Располућена Француска

Raspolućena Francuska

2 maja 2017

Piše: Petar Iskenderov

Nezavisno od ishoda drugo kruga, sadašnji predsednički izbori u Francuskoj već su postali trijumf nesistemskih partija i pokreta – i u tom smislu predstavljaju nastavak tendencije započete sa referendumom u Velikoj Britaniji i predsedničkim izborima u SAD 2016. godine. I Emanuel Makron (24,01% glasova u prvom krugu), i Marin Le Pen (21,30%) nikada se nisu bavili izbornim poslovima i svoju predizbornu kampanju su gradili na kritici postojećih elita i samog principa političkog „zamajca“, koji obezbeđuje periodičnu smenu na vlasti desnocentričnih i levocentričnih snaga. Stručnjak Notingenskog univerziteta Pol Smit nije bez osnova nazvao generalo sve četiri vodeća kandidata „na ovaj ili onaj način, populistima“. [www.rbc.ru/politics/23/04/2017/58fcb2b99a79471ef26e711b]

I strategija kritike elita u prvom krugu, u potpunosti je trijumfovala. Po prvi put u istoriji Pete Republike, u drugi krug predsedničkih izbora nisu izašli kandidati sistemskih partija – Socijalističke partije i desnih republikanaca koji nastavljaju političku tradiciju „Širaka-Sarkozija“. Glasovi dati Emanuelu Makronu i Marin Le Pen – jesu glasovi protiv modela državnog ustrojstva i rasporeda partijskih uloga koji je egzistirao tokom poslednjih decenija. A ova okolnost, sa svoje strane stvara probleme elitama u drugim evropskim zemljama sa analognim sistemima, pre svega u Nemačkoj.

Drugi ključni aspekt sadašnjih izbora je maksimalna polarizacija francuskog društva po spoljnopolitičkim diskursima. Kandidati koji su prošli u drugi krug, odražavaju sa jedne strane evro-atlantski kurs u njegovom krajnjem anglosaksonskom modelu (Makron), a sa druge strane – jačanje državnog suvereniteta na osnovu tradicionalnih vrednosti (Le Pen). A ako glasovima koje su oni dobili dodamo i rezultate drugih kandidata – onda se protivnici evro-atlantizma mogu čak naći u većini.

Prema već, „na brzu ruku“ objavljenim prognozama, u drugom krugu Emanuel Makron pobeđuje sa rezultatom otprilike 60-62%. [dataviz.ifop.com:8080/IFOP_ROLLING/IFOP_25-04-2017.pdf]

U korist toga govori i sadržaj njegovog predizbornog programa, u kome on kombinuje i leve i desne ideje, od reformisanja penzionog sistema, do podrške preduzetništva.

Međutim, nije sve baš tako jednostavno. Ako se proanalizira elektorat već ispalih kandidata, onda svakako neće svi glasovi automatski ići Makronu. Tako Žan-Luk Melanšon i Fransoa Hijon zauzimaju veoma pozitivnu poziciju u odnosu prema Rusiji, i pitanje je da li će njihovi birači aktivno podržati globalističke i pro-američke poglede Makrona. Prema podacima francuskog časopisa Quartz, otprilike dve trećine Francuza se zalažu za poboljšanje odnosa Francuske sa Rusijom i ukidanje anti-ruskih sankcija.

Pored toga, upravo za vreme mandata Makrona kao ministra ekonomije u Francuskoj, sprovedene su žestoke i nepopularne socijalne reforme – i pristalice levog radikala Melanšona teško da su to zaboravili. Sadašnja kriza u Socijalističkoj partiji (zvanični kandidat ispred socijalista Benua Amon skupio je u prvom krugu svega 6,36% glasova) u određenom stepenu baca senku i na ministra u kabinetu predsednika-socijaliste Fransoa Olanda. Upravo elektičnost i neodređenost socijalno-ekonomske komponente predstavlja slabo mesto u predizbornom programu Emanuela Makrona. „Kakva ekonomija je nama potrebna/“ – postavlja pitanje u vezi s tim Žeremi Gez, profesor Više škole komercijale NES u Parizu i nastavlja: „Upravo se u tome i sastoji ekonomska nedoumica Francuske danas. Makron definitivno ratuje za prvu varijantu – hajde da prestanemo da štitimo radna mesta  koja smo imali juče i da se usredsredimo na ekonomiju koju ćemo imati sutra i razvoj navika koje mogu pomoći našoj konkurentnosti. Drugim rečima, to je antonim populističke parole „Vratimo rad kući“, koji mi tako često slušamo u poslednje vreme po celom svetu“. Rano je govoriti kakvim će se zapravo instrumentima koristiti Makron kako bi ovaplotio svoje ideje, jer je on nesistemski kandidat, a za većinu njegove partije u parlamentu se ne može računati, smatra Gez: „Mi smo sada u nepoznatim vodama i Makronu je neophodna neobična veština navigacije da bi formirao koaliciju“. [www.vedomosti.ru/politics/articles/2017/04/25/687217-prezidentom-frantsii-makron]

„Evropa je ushićena, tržište se umirilo, francuski establišment je uveren da Le Pen neće sesti u predsedničku fotelju. Međutim, „Nacionalni front“ ipak vidi za sebe stazicu ka pobedi 7. maja“ – prognozira londonski časopis The Financial Times. [www.vedomosti.ru/politics/articles/2017/04/26/687423-marin-le-pen]

Na kraju, u razvoj unutar-političke situacije u Francuskoj u dve nedelje pred nama, može se lako umešati i spoljni faktor i nepredvidljive okolnosti. Emanuel Makron je tokom svih poslednjih meseci, za razliku od drugih kandidata, na sve načine pokušavao da se ukloni od razmatranja teme islamskog terorizma i stvaranja široke međunarodne anti-terorističke koalicije, pa tako i sa učešćem Rusije. I ukoliko pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj ili negde drugo u Evropi, dođe do novih terorističkih akata koje su organizovali islamisti – to može radikalno urušiti rejting lidera partije „Napred“.

No, i bez takvih potresa lider „Nacionalnog fronta“ ima sve šanse da proširi sopstveni elektorat. „Sa velikom dozom sigurnosti Le Pen će povećati broj svojih birača u drugom krugu. Ukoliko ne bude visoka izlaznost, onda će Le Pen postaviti nove standarde koji će joj omogućiti kontrolu nad opozicijom na parlamentarnim izborima u junu“ – prognozira s tim u vezi analitičar Univerziteta Science Po, Antuan Žarden.

Tako da se scenario izbora iz 2002. godine (kada u drugom krugu predsedničkih izbora tadašnji kandidat „Nacionalnog fronta“ Žan-Mari Le Pen, u suštini i nije mogla poboljšati svoje pokazatelje iz prvog kruga i pretrpela je težak poraz od Žaka Širaka), očigledno neće ponoviti.

Na kraju, tok predsedničke kampanje u Francuskoj, bez obzira na (pa čak uveliko i zahvaljujući tome) uspehe Makrona, nosi u sebi veliku pretnju jedinstvu Evropske unije. A u Briselu izgleda toga još nisu svesni. Rukovodstvo EU se toliko oduševilo uspehom Emanuila Makrona u prvom krugu, da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozvonio da mu čestita – narušivši na taj način nepisano pravio EU koje osuđuje mešanje Brisela u izborne procedure u zemljama-članicama organizacije. No, čak ni ta okolnost nije najvažnija, već činjenica da je moguća pobeda Makrona u drugom krugu već izazvalo ozbiljnu zabrinutost u „lokomotivi EU“ – Nemačkoj. „U Briselu se raduju uspehu Emanuela Makrona na izborima u Francuskoj, jer se smatra da on podržava EU. Međutim, njegove ideje bi mogle svima izgledati izazivajuće. Tako, na primer, Makron hoće da stvori sopstveni budžet za evrozonu. No, u EU se ništa ne događa bez saglasnosti između Brisela i Pariza, pa je zato važno kakvi će biti odnosi Makrona sa Berlinom“ – ukazuje u vezi s tim nemački časopis Sueddeutsche Zeitung. Po njegovom mišljenju „u Berlinskoj frakciji HDS predstave 39- godišnjeg Francuza o budućem ekonomskom i deviznom savezu mogu izazvati nerazumevanje, ako ne i žestoko protivljenje. Makron hoće da stvori sopstveni budžet za evrozonu – zajedno sa evropskim ministrom za finansije i parlamentom, za devizno prostranstvo. Raspored finansijskih sredstava Francuz hoće da pre svega postavi u zavisnost ne od poštovanja fiskalnih pravila, nego od poreskih obveznika i socijalne politike… Za tako daleke reforme u svakom slučaju treba menjati sporazume unutar EU, posle kojih bi se zatražilo provođenje istog takvog referenduma u Francuskoj sa svom njegovom nepredvidljivošću. Već zbog samo jednog razloga, ti predlozi su nerealni, smatra Berlin. I premda je ministar finansija Nemačke Volfang Šojbe (HDS) neprekidno govorio o tome da se treba zalagati za jačanje evrozone, on za razliku od Makrona želi prvo da umanji finansijske rizike u zemljama-članicama EU, pre nego što počne da priča o objedinjenju“. [www.sueddeutsche.de/politik/eu-ein-praesident-macron-koennte-fuer-die-eu-schwierig-werden-1.3476266]

Nije slučajno švajcarski časopis Neue Zuercher Zeitung postavio možda ključno pitanje sa tačke gledišta uticaja pobede kandidata partije „Napred“ na dalji razvoj situacije u Francuskoj i celoj EU: „Emanuel Makron izgleda stoji na pragu Jelisejskog dvorca. Makron je mlad i prepun nada. Ovog 39- godišnjeg političara već zovu francuskim Toni Blerom. No, on nema te umešnosti govora i ubeđivanja. Mladi političar obećava radikalnu modernizaciju. No postoje sumnje u to, da će on moći formirati stabilnu vladu. Da li će pobeda Makrona postati pirova pobeda za Francusku?“ [www.nzz.ch/international/wahlen-in-frankreich-fragwuerdiger-hoffnungstraeger-ld.1288631]

Što se tiče Rusije, to su u Moskvi spremni da uzajamno sarađuju sa budućim predsednikom Francuske nezavisno od toga ko će to postati u rezultatu drugog kruga izbora od 7. maja. „To su apsolutno pogrešne tvrdnje. One su prilično primitivne“ – ovako je pres-sekretar ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, odgovorio na pitanje novinara o tome da li je nepoželjna za Rusiju pobeda u prvom krugu predsednika partije „Napred“ Emanuela Makrona, na izborima za predsednika Francuske. Prema rečima Makrona, u Rusiji su „tradicionalno spremni i žele da izgrađuju dobre odnose sa onima koji su takođe pozitivno raspoloženi, koji smatraju da je moguće rešenje postojećih nesporazuma“. On je tom prilikom istakao da ne bi bilo ispravno govoriti o tome da li Rusija u većoj ili manjoj meri podržava „jednog ili drugog“ kandidata. [www.rbc.ru/rbcfreenews/58fde4849a7947a95b531bfc]

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *