РАТ САМО ШТО НИЈЕ ПОЧЕО! Руске и америчке снаге близу отвореног сукоба у Сирији

РАТ САМО ШТО НИЈЕ ПОЧЕО! Руске и америчке снаге близу отвореног сукоба у Сирији

28 јануара 2020

Компетенција између Русије и САД-а у североисточном делу Сирије је у порасту. Две најјаче војне силе се све више боре за миран суживот у Арапској Републици.

Од почетка године, америчка страна прешла је на тактику блокирања кретања руских трупа на стратешки важном магистралном путу М4, демонстрирајући на тај начин да Сједињене Државе још увек не треба отписати са сиријске војно-политичке сцене.



Русија реагује сталним јачањем свог положаја на североистоку САР-а, где су однедавно прекоморски „партнери“ овладали врховним положајем.

Такмичарски приступ Русије и Сједињених Држава у Сирији започео је на небу изнад арапске земље, а данас прелази и на копно. Успостављена је врућа линија између војске двеју светских сила с циљем уклањања инцидената у ваздушном простору.

И даље делује с различитим успесима, али на копну интеракција у циљу избегавања напада очигледно није била успостављена. Пентагон је врло селективно следио договоре о смањењу ваздушних конфликата. Неколико је случајева у којима су операције америчког ратног ваздухопловства на сиријском небу утицале на интересе Русије.

Американци су имали отворене руке на сиријском небу све до врхунца вође њихових руских колега у октобру прошле године, Абу Бакр ал-Багдадија. Потеру за њим спроводиле су ВКС, као и снаге специјалних операција Оружаних снага РФ-а. Успели су и да увуку Турску у директан сукоб- такозваног америчког савезника у НАТО-у.

Анкара је збуњивала Вашингтон покретањем операције Извор мира на североистоку Сирије, против америчких снага, а пред очима снага ЈПГ-а.  Било је толико збуњујуће да је пре инвазије на турску војску, 9. октобра, Доналд Трамп наредио повлачење свих америчких трупа са североистока Арапске Републике. Али тада се предомислио и један део контингента вратио у суседни Ирак.

Показало се да је то била врло парадоксална ситуација, која је, како сигурно можемо претпоставити, до тренутне фазе натерала Американце да користе тактику блокаде руске војске.

Чињеница је да су турски „Извор мира“ Американци зауставили управо након осам дана од почетка операције – 17. октобра. Тог дана је у Анкару стигла друга особа са специјалном мисијом у Белој кући – Мајкл Пенс. Борбе у Сирији су у суштини зауставили Американци, али руска страна је искористила паузу операције „Извор мира“. Шеф Републике Турске Ердоган стигао је 22. октобра у Сочи како би преговарао са Владимиром Путином и пристао је да потпише меморандум о североистоку Сирије.

Према споразуму, Русија се обавезала да ће обезбедити повлачење курдских ЈПГ-а из турске „безбедносне зоне“ . Још једна тачка руско-турског споразума било је распоређивање заједничких патрола на територији „очишц́еној“ од Курда западно и источно од „безбедносне зоне“.

Москва је преузела мисију коју Вашингтон није успео да спроведе, јер је Анкара притискала Вашингтон да повуче курдску милицију из сиријских регија које се граниче са Турском. Штавише, покренут је заједнички механизам патролирања, што је значило врло једноставну ствар – Турска је заправо увела Русију у тај део Сирије.

Озлојеђена због НАТО савезника и љута на потенцијалног руског непријатеља, америчка војска је у првој половини октобра нагло напустила неколико база и упоришта на северу и истоку Сирије. Резултирајући „вакуум“ испуњен је руском командом. Ближе сиријско-ирачкој граници распоређени су тактички авиони руског ваздухопловства, јединице специјалних снага војске и војне полиције. У арапским медијима чак је било извештаја о распореду неколико руских противавионских ракетних система (САМ) С-400 у близини Ирака.

Да ли је „вакуум“ створен због грозничавог кретања Американаца дуж границе две арапске земље, укључујући ново распоређивање система противваздушне одбране С-400, чини се сумњивим. Али много објава о руском налету на исток Сирије, у места бивших седишта САД-а, говори да је арапска штампа прилично изнервирана због америчких војника. А они су одговорили на посебан начин претворивши се, за неко време, из маринаца у окрутну “путну патролну службу” дуж магистралног пута М4.



Подсетимо, америчка војска је од почетка године показала велику агресивност према руском присуству на североистоку Сирије. Тако су 21. јануара поново блокирали кретање два руска војна конвоја на контролним пунктовима под контролом владиних снага у Арапској Републици.

Од почетка ове године, америчка војска постаје све више непријатељски настројена према руским и сиријским трупама у североисточном делу САР-а, кажу арапски медији. Епицентар свега тога је аутопут М4.

Пентагон није званично објаснио разлог због ког САД ометају кретање руске и сиријске војске. Међутим, у америчким медијима раније су се појавили не баш јасни сигнали Министарства одбране САД-а да се на тај начин „спречава руско заузимање нафтних поља на североистоку Сирије“.

Руски војни конвој заустављен је 15. јануара на путу ка једном од нафтних поља у области Румеилан, где се налази америчка ваздухопловна база. Руски конвој од 60 возила кретао се из базе у области Тел Тамра. Задатак војске Руске Федерације укључивао је стварање контролног пункта у овом региону Сирије.

Амерички министар одбране Марк Еспер најавио је 21. октобра прошле године да ће администрација Доналда Трампа оставити део америчке војске на нафтном пољу у источној Сирији, где су смештене курдске “Сиријске демократске снаге”.

Руско министарство одбране издало је саопштење у којем је указивало да су Сједињене Државе извршиле „пљачку на државном нивоу“ у Сирији, илегалним заплењивањем подручја земље. О томе сведоче објављени сателитски снимци руског Министарства одбране, који приказују поступак вађења нафте од стране Американаца на сиријској територији и њен накнадни извоз. Како је подсетило војно одељење, сиријску нафту је и пре и после победе над ИД у Заевфратију “активно извлачила поуздана стража америчке војске”.

Тешко је рећи колико ће трајати безакоње америчке ДПС у Сирији. Постоји уочљива претпоставка да ће се Американци брзо „уморити“ од опструкције руске војске на сиријским путевима и да ће прећи на стару и релативно ефикасну тактику „одвраћања Руса“.

Ово је демонстрација још веће слободе на небу САР-а, са наговештајем могућег одбацивања смањења ваздушних конфликата, уколико руска војска настави да притиска „партнере“ у Заевфратију, систематски сужавајући њихов оперативни простор на терену.

Стога би се најозбиљније требало припремити за провокације америчких ваздушних  снага у облику „случајних напада“ на снаге сиријске владе, који би такође могли да наштете руским трупама.

Добро, Американци за такве провокације имају „алиби“ у облику „терористичких мета“ које су одабрали свуда на Блиском Истоку – иранске специјалне јединице „Кудс“ као део Исламског револуционарног гардијског корпуса (ИРГЦ). На североистоку Сирије нема толико Иранца, али то Американце не брине много. То је “несрећа” када наводно циљате у једно, али погодите друго. У оно шта је био прави циљ.

Све у свему, Американци играју много опасну игру са Русима који су војно и организационо далеко изнад америчке војске, не само у Сирији.

Ако експлодира, Америка се неће добро провести, не само у Сирији.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



11 коментара

  1. M says:

    Glupost!Rusi nisu vojno i organizacijski na Blistoku daleko ispred USA-Zapada,nego iza!I u konvencionalnom ratu tu mogu pobijediti tek na pretežak i preskup način koji će ih previše oslabiti!Odnosno puno lakše uz pomoć Kineza!Odnosno tek vrlo lako,jeftino i komotno uz pomoć A-oružja,Rusi mogu pobijediti na Blistoku,odnosno jednostavno A-spržiti USA-Zapad tamo!A to je onda Veliki Rat i na drugim područjima svijeta,tj.rješavanje kompletnog završnog svjetskog računa!Tako stvari vjerovatno stoje!

    • padre says:

      Ti bi trebaoda se zaposliš kao ekspert!

  2. Deki says:

    Neće biti nikakvog Trećeg svetskog rata jer Rusi nemaju ni volje ni snage za to. Rusi gledaju samo sebe a svoje saveznike posmatraju kao potrošnu robu. Osetili smo to na sopstvenoj koži devedesetih.

    • Miraš says:

      Nije stvar u tome da li Rusi imaju volje, nego Rusi i kad su najbolje volje uopšte ne žele da se dogodi treći svetski rat. Ratuju na Bliskom Istoku, ali ne tako da izazovu treći svetski rat. Zato vidimo intenzivne operacije snaga SAA koje podržava Rusija i koje obično traju 1 do 1,5 mesec, eventualno 2 meseca. Zatim naprave pauzu. Ma koliko da su te ofanzive intenzivne sve skupa kad se uzme ne može se izvesti ocena o vodjenju visoko intenzivnog rata u Siriji. Naprotiv reč je o ratu niskog intenziteta, a baš to je važno da se izbegne još veća eskalacije ratnih sukoba na teritoriji Sirije, koju bi pokrenule druge zainteresovane strane. Takav manje intenzivan i sporiji način oslobadjanja Sirije podseća na naš stari izraz "Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača". Činjenica je da palača raste tojest raste slobodna Sirija.

  3. Slobodanka says:

    Sukob izmedju SAD i Rusije na severoistoku Sirije najverovatnije neće se dogoditi, ali biće teških provokacija. Rusija će morati duže vreme da pokriva sever Sirije sa svojim snagama. To je tako zato što snage SAA nisu dovoljno brojne da pokriju celu teritoriju države Sirije. Čak i kad se doda pomoć saveznika koji daju kopnene trupe Iran, libanski Hezbolah, itd. opet ih nema dovoljno. Dok god postoji idlibska teroristička zona jasno je da snage SAA imaće manju moć na celoj teritoriji zemlje. A kad idlibska zona bude stavljena pod kontrolu tada nastupa nepovoljniji period i za američke i za turske snage u Siriji. Zato SAD stalno prate situaciju u Idlibu jer znaju kad padne Idlib načičkan njihovim i turskim teroristima, tada će Sirija dobiti prostora da više uslovljava SDF tj. Sirijske Kurde. To naravno neće biti povoljno za američke snage u Siriji. A Turska povodom Idliba takodje nastupa veoma licemerno jer ona je htela tu u Idlibu na teritoriji Sirije da napravi protursku državu suprotstavljenu Damasku. Slično poput kurdske Rožave, ali sa proturskim sadržajem. Sirija ne bi imala stabilnu severnu granicu uz proturski Idlib, još dve poveće zone na severu koje je okupirala Turska i još kurdska Rožava. Zato jasno je da je dragocena pomoć Rusije i da će ona biti potrebna duže vreme i to po pitanju oslobadjanja Idliba i po pitanju kontrolisanja stanja na celom severu Sirije. U medjuvremenu snage SAA uz pomoć ruske avijacije korak po korak smanjuju Idlibsku džihadističku zonu.

  4. Slobodanka says:

    Pre dva dana počele su nove operacije snaga SAA u južnom delu idlibske zone blizu većeg grada Marat al Numan, a pre toga bila je pauza od 10-tak ili više dana. SAA - njena 25 divizija (bivše Tigrove snage, komandant Suheil al Hasan) izvode pripremne operacije za zauzimanje tog grada. Zauzeli su dvadeset ili više mesta istočno od puta M5 a prema Abu ad Duhur-u koji je važan vojni centar. Zatim osvojili su oko 25-30 km magistralnog puta M-5 (Damask-Homs-Hama-Alepo) i to najpre deo severno od grada Marat al Numan oko 7-8 km prema Saraqibu, a zatim i deo puta južno prema Kan Šejkunu u dužini od oko 15 ili više km. Time Marat al Numan sa desne strane počinje da upada u obruč. Trenutno snagama SAA nedostaj 7-8 km do Saraqiba (nekad 34.000 stanovnika), a zatim severnije od njega pa sve do grada Alepa na tom putu i u blizini njega nalaze se manja mesta koja su lakša za osvajanje. Zasad nisu osvojili deo puta neposredno kod grada Marat al Numan, ali put je na krajnjoj istočnoj strani grada, snage SAA stigle su do blizu grada i tog dela puta M5 te jasno je da će i to ubrzo preuzeti. Trenutno vode se borbe za zauzimanje mesta Kafr Rumah, koje je istočno 1km, a kad njega osvoje Marat al Numan upašće u dublji džep. Teroristima (i preostalim civilima ako ih sada tamo uopšte ima) ostaće samo jedan izlaz iz grada severozapadno prema mestu Barah. UGLAVNOM PUNO SU URADILI ZA DVA DANA! Na to su odmah počeli da negoduju Američki stejt department, zatim i Pompeo lično. Optužuju Rusiju, Iranski režim i Siriju za napade na civile u Idlibu, a teroriste uopšte ne pominju. U ovoj operaciji ne učestvuju iranske snage, ali istina nije važna. Nego važan je cilj da Amerikanci i ovom prilikom još jednom optuže Iran, tim laganjem prave pokriće za svoje buduće poteze.

    • Miraš says:

      Oslobodili su danas i grad Marat al Numan!

  5. Slobodanka says:

    Naprimer desio se napad bombaša samoubica na snage SAA kod mesta Kafr Rumah, sem što je napravljena materijalna šteta ima i poginulih sirijskih vojnika. Ali Amerikanci takve napade ne pominju, nego samo govore o napadu snaga SAA na mirne civile Idliba. Zamislite mirnog civila Idliba poput bombaša samoubice. Naravno SAD-u odgovara da snage SAA budu napadnute i likvidirane od strane fanatika. Računica je sledeća: Za SAD je bolje da ginu fanatici, nego američki vojnici. Posebno i najviše im odgovara da obavezno ginu sirijski vojnici.

  6. Slobodanka says:

    Naprimer desio se napad bombaša samoubica na snage SAA kod mesta Kafr Rumah, sem što je napravljena materijalna šteta ima i poginulih sirijskih vojnika. Ali Amerikanci takve napade ne pominju, nego samo govore o napadu snaga SAA na mirne civile Idliba. Zamislite mirnog civila Idliba poput bombaša samoubice. Naravno SAD-u odgovara da snage SAA budu napadnute i likvidirane od strane fanatika. Računica je sledeća: Za SAD je bolje da ginu fanatici, nego američki vojnici.

  7. M says:

    Ne treba biti nikakav expert,čak ni naročito pametan,za vidjeti neke stvari,jer su očigledne!Ako čovjek ima bar osnovne informacije o tome(a napisi ovdje su dovoljni),i ako čitatelj nema zamagljen pogled!Onda se sve vidi jasno kao dan!

  8. M says:

    Ali,uopće daklen nije problem vidjeti kamo svijet ide(u rupu),i to će uskoro vidjeti svi,biti"proroci"! Ali,to sve džaba!Jer će trebati i netko tko će Spasiti svijet!I u tome je problem,i bit će problem!I svi su pozvani,da netko slučajno ne kaže da nije pozvan,nego jest,i neka izvoli!Nek stane na Trg,i busa se u prsa,i viče"Ja sam Taj,Spasitelj,mene slušajte"!Nek i batinu ponese,ili što već hoće!Šteta propustiti šansu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u