RAT SAMO ŠTO NIJE POČEO! Ruske i američke snage blizu otvorenog sukoba u Siriji
28 januara 2020
Kompetencija između Rusije i SAD-a u severoistočnom delu Sirije je u porastu. Dve najjače vojne sile se sve više bore za miran suživot u Arapskoj Republici.
Od početka godine, američka strana prešla je na taktiku blokiranja kretanja ruskih trupa na strateški važnom magistralnom putu M4, demonstrirajući na taj način da Sjedinjene Države još uvek ne treba otpisati sa sirijske vojno-političke scene.
Rusija reaguje stalnim jačanjem svog položaja na severoistoku SAR-a, gde su odnedavno prekomorski „partneri“ ovladali vrhovnim položajem.
Takmičarski pristup Rusije i Sjedinjenih Država u Siriji započeo je na nebu iznad arapske zemlje, a danas prelazi i na kopno. Uspostavljena je vruća linija između vojske dveju svetskih sila s ciljem uklanjanja incidenata u vazdušnom prostoru.
I dalje deluje s različitim uspesima, ali na kopnu interakcija u cilju izbegavanja napada očigledno nije bila uspostavljena. Pentagon je vrlo selektivno sledio dogovore o smanjenju vazdušnih konflikata. Nekoliko je slučajeva u kojima su operacije američkog ratnog vazduhoplovstva na sirijskom nebu uticale na interese Rusije.
Amerikanci su imali otvorene ruke na sirijskom nebu sve do vrhunca vođe njihovih ruskih kolega u oktobru prošle godine, Abu Bakr al-Bagdadija. Poteru za njim sprovodile su VKS, kao i snage specijalnih operacija Oružanih snaga RF-a. Uspeli su i da uvuku Tursku u direktan sukob- takozvanog američkog saveznika u NATO-u.
Ankara je zbunjivala Vašington pokretanjem operacije Izvor mira na severoistoku Sirije, protiv američkih snaga, a pred očima snaga JPG-a. Bilo je toliko zbunjujuće da je pre invazije na tursku vojsku, 9. oktobra, Donald Tramp naredio povlačenje svih američkih trupa sa severoistoka Arapske Republike. Ali tada se predomislio i jedan deo kontingenta vratio u susedni Irak.
Pokazalo se da je to bila vrlo paradoksalna situacija, koja je, kako sigurno možemo pretpostaviti, do trenutne faze naterala Amerikance da koriste taktiku blokade ruske vojske.
Činjenica je da su turski „Izvor mira“ Amerikanci zaustavili upravo nakon osam dana od početka operacije – 17. oktobra. Tog dana je u Ankaru stigla druga osoba sa specijalnom misijom u Beloj kući – Majkl Pens. Borbe u Siriji su u suštini zaustavili Amerikanci, ali ruska strana je iskoristila pauzu operacije „Izvor mira“. Šef Republike Turske Erdogan stigao je 22. oktobra u Soči kako bi pregovarao sa Vladimirom Putinom i pristao je da potpiše memorandum o severoistoku Sirije.
Prema sporazumu, Rusija se obavezala da će obezbediti povlačenje kurdskih JPG-a iz turske „bezbednosne zone“ . Još jedna tačka rusko-turskog sporazuma bilo je raspoređivanje zajedničkih patrola na teritoriji „očišćenoj“ od Kurda zapadno i istočno od „bezbednosne zone“.
Moskva je preuzela misiju koju Vašington nije uspeo da sprovede, jer je Ankara pritiskala Vašington da povuče kurdsku miliciju iz sirijskih regija koje se graniče sa Turskom. Štaviše, pokrenut je zajednički mehanizam patroliranja, što je značilo vrlo jednostavnu stvar – Turska je zapravo uvela Rusiju u taj deo Sirije.
Ozlojeđena zbog NATO saveznika i ljuta na potencijalnog ruskog neprijatelja, američka vojska je u prvoj polovini oktobra naglo napustila nekoliko baza i uporišta na severu i istoku Sirije. Rezultirajući „vakuum“ ispunjen je ruskom komandom. Bliže sirijsko-iračkoj granici raspoređeni su taktički avioni ruskog vazduhoplovstva, jedinice specijalnih snaga vojske i vojne policije. U arapskim medijima čak je bilo izveštaja o rasporedu nekoliko ruskih protivavionskih raketnih sistema (SAM) S-400 u blizini Iraka.
Da li je „vakuum“ stvoren zbog grozničavog kretanja Amerikanaca duž granice dve arapske zemlje, uključujući novo raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane S-400, čini se sumnjivim. Ali mnogo objava o ruskom naletu na istok Sirije, u mesta bivših sedišta SAD-a, govori da je arapska štampa prilično iznervirana zbog američkih vojnika. A oni su odgovorili na poseban način pretvorivši se, za neko vreme, iz marinaca u okrutnu “putnu patrolnu službu” duž magistralnog puta M4.
Podsetimo, američka vojska je od početka godine pokazala veliku agresivnost prema ruskom prisustvu na severoistoku Sirije. Tako su 21. januara ponovo blokirali kretanje dva ruska vojna konvoja na kontrolnim punktovima pod kontrolom vladinih snaga u Arapskoj Republici.
Od početka ove godine, američka vojska postaje sve više neprijateljski nastrojena prema ruskim i sirijskim trupama u severoistočnom delu SAR-a, kažu arapski mediji. Epicentar svega toga je autoput M4.
Pentagon nije zvanično objasnio razlog zbog kog SAD ometaju kretanje ruske i sirijske vojske. Međutim, u američkim medijima ranije su se pojavili ne baš jasni signali Ministarstva odbrane SAD-a da se na taj način „sprečava rusko zauzimanje naftnih polja na severoistoku Sirije“.
Ruski vojni konvoj zaustavljen je 15. januara na putu ka jednom od naftnih polja u oblasti Rumeilan, gde se nalazi američka vazduhoplovna baza. Ruski konvoj od 60 vozila kretao se iz baze u oblasti Tel Tamra. Zadatak vojske Ruske Federacije uključivao je stvaranje kontrolnog punkta u ovom regionu Sirije.
Američki ministar odbrane Mark Esper najavio je 21. oktobra prošle godine da će administracija Donalda Trampa ostaviti deo američke vojske na naftnom polju u istočnoj Siriji, gde su smeštene kurdske “Sirijske demokratske snage”.
Rusko ministarstvo odbrane izdalo je saopštenje u kojem je ukazivalo da su Sjedinjene Države izvršile „pljačku na državnom nivou“ u Siriji, ilegalnim zaplenjivanjem područja zemlje. O tome svedoče objavljeni satelitski snimci ruskog Ministarstva odbrane, koji prikazuju postupak vađenja nafte od strane Amerikanaca na sirijskoj teritoriji i njen naknadni izvoz. Kako je podsetilo vojno odeljenje, sirijsku naftu je i pre i posle pobede nad ID u Zaevfratiju “aktivno izvlačila pouzdana straža američke vojske”.
Teško je reći koliko će trajati bezakonje američke DPS u Siriji. Postoji uočljiva pretpostavka da će se Amerikanci brzo „umoriti“ od opstrukcije ruske vojske na sirijskim putevima i da će preći na staru i relativno efikasnu taktiku „odvraćanja Rusa“.
Ovo je demonstracija još veće slobode na nebu SAR-a, sa nagoveštajem mogućeg odbacivanja smanjenja vazdušnih konflikata, ukoliko ruska vojska nastavi da pritiska „partnere“ u Zaevfratiju, sistematski sužavajući njihov operativni prostor na terenu.
Stoga bi se najozbiljnije trebalo pripremiti za provokacije američkih vazdušnih snaga u obliku „slučajnih napada“ na snage sirijske vlade, koji bi takođe mogli da naštete ruskim trupama.
Dobro, Amerikanci za takve provokacije imaju „alibi“ u obliku „terorističkih meta“ koje su odabrali svuda na Bliskom Istoku – iranske specijalne jedinice „Kuds“ kao deo Islamskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC). Na severoistoku Sirije nema toliko Iranca, ali to Amerikance ne brine mnogo. To je “nesreća” kada navodno ciljate u jedno, ali pogodite drugo. U ono šta je bio pravi cilj.
Sve u svemu, Amerikanci igraju mnogo opasnu igru sa Rusima koji su vojno i organizaciono daleko iznad američke vojske, ne samo u Siriji.
Ako eksplodira, Amerika se neće dobro provesti, ne samo u Siriji.
(Webtribune.rs)
KOMENTARI
11 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
M says:
Glupost!Rusi nisu vojno i organizacijski na Blistoku daleko ispred USA-Zapada,nego iza!I u konvencionalnom ratu tu mogu pobijediti tek na pretežak i preskup način koji će ih previše oslabiti!Odnosno puno lakše uz pomoć Kineza!Odnosno tek vrlo lako,jeftino i komotno uz pomoć A-oružja,Rusi mogu pobijediti na Blistoku,odnosno jednostavno A-spržiti USA-Zapad tamo!A to je onda Veliki Rat i na drugim područjima svijeta,tj.rješavanje kompletnog završnog svjetskog računa!Tako stvari vjerovatno stoje!
padre says:
Ti bi trebaoda se zaposliš kao ekspert!
Deki says:
Neće biti nikakvog Trećeg svetskog rata jer Rusi nemaju ni volje ni snage za to. Rusi gledaju samo sebe a svoje saveznike posmatraju kao potrošnu robu. Osetili smo to na sopstvenoj koži devedesetih.
Miraš says:
Nije stvar u tome da li Rusi imaju volje, nego Rusi i kad su najbolje volje uopšte ne žele da se dogodi treći svetski rat. Ratuju na Bliskom Istoku, ali ne tako da izazovu treći svetski rat. Zato vidimo intenzivne operacije snaga SAA koje podržava Rusija i koje obično traju 1 do 1,5 mesec, eventualno 2 meseca. Zatim naprave pauzu. Ma koliko da su te ofanzive intenzivne sve skupa kad se uzme ne može se izvesti ocena o vodjenju visoko intenzivnog rata u Siriji. Naprotiv reč je o ratu niskog intenziteta, a baš to je važno da se izbegne još veća eskalacije ratnih sukoba na teritoriji Sirije, koju bi pokrenule druge zainteresovane strane. Takav manje intenzivan i sporiji način oslobadjanja Sirije podseća na naš stari izraz "Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača". Činjenica je da palača raste tojest raste slobodna Sirija.
Slobodanka says:
Sukob izmedju SAD i Rusije na severoistoku Sirije najverovatnije neće se dogoditi, ali biće teških provokacija. Rusija će morati duže vreme da pokriva sever Sirije sa svojim snagama. To je tako zato što snage SAA nisu dovoljno brojne da pokriju celu teritoriju države Sirije. Čak i kad se doda pomoć saveznika koji daju kopnene trupe Iran, libanski Hezbolah, itd. opet ih nema dovoljno. Dok god postoji idlibska teroristička zona jasno je da snage SAA imaće manju moć na celoj teritoriji zemlje. A kad idlibska zona bude stavljena pod kontrolu tada nastupa nepovoljniji period i za američke i za turske snage u Siriji. Zato SAD stalno prate situaciju u Idlibu jer znaju kad padne Idlib načičkan njihovim i turskim teroristima, tada će Sirija dobiti prostora da više uslovljava SDF tj. Sirijske Kurde. To naravno neće biti povoljno za američke snage u Siriji. A Turska povodom Idliba takodje nastupa veoma licemerno jer ona je htela tu u Idlibu na teritoriji Sirije da napravi protursku državu suprotstavljenu Damasku. Slično poput kurdske Rožave, ali sa proturskim sadržajem. Sirija ne bi imala stabilnu severnu granicu uz proturski Idlib, još dve poveće zone na severu koje je okupirala Turska i još kurdska Rožava. Zato jasno je da je dragocena pomoć Rusije i da će ona biti potrebna duže vreme i to po pitanju oslobadjanja Idliba i po pitanju kontrolisanja stanja na celom severu Sirije. U medjuvremenu snage SAA uz pomoć ruske avijacije korak po korak smanjuju Idlibsku džihadističku zonu.
Slobodanka says:
Pre dva dana počele su nove operacije snaga SAA u južnom delu idlibske zone blizu većeg grada Marat al Numan, a pre toga bila je pauza od 10-tak ili više dana. SAA - njena 25 divizija (bivše Tigrove snage, komandant Suheil al Hasan) izvode pripremne operacije za zauzimanje tog grada. Zauzeli su dvadeset ili više mesta istočno od puta M5 a prema Abu ad Duhur-u koji je važan vojni centar. Zatim osvojili su oko 25-30 km magistralnog puta M-5 (Damask-Homs-Hama-Alepo) i to najpre deo severno od grada Marat al Numan oko 7-8 km prema Saraqibu, a zatim i deo puta južno prema Kan Šejkunu u dužini od oko 15 ili više km. Time Marat al Numan sa desne strane počinje da upada u obruč. Trenutno snagama SAA nedostaj 7-8 km do Saraqiba (nekad 34.000 stanovnika), a zatim severnije od njega pa sve do grada Alepa na tom putu i u blizini njega nalaze se manja mesta koja su lakša za osvajanje. Zasad nisu osvojili deo puta neposredno kod grada Marat al Numan, ali put je na krajnjoj istočnoj strani grada, snage SAA stigle su do blizu grada i tog dela puta M5 te jasno je da će i to ubrzo preuzeti. Trenutno vode se borbe za zauzimanje mesta Kafr Rumah, koje je istočno 1km, a kad njega osvoje Marat al Numan upašće u dublji džep. Teroristima (i preostalim civilima ako ih sada tamo uopšte ima) ostaće samo jedan izlaz iz grada severozapadno prema mestu Barah. UGLAVNOM PUNO SU URADILI ZA DVA DANA! Na to su odmah počeli da negoduju Američki stejt department, zatim i Pompeo lično. Optužuju Rusiju, Iranski režim i Siriju za napade na civile u Idlibu, a teroriste uopšte ne pominju. U ovoj operaciji ne učestvuju iranske snage, ali istina nije važna. Nego važan je cilj da Amerikanci i ovom prilikom još jednom optuže Iran, tim laganjem prave pokriće za svoje buduće poteze.
Miraš says:
Oslobodili su danas i grad Marat al Numan!
Slobodanka says:
Naprimer desio se napad bombaša samoubica na snage SAA kod mesta Kafr Rumah, sem što je napravljena materijalna šteta ima i poginulih sirijskih vojnika. Ali Amerikanci takve napade ne pominju, nego samo govore o napadu snaga SAA na mirne civile Idliba. Zamislite mirnog civila Idliba poput bombaša samoubice. Naravno SAD-u odgovara da snage SAA budu napadnute i likvidirane od strane fanatika. Računica je sledeća: Za SAD je bolje da ginu fanatici, nego američki vojnici. Posebno i najviše im odgovara da obavezno ginu sirijski vojnici.
Slobodanka says:
Naprimer desio se napad bombaša samoubica na snage SAA kod mesta Kafr Rumah, sem što je napravljena materijalna šteta ima i poginulih sirijskih vojnika. Ali Amerikanci takve napade ne pominju, nego samo govore o napadu snaga SAA na mirne civile Idliba. Zamislite mirnog civila Idliba poput bombaša samoubice. Naravno SAD-u odgovara da snage SAA budu napadnute i likvidirane od strane fanatika. Računica je sledeća: Za SAD je bolje da ginu fanatici, nego američki vojnici.
M says:
Ne treba biti nikakav expert,čak ni naročito pametan,za vidjeti neke stvari,jer su očigledne!Ako čovjek ima bar osnovne informacije o tome(a napisi ovdje su dovoljni),i ako čitatelj nema zamagljen pogled!Onda se sve vidi jasno kao dan!
M says:
Ali,uopće daklen nije problem vidjeti kamo svijet ide(u rupu),i to će uskoro vidjeti svi,biti"proroci"! Ali,to sve džaba!Jer će trebati i netko tko će Spasiti svijet!I u tome je problem,i bit će problem!I svi su pozvani,da netko slučajno ne kaže da nije pozvan,nego jest,i neka izvoli!Nek stane na Trg,i busa se u prsa,i viče"Ja sam Taj,Spasitelj,mene slušajte"!Nek i batinu ponese,ili što već hoće!Šteta propustiti šansu!