obezbede bolje uslove za život ukupne populacije.

* Niste politička ličnost, ali ne libite se da kritički govorite o politici, da li ste razmišljali da se nađete u izbornoj trci?

– Priznajem, bilo je ideja sa strane, čak i pritisaka. Pre pet meseci sam pokopao nade onih koji su verovali da bih umeo i znao da odigram ulogu predsednika Srbije. A ni lister odela mi ne stoje loše. Zahvalio sam im se. To što imam privilegiju, kao i odvažnosti i kuraži da javno kažem šta mislim – ne znači da imam političke ambicije. Moja odluka je bila i ostala da služim samo Srbiji. I to isključivo kao umetnik!

BOJ NA KOSOVU

*ZBOG čega ste bili okrutni prema svom TV sinu Radoslavu? Zar makar on, kao najtragičniji lik u seriji, koji je celog života tragao za mestom pod suncem, nije zaslužio srećan kraj?

– Svi su zapazili da Radoslava, koga igra moj sin Nedeljko, nema u hepiendu serije, kad pod orah u Petlovac stignu Radašinova ćerka Milona sa decom iz Rusije, a Dragojlo iz Argentine. To je još jedan moj „mali znak pored puta“, ako nije pretenciozno da citiram velikog Andrića. Namerno sam ostavio braću Rakoviće na Kosovu. To je snažna i tragična poruka da smo generaciji mladih Srba, koji su tek zagazili u život, ostavili mnoge nerešene zagonetke i probleme, kao i kosovski vrući krompir. Bez imalo pretnji, ali sa zebnjom slutim da ta priča još nije gotova. Bojim se da se odlučujući boj na Kosovu još nije dogodio.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Betty Boop says:

    Ne bi trebalo da Rados Bajic bude devojka za sve. Covek mora da bude malo samokrtican. Nama je dosta ljudi koji ne znaju nista o poslu koji treba da radi. Takvih je bilo i ima previse.

  2. Pitagora says:

    I Sekula bi da bude predsednik. I ovakvim izjavama, te njihovim objavljivanjem idemo ka dnu dna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *