
РАТ САМО ШТО НИЈЕ ПОЧЕО: Ако руска војска пређе украјинску границу, неће се зауставити у Донбасу…
22 априла 2021Последње четири године лидери демократа кривили су Русију за наводно мешање у изборе 2016. године. Сада, демократе, које контролишу све три гране владе, имају моћ да ресетују америчку спољну политику и заузму непријатељскији приступ Москви. Али, хоће ли?
Тренутно постоји око 40.000 америчко-НАТО трупа успостављених дуж руске границе које изводе војне вежбе, док се мноштво руских тенкова, артиљерије и око 85.000 руских војника сада налази на око 25 миља од украјинске источне границе.
Обе војске су у приправности и спремне за било какву изненадну провокацију. Ако украјинска војска нападне руски регион Украјине (Донбас), Москва ће вероватно одговорити.
Дакле, да ли ће овог пролећа доћи до „пожара“ у Украјини и, ако да, како ће Путин одговорити? Да ли ће ограничити опсег своје кампање на Донбас, или ће ићи даље, на Kијев?
Ако руска војска пређе украјинску границу, неће се зауставити у Донбасу. Рат ће бити кратак, а Украјина ће бити исцепана на комаде. Али да ли ће се то догодити?
Руска тотемска животиња, Медвед, снажна је и мирољубива животиња коју није лако узбудити, али једном изазвана, незаустављива је.
Руски владари типично одговарају овој слици. Нису били авантуристички расположени, већ разборити. Путин, који је најзначајнији руски владар, нема склоност ка ризику.
Нец́е започети рат кој никада није желео да започне, али ће деловати одлучно ако то буде требало. Размислите о 2014. години, након украјинског пуча: законити украјински председник Јанукович отрчао је у Русију и замолио Путина да му помогне да поврати власт.
У то време, украјинска војска је била слаба и Русија је могла лако да је поврати, а да се није суочила са значајнијим отпором. Али, изненађујуће, Путин није наредио да се заузме Kијев.
Путин је непредвидив. Наредио је заузимање Kрима упркос саветима његових саветника. Био је то неочекиван потез и уследио је као олуја.
Такође је напао Грузију 2008. године, након што је Сакашвили напао Јужну Осетију. Ово је био још један потез изненађења који је био успешнији него што је ико могао да замисли.
Ако Украјинци покушају да поврате Донбас, руска војска ће их лако победити и наставити даље до Kијева. Присуство НАТО трупа неће одвратити Путина.
Што се тиче демократа, они могу гурнути Kијев у напад, али ће на крају изгубити Украјину. Ако је поента у тровању односа између Русије и Европе, они то могу покушати, али ако мисле да ће се руско-украјински рат одужити, варају се. А ако мисле да Путин неће бранити Донбас, направили су озбиљну грешку.
Бајденов недавни телефонски позив Путину сугерише да је администрација одлучила да ипак не започиње рат. Међутим, у то не можемо бити сигурни пошто је Kремљ одбио да пристане на Бајденову понуду за састанак.
Одговор Kремља био је леден: „Проучићемо предлог“. Руси сматрају да би предлог самита могао бити трик усмерен на куповину времена за јачање њихове позиције. Закључак: Не можемо знати како ће се ствари одвијати у будућности.
Тешко је разумети шта администрација Бајдена мисли да ће изазвати ратом у Украјини. Одузимање Донбаса примораће владу да наметне скупу, дугорочну војну окупацију којој ће се свирепо одупријети људи који говоре руски језик и живе у том подручју. Где је ту корист за Вашингтон?
Делује да је стварни циљ провоцирати Путина да претерано реагује доказујући тако да Русија представља претњу читавој Европи. Једини начин на који Вашингтон може да убеди своје савезнике у ЕУ да не би требало да се упуштају у критичне пословне трансакције са Москвом је ако могу да докажу да је Русија „спољна претња“ за њихову колективну безбедност.
САД би волеле да се Донбас реинтегрише у украјинску државу, јер би тада били хваљени као „моћни бранилац источноевропске земље против Русије“. Али, тада би Русија имала трајни рат на ниском нивоу на својој граници. У сваком случају, односи Русије са Европом би били затровани и ЕУ би на крају вероватно купила скупи течни гас од САД-а, уместо много јефтинијег руског гаса.
Украјинци су флексибилни људи. Тренутно се подвргавају антируском националистичком наративу, али ако би дошла руска војска, Украјинци би се брзо сетили да су били суоснивачи СССР-а, браћа Русима и отресли би се кошмарне националистичке владавине.
Украјинци су дивни људи, али се лако прилагођавају новим владарима, било да су то немачки Вермахт, пољски властелини, петљурски националисти, или комунисти. Прилагодили би се и партнерству са Русијом. Слично томе, Руси би пригрлили Украјинце као 1920. и 1945. године.
Украјинска независност и раздвајање вероватно се не могу одмах одбацити, али уместо једне велике гломазне државе, Украјина се може трансформисати у неколико кохерентних независних целина.
Западна Украјина ће се вероватно придружити Пољској као независна, или полунезависна држава. Исток и Југ Украјине би могли постати полунезависни под руским кишобраном, или се придружити Русији. А историјска Украјина око Полтаве могла би да крене својим путем.
Украјинци би били срећни да се поново уједине са својом матичном државом или бар да се спријатеље са Москвом. Неће бити потребе за размештањем руских трупа у Kијеву или негде другде. Има довољно Украјинаца да владају и контролишу ситуацију и да се носе са преосталим екстремним националистима.
Са друге стране, Путин је прихватио распад СССР-а. Не покушава да реконструише совјетско царство нити га посебно занима Украјина.
Два пута је дозволио руским непријатељима да однесу Украјину: 2004. и 2014. Показао је да би више волео да има што мање везе са Украјином.
Будући да је правник по образовању, Путин има правни ум. Сматрао је да су Мински уговори довољно добро решење за све заинтересоване. (Уговор из Минска би „федерализовао“ Украјину) Није очекивао да ће Kијев само игнорисати уговоре, али то се догодило. Није му стало да припоји било који део Украјине, али би могао бити принуђен да то учини пре или касније.
У последњих неколико недеља америчко-руски односи су се знатно погоршали. Русија је дубоко увређена недавним развојем догађаја и неће се вратити „уобичајеном пословању“. Зашли смо у неистражене воде и не постоји начин да се предвиди шта ће се даље дешавати завршава анализу Израел Шамир.
(Wебтрибуне.рс)
Pingback: RAT SAMO ŠTO NIJE POČEO: Ako ruska vojska pređe ukrajinsku granicu, neće se zaustaviti u Donbasu… – Prava istina o svemu
Косовац says:
Још није временска дистанца, али видимо да је ипак могуће упоредити време владавине Доналда Трампа са временом владавине сорошоида. ……………И да се по стоти пут запитамо, шта је то што гура сорошоиде у авантуру против источног дела човечанства. И да наши закључци стигну до таквог степена да су сорошоиди опасност за читаво човечанство, а да је примером Доналда Трампа могућа борба против ове пошасти и у редовима западног дела човечанства. Они, обични људи, све више примећују да постоји неки Тајни центар завере против човечанства, и који неодољиво подсећа да је ту устоличен онај непоменик.
Gagi says:
Kosovac... Ako si primetio, stalno pisem o nastojanju jednog centra za unistavanjem ili "regulisanjem" zivota na ovoj nasoj planeti. Ta "centrala" egzistira i opstaje vekovima unazad, njihov zivot i opstanak su zasnovani na paganskom obicaju mucenja i prinosenje tudjih zrtava zarad svog dobra. Danas je Soros, juce su bili tito i staljin, prekjuce hitler i ostali fasisticki uposlenici. Jos ranije napoleon i ... uvek ima onih koji rade za "centralu". Treba procitati memoare Napoleona kada je bio izgnan na Sv. Jelenu, nedvosmisleno se obratio svojoj nekadasnjoj "centrali" i konstatovao da nisu bili fer prema njemu a ucinio je sve sto je mogao da osvoji Rusiju. Nas najveci nacionalni problem je taj, sto su najslabiji u nasem rodu poverovali u "dobre" namere nasih vekovnih neprijatelja. Doduse, te "dobre" namere su se ostvarivale Golim otocima i masovnim streljanjima uglednih domacina nase drzave po Sumadiji koji su "drzali" i sacinjavali nasu drzavu. Znaci, bio je totalni reset nase svesti i zivota, pod okupacionom silom nas narod je slomljen za njegovo "dobro". Sta reci... sve se nastavlja u nesto izmenjenim oblicima, tehnologija okupacije je sada daleko usavrsenija i promenjena. Sada smo svi na, izvolte, nema vise nacionalnih tajni jer je sve dostupno, svi zive lepo, nisu gladni i uzivaju u projektu "savrsene" slobode digitalne okupacije. Sve TO kosta, tek ce da nas kosta, sami cemo prodati drzavu da bi bili u "trendu" savremenih okupatora.
Косовац says:
Сорошоиди су данас видљиви вероватно зато што су се они осетили довољно јаки, па су одступили од своје традиционалне опрезности. Наравно, захваљујући њиховим медијумима којима смо ето и ми приступили и прочитали их. Сада се они хватају за главу и покушавају да своју неопрезност забашуре. Али на њихову жалост, догађаји их престижу, видим да се и на медијумском простору спотичу. Спотичу се о логику. У Србији тренутно, спотичу се највише у мрежи силоватеља невиних старица нероткињама глумица и невиним кол герлама, које се присећају својих сексуалних односа са јавним личностима на које су им сорошоиди скренули пажњу активирањем специјалног налога. ……………Значи видимо, и Наполеон је оставио трагове о „централи“ која као није била фер према њему. После је флеку извадио Лењин, али не као окупатор, већ као „ослободилац“. И Лењин је био сорошоид. Ту се из Русије јавља једна велика компонента дефиниције сорошоида да је потребно повезати савремено Јеврејско питање, а онда и прошло питање Протокола Сионских Мудраца. Треба једноставно уочити национално порекло владајуће гарнитуре у Совјетској Русији, и владајуће гарнитуре у савременој Сорошоидној Јунајтед Стејтс оф Америка.
Milan says:
Bridlav kaže da Ukrajina ostaće sama u sukobu, Zelenski traži sastanak sa Putinom. Uz to ne ide otpočinjanje rata.
Kulak says:
U ovom tekstu ima lupetanja koliko hoćeš.Prvo i osnovno,ukrajina i pojam "ukrajinci" se ne može gledati kao nešto jedinstveno i kompaktno.Tamo živi 8,3 miliona etničkih Rusa,a više od 50% stanovništva je ruskojezično.Domicilno stanovništvo ruskojezične Odese i ruskojezičnog Harkova razmišlja sasvim drugačije od pokatoličenih unijata iz Žitomira ili Lvova na zapadu ukrajine.I to je jako bitno.
Milan says:
Bitno je samo toliko da ako sad izazovu Rusiju, Ukrajina će ostati bez izlaza na Crno more. Izlaz na Crno more i Azovsko more čine četiri (od 22) oblasti Ukrajine sa kojima ona de fakto vlada, u 22 ne računam oblasti=samoproglašene republike Donjeck i Lugansk. Te četiri čiji je gubitak najnepovoljniji su: Zaporoška oblast- Zaporožje severoistočno od Krima i zapadno od Donjecka, zatim Heronska oblast-Herson koja je severno tik od Krima i zapadno od Zaporožja, zatim pored nje dalje na zapad je Mikolajivska (Nikolajevska) oblast - Mikolajiv( Nikolajev) i još zapadnije je Odeška oblast-Odesa. Tako smanjena Ukrajina sigurno više ne bi bila interesantna za Ameriku, ni za druge članice NATO-a, jer izgubili bi pristup sa mora. A ni za EU više ne bi bila interesantna. Ali glavno je da Ameriku interesuje kako da našteti Rusiji, a ne kako da sačuva Ukrajinu. Vlasti u Kijevu su pod najvećim pritiskom, jer ako sad krenu Ukrajina će puno izgubiti. Za njih je to ravno nestanku Ukrajine. Ker iz Kijeva je dobio lanac, i sad samo može da reži sa lanca.
opet ja says:
Kao što u tekstu i kažu, izgleda da će Putin, pre ili kasnije (a možda i veoma skoro) morati da vojno interveniše u Ukrajini i na taj način zbaci tzv. nacionaliste, a u stvari obične zapadne plaćenike. Nadam se samo da će sve to biti izvedeno uz minimalne žrtve na obe strane.
rade says:
Rusi nece preci ukrajinsku granicu,niti ce Rusija ucestvovati u eventualnom ratu.Donbas je dobro naoruzan ljudstvom i tehnikom tako da se moze nositi sa ukrajincima.Amerika zeli da Rusiju uvuce u rat,da ih tako oslabe i proglase agresorom.Ovaj citav americki show sa gomilanjem trupa je ustvari lazna podrska ukrajini za rat.Amerikanci nece u tom ratu ucestvovati,naravno.
M says:
Ako Rusi vojno uđu u Ukrajinu,vjerovatno se neće zaustaviti u Donbasu!Ako i USA-Zapad vojno jače uđe u Ukrajinu,odmah ili vjerovatno nešto kasnije,onda će Rusi vjerovatno udariti i po njihovoj urgentnoj logistici izvan Ukrajine,a možda i produžiti dalje prema Zapadu,što bliže granicama Zapadnih A-država!Pa da oni(Rusi)za promjenu njih A-ugrožavaju iz blizine,odnosno drže u šahu ili neobranjivo napadnu i unište ako treba!To bi bila interesantna situacija,za promjenu!
Косовац says:
@ M, …..Одлична анализа, Проста, логична и без замешатељства.
Miraš says:
Rusija se postavila spremno u poziciju za napad, takodje i za odbranu. To deluje odvraćajuće na Kijev u pogledu napada na Donbas, takodje i na Ameriku u pogledu njihovog učešća u sukobu. Sukoba u Donbasu ima i sada, biće ih i nadalje ali manjeg intenziteta. To znači ništa od ozbiljnog rata. I dok to tako traje (u tom vremenu natezanja) na drugoj strani biće završen Severni tok 2.
test01 says:
sve ovo se i radi da se zaustavi severni tok 2 i sumnjam da ce duboka drzava odustati od toga - zato su i planirali atentate i da udju u Belorusiju (ali su im planovi propali). Licno ocekujem drugi talas organizovanih demonstracija u Belorusiji pa i u Rusiji i nastavak pritisaka na Rusiju da izazovu sukob... Ovo sa Ukrajinom JOS nije zavrseno !!
Мираш says:
Не само то. У САД желе да Путин оде са власти и да у Русији успоставе своје марионетске власти. Текст: ПРВИ КОРАЦИ НОВЕ ВЛАДЕ од 22. априла Извештај Атлантског савета и Гозмана о томе каква ће бити „Лепа Русија будућности“ после пада Путиновог режима. Атлантски савет (САД): Русија после Путина. Први кораци нове владе Није познато када ће и како тим на челу са Владимиром Путином напустити власт, али пре или касније ће се то догодити. Надамо се да ће се то догодити без великог рата и да ће разумни и одговорни људи доћи на власт у Русији. А онда ће се појавити задатак рестаурације и изградње - на рушевинама. Испод су кораци за које сматрамо да их је потребно предузети што је пре могуће. У свом новом извештају, др Андерс Аслунд и др Леонид Гозман дају препоруке о томе шта треба учинити након завршетка Путинове владавине. На пољу осигурања владавине закона и правде 1. Ослобађање политичких затвореника, тачније свих који су у затвору због политике, речи или вере. Треба ослободити и политичке противнике нове владе. 2. Обнова политичких и грађанских слобода. Сва ограничења за политичке и друштвене активности морају се одмах укинути, сва ограничења слободе говора, савести, окупљања итд. 3. Распуштање ФСБ-а. То ће морати да се уради одмах, иначе ће ова структура не само саботирати реформе, већ ће их учинити немогућим.... 4. Распуштање Истражног одбора. 5. Укидање репресивних закона. Већ у првим данима требало би да буде суспендовање репресивних закона, попут закона о страним агентима Диме Јаковљева, о класификацији података о имовини државних званичника, итд. 6. Цивилна контрола казнено-поправног система. Тренутни систем контроле очигледно није ефикасан. Као привремена мера, нова влада може да пренесе контролу над местима лишавања слободе на општинске и регионалне посланике. 7. Комисија за истину. Нова влада мораће да створи „Комисију за истину“ (по аналогији са Јужном Африком) која ће анализирати злочине које је режим починио. 8. Кажњавање злочинаца. Ако размишљате о будућности, препоручљиво је смањити прогон вођа претходног режима. Међутим, директни злочини не могу проћи некажњено. .. 9. Правни систем. Недостатак независних судова и, уопште, слабост правног система један је од централних проблема Русије. Нове власти мораће да реформишу правосудни систем, тужилаштво и друге елементе правног система одоздо према горе. 10. Нови избори за законодавна тела на свим нивоима. Морају проћи истовремено, најкасније три месеца након доласка новог руководства на власт. Постојеће изборне комисије треба распустити, а нове, које уживају поверење јавности, јавно формирати. 11. Усвајање новог Устава. Овај задатак се не може брзо решити. Али треба најавити да су је нове власти препознале као приоритет и започети рад на припреми уставне (конститутивне) скупштине. 12. Децентрализација, изградња федерације. Многи руски проблеми повезани су са чињеницом да, формално, федерација, функционише као унитарна држава. Нова влада би требало да одбије да се меша у формирање државних органа у регионима, као и да осигура њихову финансијску независност. Истовремено, повећање центрифугалних тенденција је могуће све до жеље за отцепљењем од Руске Федерације. Приоритет нове владе не би требало да буде очување територијалног интегритета, већ благостање народа. Због тога је неопходно одмах започети са развијањем поступака који ће, ако сепаратистичке тежње у било ком региону дели већина становништва, омогућити да се процес раздвајања одвија мирно, без кршења права грађана и, ако је могуће, постављања темеља за будуће добросуседске односе између одвојеног региона и Руске Федерације. 13. Прелазак на парламентарну републику. Три деценије које су прошле од распада СССР-а показују да је Русији исплативије да буде парламентарна, а не председничка република. 14. Политичко финансирање. Треба променити законе и прописе о политичким финансијама како би постали транспарентни и у складу са европском праксом. 15. Пружање могућности за такмичење. Русија је постигла солидну макроекономску стабилност, њена економија је тржишна, али њен развој отежава недостатак поштене конкуренције. 16. Заштита имовинских права. Несигурност имовинских права кочи развој Русије ни мање ни више него корупција и политичка самовоља. Безусловна заштита имовине требало би да постане један од приоритета нове владе. 17. Приватизација. Национализација руске економије прелази све разумне границе. Нова руска влада мораће да прође кроз нови циклус приватизације. Овог пута време приватизације можда неће бити тако тесно као на самом почетку реформи. У овом случају, квалитет приватизације је важнији од њеног темпа. 18. Кремљ и канцеларија ФСБ. Кремљ треба ослободити присуства тамошњих власти и претворити га у музеј отворен за све. Кабинет председника требало би да се налази у обичној пословној згради. Зграду ФСБ-а на Лубјанки требало би предати за јавне потребе; у делу ове зграде може се налазити музеј терора. 19. Некрополу на Црвеном тргу треба затворити, све тамо сахрањене, укључујући Лењина, поново сахранити у складу са традицијом земље. 20. Споменици и топономија. Сви споменици вођама комунистичког режима, директно или индиректно повезани са терором, треба демонтирати, њихова имена, такође, не би требало да буду присутна у именима градова, улица и тргова. 21. Државна химна. Тренутна химна изазива директне асоцијације на стаљинистички период постојања земље. Препоручљиво је вратити се Глинкиној „Патриотској песми“... ПС1. Програм је диван. Он на најбољи начин рекламира Путинов режим, пошто ће мање-више адекватна особа сагледати такве предлоге и „прелепу Русију будућности“ и разумно помислити „Путин је бољи од ових“. ПС2. Није тешко уочити да домаће будале-декомунизатори делују у потпуности у складу са идејама Гозмана и Атлантског савета. У ствари, они раде на постизању циљева програма наших прекоокеанских „партнера“ за изградњу „Лепе Русије будућности“.
Ivke says:
Pa ako krenu onda srecan put braco i cekamo vas u Pristini
uddu says:
Od kad je stvorena korona,imam utisak da i rusi i amerikanci samo igraju neku predstavu za nas,to jest za gledaoce sa jeftinijim kartama !