РАТНИ БРОДОВИ

RATNI BRODOVI

16 novembra 2018

Piše: Branko Žujović

Najpre je sredinom ovog meseca istraživački brod američke mornarice „Tomas Dži Tompson“ pristao u luku Kaošiung na kineskom ostrvu Tajvan, četvrti put od maja ove godine. Potom su se prošlog ponedeljka u Tajvanskom moreuzu pojavili američki razarač „Kurtis Vilbur“ i krstarica „Antietam“.

Ovo je drugi put za manje od četiri meseca da američki brodovi prilaze Kini, ne računajući susret kineskog razarača ranije ovog meseca s jednim američkim ratnim brodom koji se umalo završio sudarom dva plovila. U julu su kroz Tajvanski moreuz prošli američki razarači „Mastin“ i „Benfold“.

Amerikanci su saopštili da je prolazak njihovih ratnih brodova kroz Tajvanski moreuz rutinski i u skladu s međunarodnim pravom. Štaviše, pukovnik Rob Mening, glasnogovornik američkog ministarstva odbrane, izjavio je da prolazak ratnih brodova kroz Tajvanski moreuz demonstrira posvećenost SAD slobodnom i otvorenom indopacifičkom regionu.

SIJEV ODLUČAN ODGOVOR

Kineska strana odmah je odgovorila tako što je kineski predsednik Si Đinping otišao u četvorodnevni obilazak juga zemlje. Jedna od glavnih stanica na njegovom putu bila je južna oblasna komanda kineske vojske i mornarice.

Detalji obraćanja Si Đinpinga objavljeni su dan nakon što je ministar odbrane Vej Fenghe odlučno saopštio da se Kina neće odreći ni pedlja svoje teritorije, dodajući da je ponavljanje izazova u pogledu kineskog suvereniteta nad Tajvanom izuzetno opasno i da bi moglo da se završi vojnom akcijom.

„Moramo uzeti u obzir složenost situacije i shodno tome napraviti planove za vanredne situacije. Moramo podići borbenu gotovost, izvoditi združene vežbe kako bi bila unapređena sposobnost i spremnost vojnika i mornara za rat“, rekao je prilikom posete jugu zemlje Si Đinping.

Reči kineskog predsednika upućene su, izvesno, ka jačanju morala kineske oružane sile u oblasti Južnog kineskog mora i ka utvrđivanju međunarodnim pravom i konsenzusom iz 1992. godine utvrđene činjenice zvane jedna Kina. Sijeve reči takođe su jasno upozorenje snagama koje se zalažu za nezavisnost Tajvana, tim pre što se ovo ostrvo nalazi u zoni odgovornosti južne i istočne kineske vojne komande.

S druge strane, analitičari ukazuju da će SAD učestalo izvoditi pomorske vežbe u području Južnog kineskog mora, tim pre što Pekingu ne priznaju pravo na izgradnju veštačkih ostrva na grebenima, kao što je Meiđi Điao (Mischief Reef).

PRODAJA NAORUŽANJA TAJVANU

Iza ovih sada već tekućih ratnih igara u Južnom kineskom moru stoji namera Vašingtona da Tajvanu isporuči naoružanje u vrednosti od trista miliona dolara. Posredi je druga prodaja naoružanja ovom kineskom ostrvu za manje od 18 meseci.

Podsetimo, juna prošle godine odobrena je isporuka američkog naoružanja Tajvanu u vrednosti od 1,4 milijarde dolara. Prema podacima Pentagona, Vašington je Tajvanu za poslednjih osam godina prodao naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od preko 15 milijardi dolara.

Kini je Vašington najpre ove godine nametnuo trgovinski rat, a potom je nastavio da demonstrira svoje vojno prisustvo u akvatorijumu Južnog kineskog mora. Demonstracija američke vojne sile u Južnom kineskom moru uperena je protiv utvrđivanja kineskog suvereniteta nad brojnim ostrvima i hridima ovog važnog pomorskog puta i ležišta energenata, na koje Peking polaže pravo. U isto vreme, američka akcija u Južnom kineskom moru je i poruka kinskim susedima, od Vijetnama na zapadu do Južne Koreje i Japana na istoku, da Peking još uvek nije u potpunosti ovladao ovim pomorskim putem i njegovim resursima, te da je Vašington i te kako još uvek značajan faktor u ovom delu sveta.

VOSTOK 2018

Peking raspolaže vojnom silom i resursima koji mu garantuju sposobnost sučeljavanja sa SAD na rubovima svojih granica. Jedna od glavnih potvrda kineske odlučnosti da odbrani sopstveni suverenitet i teritoriju je učešće u ruskoj strategijskoj vežbi „Vostok 2018“, održanoj od 11. do 17. septembra ove godine. Smatra se da je ova vojna vežba najveća u Rusiji posle 1981. godine.

Vežba „Vostok 2018“ prvi put je zamišljena kao saveznički odgovor na spoljni izazov. Dosad su Rusi vežbe ovog tipa na Dalekom istoku koncipirali kao simulirani obračun sa terorističkim grupama. Suština izazova u međunarodnim odnosima na Dalekom istoku očigledno se menja, od terorističkih ka izazovima ugrožavanja granica.

U manevrima na ruskom Dalekom istoku učestvovalo je 297 hiljada ruskih, kineskih i mongolskih vojnika, uz angažovanje oko 36 hiljada komada različitih vozila i oruđa, oko hiljadu letelica i 80 brodova. Prema izveštajima medija, u vežbi „Vostok 2018“ učestvovalo je 3.200 kineskih vojnika sa hiljadu vozila i oruđa i 30 helikoptera i aviona i jedan mongolski mehanizovani bataljon.

Učešćem u ruskim strategijskim manevrima, Peking je susedima i SAD poslao poruku da je sposoban da se odupre pritiscima na svojim granicama, ali i da u Moskvi ima pouzdanog partnera u vreme snažnih protekcionističkih ekonomskih pritisaka Trampove administracije i američkog prisustva u međunarodnim vodama oko Kine.

Kina na ovaj način, takođe, isprobava domete sveobuhvatne transformacije svoje vojske, započete pre dve godine, u kontekstu zajedničkih operacija s jednom od dve najmoćnije armije sveta. „Vostok 2018“ je na kraju krajeva bio prilika da kineski oficiri direktno od ruskih kolega dobiju informacije o iskustvima ruskog angažovanja u Siriji, ali i informacije o vojnim aspektima sukoba u Donjecku i Lugansku. Ova dijametralno različita iskustva, odnosno saznanja ruskih oficira Pekingu i te kako mogu koristiti u planiranju i pripremanju vlastite vojne sile na različite izazove.

DOMINACIJA SAD KINU GURA U ZAGRLJAJ RUSIJE

Geopolitičke igre na Dalekom istoku i u srednjoj Aziji možda su u ovom trenutku najsloženije na svetu. Američka vojna dominacija na pomorskim putevima, razmeštanje moćnih vojnih sistema u Južnoj Koreji i ekonomski pritisci Trampove administracije, uz američki nekonvencionalan odnos prema Tajvanu, Kinu guraju u geostrategijski zagrljaj s Rusijom.

Kineski predsednik Si Đinping je u septembru prisustvovao Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, gde se sastao s Vladimirom Putinom, a Putin je odmah posle foruma bio na pomenutim vojnim vežbama. Dvojica vođa i dve zemlje koriste svaku priliku, od Ujedinjenih nacija do vojnih poligona, da demonstriraju partnerstvo i međusobno razumevajući odnos.

Međutim, neposredno pred početak manevara „Vostok 2018“, Moskva je s Vijetnamom potpisala ugovor o isporuci naoružanja u vrednosti od milijardu dolara, a u isto vreme Mongolija je s Indijom održavala vojnu vežbu u okolini Ulan Batora.

Iako se zapadni analitičari utrkuju u ocenama da Moskva i Peking gaje međusobni animozitet u pogledu interesa na Dalekom istoku i u centralnoj Aziji, dve zemlje su prošlog meseca poslale poruku zajedničkog angažovanja u zaštiti svojih granica. Štaviše, izgleda da su upravo zapadni analitičari i Pentagon sve nervozniji zbog izostanka očigledno očekivanog sukoba ili makar nesuglasica Moskve i Pekinga u pomenutim područjima.

Putin i Si zasad uspevaju da vode uravnotežene i međusobno razumevajuće, ili makar trpeljive regionalne politike. Upravo sposobnost Rusije i Kine da uspešno usaglašavaju svoje politike u pomenutim regionima, i njihova istovetna ili vrlo slična stanovišta u opštim međunarodnim odnosima i poslovima, čine možda najznačajniji stub kakvog-takvog poretka i ravnoteže u svetu. Strategijska usaglašenost dve narastajuće sile daje dodatnu sigurnost kineskim liderima da SAD tako odlučno poruče da s Kinom, u najmanju ruku, više nema šale.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *