РАСПАД ЕУ: Постоји много већи проблем од Грчке

RASPAD EU: Postoji mnogo veći problem od Grčke

5 aprila 2015

europa-crisis43Grčka je možda poslužila kao alarm koji je upozorio na opasnost od urušavanja evrozone, ali Italija je zapravo ta koja bi mogla da napravi veću štetu.

Ako je kriza u Grčkoj akutna, onda se ona u Italiji, trećoj po veličini privredi evrozone, može nazvati hroničnom, navodi američki Volstrit džornal, dodajući da će se evropska monetarna unija suočiti sa problem mnogo većim od grčkog, ukoliko podaci iz Rima u maju ne pokažu da je Italija izašla iz trogodišnje recesije.

Da bi evrozona napredovala, potrebno je da njenim članicama bude bolje unutar nego van monetarnog bloka, naglasio je nedavno predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi. Najočigledniji primer je Grčka, čija je vlada predložila novi paket mera u cilju otključavanja isplate 7,2 milijarde evra vredne tranše međunarodnog kredita pomoći ukupne vrednosti 240 milijardi evra.

Italijanska privreda zapravo usporava već decenijama. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 1980-im, prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je 2,1 odsto, da bi u 1990-im pao na 1,4 odsto, a u prvoj deceniji ovog veka na 0,6 odsto. Od 2010, prosečan godišnji rast BDP-a je negativan i iznosi minus 0,5 odsto.

Za Italiju, ipak, ima nade, zahvaljujući programu kvantitativnog labavljenja kog je pokrenula ECB, niskim cenama nafte i slabom evru. Najnoviji niz indikatora je pozitivan. Indeks upravljanja nabavkom kog izračunava kompanija Markit je u martu porastao na 11-mesečni maksimum od 53,3 poena, a u porastu su i potrošačko i poslovno poverenje.

Stručnjaci Unikredit banke predviđaju da je privredni rast u prvom kavrtalu bio pozitivan prvi put od 2011. i iznosio 0,2 odsto. Neki drugi podaci, međutim, ne pružaju razlog za optimizam. Industrijska proizvodnja je u januaru pala 0,7 odsto, nezaposlenost je u februaru porasla na 12,7 odsto, a među mladima na čak 42,6 odsto.

Potencijal privrednog rasta Italije zabrinjavajuće je nizak, navodi američki list. Ekonomisti banke „JP Morgan“ smatraju da će rast BDP-a u narednim godinama biti na nultom nivou. Napori premijera Italije Matea Rencija da reformiše privredu biće od ključnog značaja, a njegov trud da poboljša uslove na tržištu rada zaslužuje svaku pohvalu.

Ipak, jedna od velikih barijera koje koče privredni rast Italije je „kultura“ koja sprečava jačanje malih preduzeća i koja štiti trenutno zaposlene na štetu mladih koji traže posao, smatra list.

Bliži se nekoliko važnih datuma za budućnost evrozone: Grčka 9. aprila treba da otplati 450 miliona evra MMF-u, a Italija će 13. maja saznati da li je izašla iz trogodišnje recesije. Ukoliko nije, javiće se dodatna pitanja šta evrozona čini za dobrobit svojih članica, zaključuje Volstrit džornal.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *