RAVNA GORA – NOĆNA MORA: Radoš Bajić je svojom serijom obmanio građane, Srbija zaslužuje mnogo bolje

RAVNA GORA – NOĆNA MORA: Radoš Bajić je svojom serijom obmanio građane, Srbija zaslužuje mnogo bolje

10 decembra 2013

Ravna Gora 001Piše: Dragan Krsmanović

Umetnici su oduvek imali slobodu da u svojim delima istoriju tumače „fleksibilno“. Vreme i prostor su za njih samo ambijent u koji oni smeštaju ljude i događaje pričajući univerzalne priče o ljudima, i to im niko ne zamera.

Kod struke i nauke stvari su potpuno drugačije. Traži se pouzdanost, objektivnost, činjenice i pouzdani izvori. Ni njima se to ne zamera.

Problem nastaje kada umetnici počnu da tvrde da su njihova dela istovremeno i naučna i da su oni u svom radu ispoštovali ne samo umetnički poriv već i naučnu metodologiju. Gospodin Radoš Bajić je svoju seriju mogao da nazove kako želi, da u njoj prikaže krilate zmajeve, mač u kamenu ili ljude koji olovo pretvaraju u zlato. Takvi filmski sadržaji su poznati i ljudi ih rado gledaju. Ali gospodin Radoš Bajić nije smeo da u najavi svoje serije, otvoreno obmanjujući građane Srbije, ustvrdi kako će njegova serija „dati objektivan prikaz istorije Srbije u periodu 1941-1945“.

Pet epizoda je bilo dovoljne da se donesu prvi zaključci i da neko saopšti da je, kao u bajci o carevom novom odelu, car go i da Bajićeva serija nije ispunila očekivanja niti stručne javnosti niti publike iz najmanje tri razloga:

1. – U dosadašnjem toku, serija ne daje stvarnu sliku događaja iz proleća 1941.godine. Pored niza hronoloških i materijalnih netačnosti veći problem od prikazanog predstavlja ono što je izostavljeno. Gde su junački primeri borbi na položaja kod Stracina, podvizi naših avijatičara (uključujući i one iz pominjanog 6.lovačkog puka), monitor „Drava“, borbe u Užicu u čijoj odbrani je poginulo preko stotinu vojnika i građana…. Umesto toga voz pun pijanih dezertera, vojnici koji gađaju svrake ili se igraju zmajevima sa napuštenim devojčicama…. ako je i za umetničku slobodu malo je previše. I ko je ubio preko hiljadu nemačkih vojnika u tih dvanaest dana. Rasulo u vojsci je u stvari uzelo maha 14.aprila a katastrofa je nastupila narednog dana kada je pod utiskom početka pregovora o primirju naređeno jedinicama 1,2 i 4.armije na severu Bosne da obustave otpor i polože oružje. Ni nagoveštaja priče o borbi Mihailovićevog „Brzog odreda“ sa nemcima kod Doboja.

Ključ „novog pristupa“ u tumačenju istorije je u prihvatanju činjenice da je Jugoslavija nastavila da postoji i nakon aprilskog sloma i primirja, da je pukovnik, pa general Mihailović legitimni pripadnik ove vojske koja je postojala i koju su priznale sve savezničke zemlje, da je bio nadležan da određuje strategiju i taktiku otpora i da je to i radio. Sa druge strane, komunisti su bili partijska vojska koja je okupaciju iskoristila za realizaciju revolucije i preuzimanje vlasti silom. U saopštavanju ovih istina Bajić ima slobodu ali koja ne sme izlaziti iz činjeničnih okvira.

2. -Serija je po strukturi i ritmu najblaže rečeno dosadna.

Uvažavajući da su serije specifične forme filmske i TV produkcije u kojima je za „sazrevanje“ likova potrebno više vremena i savremeni pristup u kome se velike istorijske teme uklapaju u porodične i priče običnih ljudi ne možemo da ne konstatujemo da je težište umesto na istoriskim ličnostima na priči o našim naravima i karakterima koja se mogla prikazati i u nekoj drugoj seriji ne vezujući je za ratno doba.

Rat je period pun dinamike i obrta i to bi se moralo osetiti u seriji. Brzi prodori nemačkih oklopnih jedinica, mestimičan otpor jugoslovenske vojske, bitke u vazduhu i na zemlji, izginuli i ranjeni, izbeglice, neizvesnost, dramatična politička situacija….. Ništa od toga se ne oseća u seriji, sve je na talasu predstave o „bivšoj“Jugoslaviji kao zaostaloj zemlji u kojoj se i vest o početku rata dobija lecima iz aviona. Kraljevina Jugoslavija je bila ozbiljna država. Kad otpočne mobilizacija zazvone crkvena zvona, a žandari se razlete po srezu sa pozivima, a o radio aparatima da i ne govorimo.

Kod gospodina Bajića jedina smrt može nastupiti od dosade a to je veliki problem ovog serijala.

3. -Finansiranje, odnosno jednostavno pitanje koliko to košta i ko to plaća? Bez objavljenih cifara teško je dati tačnu procenu ali je očito da je za ovakvu vrstu serije preveliki. Ovde nema masovnih scena kakve tema zaslužuje, nema scena borbe, tenkova u plamenu, poletanja avijacije. Bajić je pribegao starom triku. Pokrenuti dug projekat koji garantuje višegodišnje finansiranje. Pet epizoda je obuhvatilo15 dana. Ovim ritmom ni tri stotine epizoda neće biti dovoljne da opišu naše učešće u zlosrećnom ratu.

Gospodin Radoš Bajić je očito zagrizao zalogaj koji ne može da proguta. Od glumca je postao režiser pa scenarista i producent. Pokušaj da postane istoričar za sada mu ne ide baš najbolje. Oni koji finansiraju ovaj projekat bi mogli malo bolje da procene kako se troši njihov novac. Gospodinu Bajiću treba ili uskratiti pravo da dalje rabi ovako važnu temu ili odrediti kompetentne savetnike iz redova istoričara koji bi sprečili da se bruka u svim segmentima od opreme i naoružanja(sablje i nemački šmajseri gde im nije mesto), prostora (neke stvari baš i nisu bile u Baranji) i vremena (ne samo datumi već i meteorološki vreme nije bilo ni približno onako kako je prikazano) do događaja (ko je koga klao) i karaktera.

Tema je previše ozbiljna da bi se upropastila lošom i površnom realizacijom, nije dovoljno generala Mihailovića prikazati uljudno, ne zaklati previše ljudi u jednoj epizodi i slaviti hrabrost scenariste i režisera. Srbija je isuviše dugo čekala na ovu temu da bi se zadovoljila sa ispodprosečnim, istorijski netačnim i dosadnim. Srbija zaslužuje bolje!

(Dverisrpske.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *