РАЗОТКРИВАЊЕ: Овако су неолиберали ојадили Србију за скоро 200 милијарди долара!

РАЗОТКРИВАЊЕ: Овако су неолиберали ојадили Србију за скоро 200 милијарди долара!

29 фебруара 2016

PANAMA PANAMA CITYПише: Бранко Драгаш

После недавног текста професора доктора Бориса Беговића у Политици, под називом „Конкуренција изнад свега“, нисам имао намеру ништа да пишем, јер сам поставио на ФБ тај текст са мојим насловом „Поглед из професорског кабинета државног факултета изнад свега или има ли конкуренције за државне неолиберале?“.

Након великог броја писама које сам примио, нарочито од студената са економских и правних факултета у Србији, који ме моле да мало ближе објасним ове тезе Професора Доктора, одлучио сам, управо због тих младих људи које Професор Доктор погрешно подучава, радећи на државном факултету и објављујући своје погрешне економске мисли у парадржавним новинама, које су деценијама затворене за све нас који мислимо потпуно супротно од Професора Доктора, ми смо забрањени и изопштени, као да не постојимо и као да немамо ништа стручно да кажемо, одлучио сам, дакле, да проговорим на линији свог људског и стручног достојанства, јер је постало више несносно да слушамо Професора Доктора и све његове трабанте који нас, ево већ петнаеста година, бомбардују својим надменим, препотентним и узвишеним неолибералним мислима, који немају никакве везе са реалним стањем светске економије и тржишта, које немају никакве додирне тачке са елементарном економском логиком и које нам Професор Доктор просипа као врхунска научна сазнања о једном економском систему који је банкротирао, који је пропао и који у црно завио велики део човечанства, кријући се иза лажних фраза о демократији, слободи, индивидидуализму и угроженим грађанским правима.

Управо због тих младих људи, који студирају економију или правне науке, надајући се да ће тамо нешто ваљано научити, да ће стећи знања који ће им помоћи да се брзо запосле на светском тржишту, која ће им пружити неопходно потребне информације за доношење важних животних одлука, дужан сам да се осврнем на изнете тезе Професора Доктора, јер су то опасне, погубне, погрешне и штетне тезе, које немају никакве везе са економском реалношћу, које су настале у ретортама чикашке неолибералне школе, назвао сам Фридмана и његове плагијаторе – чикашким момцима,тезе које су постале догма неолиберализма, тезе које нико не сме да дирне, оспори или негира, тезе које су уништиле националне државе, од Чилеа седамдесетих година до Србије после петооктобарског преврата, тезе које су већину становништва планете угурале у дужничко ропство и које су довеле до таквог економског раслојавања између развијених и неразвијених држава, али и до раслојавања у развијеним државама, да су богати постали све богатији, недавне информације да 62 милијардера имају капитал као 3,5 милијарди људи, да су сиромашни све сиромашнији и очајнији, да не виде никакву перспективу за побољшање свог бедног положаја у друштву и да се социјални криминал толико отргао контроли да прети да уништи окупиране државе и поробљене нације.

Тврдити данас, после скоро пола века погрешног, израбљивачког, наметнутог и штетног неолибералног концепта без развоја, да: „проблем лежи у томе што новија емпиријска истраживања показују да конкуренција није штетна за привредни раст сиромашних земаља. Напротив, показало се да, што је виши ниво економских слобода, што је слободнија спољна трговина, што су мања ограничења конкуренције на домаћем тржишту, то су више стопе привредног раста. Није, дакле, конкуренција луксуз који себи могу да приуште богати, него је она неизоставни састојак пута ка богатству“.

Која су то новија емпиријска истраживања?

Ко је радио та истраживања?

Или, боље питање: Ко је платио та истраживања?

Онај ко плаћа тражи тачно да се ураде истраживања која су њему потребна.

Зар крах хипотекарних кредита 19.августа 2007 у САД нису показали сву лаж тих намештених истраживања? Ревизорски извештаји великих компанија на Вол Стриту су били фалсификовани да би се преварили инветитори.

Од краха Енрона до пропасти осигуравајућих кућа Фани Меј и Фреди Мек, великих банака Лиман Брадерс и аутомобилских гиганта, све је то једна те иста превара у којој су учествовали бандити са Вол Стрита, предвођени гангстерском финансијском организацијом Голдман Сакс, иза које су стајали Бела Кућа и ФЕД, иза којих је стајала Фамилија, која је власник великог дела планете, док су у тим преварам учествовали сви од , наводно, угледних ревизорских кућа па до самог председника САД, од Великог Брата до премијера и министара независних држава и сви су радили као једна добро организована разбојничка дружина која је осмислила план како да опљачка човечанство, како да све финансијске трансакције ставе под своју контролу, како да створе једну Светску владу и како да они буду све богатији и моћнији, док мастурбирају у полититичким кампањама и медијима о слободама и правима геј популације и плачу над судбином ретких животињских врста, заборављајући да 1,5 милијарди људи гладују и да стотине деце на планети умиру у секунди због њих, тих сатрапа и скотова, тих окрутних инквизитора, тих гмазова и рептила, што кривотворе извештаје и приказују да живимо у свету конкуренције, благостања и слобода, да живимо у најбољем могућем свету у историји људске цивилизације и то све показују њихова новија емпиријска истраживања, плаћена и намештена, фалсификована, сакривена иза велих и звучних имена подплаћених истраживача, у које нико не сме да посумња, јер нико не може да претпостави да се иза тих мултинационалних компанија, ревизора, банака и осигуравајућих кућа крију обични улични преваранти, битанге, сецикесе и моралне наказе, који су главна снага у спровођењу наметнутог неолибералног концепта и који су заговорници војних интервенција, пучева и диктатура по свету, који фризирају извештаја према потребама својих налогодаваца и који служе интересима крупног капитала, јер они добро знају како је устројен свет капитала, како функционише, зна се ко је Газда и ко су слуге и знају да јачи увек тлачи, па кад је већ такав свет, они не желе да се супроставе том природном друштвеном поретку, него сматрају да је за њих лично коњуктурније, профитабилније и исплативије ако буду одрађивали истраживачке пројекте у којима се доказује да конкуренција није штетна за привреде неразвијених земаља и ако то буду предавали на факултетима младим генерацијама и писали панагирике у режимским новинама, тражећи од тог младог света да се покоре таквом поретку у коме је све унапред одређено и договорено.

Напротив, господо другови, наставља Професор Доктор да нас убеђује у своју теорију слободне конкуренције, показало се да што је виша слободна трговина то су више стопе привредног раста, што значи да слободна конкуренција није луксуз богатих, него неизоставни састојак пута ка богатству.

Тако пише наш уважени, естрадни Професор Доктор.

А где се то показало, молићу лепо? Где?

У време индустријске револуције у Енглеској, када није било слободне конкуренције на домаћем тржишту и када је држава бранила младе предузетнике и компаније од стране конкуренције, све док нису довољно нарасли, док нису постали моћни и док нису постали монополисти, па су их онда пустили да пиратски отимају све ресурсе по свету, да колонизују неразвијене државе и да им краду природна богатства, све под паролом прогреса и права више цивилизације да експлоатише те неразвијене и примитивне дивљаке, чију древну културу и цивилизацију уништавају.

 

Да ли се показало то, можда, у нашем случају, након петооктобарске контрареволуције и преваре грађана Србије?

Подаци јасно говоре да је од 2001. закључно са 2015. из Србије отишло на име спољнотрговинског дефицита преко 80 милијарди евра, због наглог отварања граница, због примене тог сулудог неолибералног концепта на кога српска привреда није била спремна, јер је била под санкцијама, јер је била бомбардована, јер је била гурнута у хиперинфлацију, јер је била систематски пљачкана од политичког олоша, тајкуна и криминалаца, па је као таква, одмах након извршених, како су их звали, демократских промена, привреда гурнута на светско тржиште, отворене су границе, дошле су моћне компаније из света које су задала смртни ударац српској привреди, јер су биле снажније, јаче и припремљеније за тржишну утакмицу, док је српска привреда лежала у шок соби, тешко болесна и на апаратима, док су јој, шок терапијом без анастезије, спроводећи наметнуту бандитску приватизацију, вадили виталне органе да би их продали тим великим компанијама за масну таву.

Како у таквим условима да се одвија тржишна утакмица?

Како то Професор Доктор замишља слободну конкуренцију у таквом стању?

Да ли би он пристао да се надмеће у условима када су му и руке и ноге везане и када се од њега тражи да трчи за победу са такмичарима који су привилеговани, који су увежбани и који су наркотизовани стимулансима из штампаних долара и евра без покрића и којима судија помаже да победе?

Како се могу очекивати високе стопе привредног раста и добар резултат у таквој неравноправној и намештеној тржишној утакмици?

Након петооктобарског преврата сукобио сам се са тржишним фундаменталистима и неолибералним талибанима, које је предводио исто један професор доктор политичке економије, Мирољуб Лабус, незналица и фолирант, прорачунати лицемер, згртач донација, кога је Велики Брат изабрао да буде заштитни знак неолибералне политике у Србији и који је, надмено и самоуверено, како то белосветске протуве раде када им иза леђа стоји неко моћан, преко своје шифроване политичке секте, заступао исто овако једну суману тезу да је боље да увозимо, него да сами производимо, зашто би производили када то не знамо да радимо, боље је да увозимо од оних који су вреднији и способнији, па је тражио да се отворе границе за увоз стране робе, да буду мања ограничења на домаћем тржишту и све друге будалаштине које, како видимо, данас наставља да пропагира Професор Доктор, на шта сам ја био приморан да реагујем, јер нико други није смео да се супростави баљезгању Лабуса, отворено сам га напао да ће таквом економском политиком да уништи преосталу српску привреду, која је под Деспотом клекна на колена, да ће то довести до огромне незапослености, распродаје националних ресурса, да неће бити привредног развоја, да ће расти спољно-трговински дефицити, да ће увозни лоби да се богати на пропасти наше производње, да ће доћи до драстичног пада запослености, услед толиког увоза, да ће доћи до драматичног пада животног стандарда, да ће доћи до раста социјалног криминала и да ћемо се тако наћи у дужничком ропству, јер увозну робу морамо да платимо чврстим девизама, које немамо, па морамо да се задужујемо, те да ће таква његова економска политика довести земљу до губитка суверенитета и да ћемо бити окупирани изнутра.

Уосталом, не требате да будете никакав економски експерт , довољно је да имате зрно разума и клицу српског интелекта, не треба да се китите професурама и докторатима политичке економије, довољно је да имате моћ расуђивања обичног сељака и да знате да се нова вредност ствара идкључиво у производњи и да држава не може да опстане без домаће производње, што значи да је Лабусова теза о увозу била погубна и штетна за наше државне и националне интересе и да је требало такво лупетање одбацити, најурити тог жвалавог покварењака, лакеја и подлаца, који није знао да одговори на моје питање – зашто он једе када сам ја јео и зашто он предаје политичку економију када има других професора у свету који то боље и стручније раде од њега?

Пошто сам остао потпуно усамљен у тој најезди неолибералних варвара, незналица и скоројевића, пошто је такво време било да су паметни заћутали а плаћеници су залајали, нисам имао другог избора него да се повучем, јер нисам хтео да будем учесник у том накарадном и штетном концепту по наше државне и националне интересе.

Данас, после толико година, после толико несреће и страдања, после пола милиона људи који су директно остали без посла, после таквог пада производње и пада стопе привредног раста да се не можемо опоравити до краја века са психопатама на власти, данас се поново јавља Професор Доктор из свог удобног државног кабинета на Правном факултету, зачешљан, умивен, однегован, сед, безбрижан и малограђански сређен, јавља се у режимским новинама и мрсомуди исту причу његовог колеге Лабуса, на кога чак и физички личи, вероватно опонаша свог узора, јавља се да нам соли памет о конкуренцији пре свега, слободној трговини и увозу као фундаменталним покретачима привредног развоја неразвијених држава, јавља се и брабоња о стварима о којима појма нема, теоретски мастурбира о пропалим економским моделима и неће да призна, тврдоглаво се држећи излизаних неолибералних фразетина, да је све то за шта се он залаже одавно банкротирало, да је умрло, да је у пракси одавно нестало, да је превазиђено и да нико нормалан, ко размишља својом главом, ко воли своју земљу и породицу, неће више да говори о томе, јер нема никаквог смисла, јер је бесмислено, глупо, промашено, жалосно и сумануто, а онај који се, ипак, дрзне да држи и даље тај рефрен и који ,повишеним тоном, удара у неолибералне тамбурице то ради или зато што је добро плаћен или зато што је покварен, јер то глуп човек себи никада не би дозволи, него би ућутао, поклопио се ушима и склонио се из јавности да не нервира све оне чији су животи уништени његовим економским моделима и теоријама.

Наш Професор Доктор је директо био инкорпориран, мало и ја да употребим професорске поштапалице, укључен у тај злочиначки подухват, ту планску и организовану пљачку државе и грађане, јер није само на речима подржавао неолибералну еконмску политику нове власти, него је ту политику креирао, био је,како пише у његовој биографији, задужен за решавање спољног дуга и либерализацију спољнотрговинског пословања, био је члан радних група, значи више радних група, за израду криминалног Закона о приватизацији и Закона о телекомуникацији и био је, истовремено, председник невладине организације Центар за либерално-демократске студије, која је, како су се тада рекламирали, раме уз раме са владом, радили на реформама у друштву. Наравно, све време је био професор на државном универзитету, јер то сигурно запослење није хтео да изложи ћудима слободне конкуренције пре свега, али је примао и добре апанаже у својим невладиним аранжманима за владу, те је његова месечна надокнада за служење том режиму износила као вишегодишња плата оног мученика на кога се требала та неолиберална политика да односи и који је, како су га покварено оптуживали , био самоуправљач, остатак старог режима, затуцан и нерадник.

Када неко креира и осмишљава погрешну економску политику, онда је он одговорнији и грешнији од политичара који је спроводе, јер политичари немају ту научну репутацију коју има наш Професор Доктор, политичари раде из своје похлепе и празне главе, служе онима који их плаћају и који траже да се спроводи баш таква накарадна економска политика, како би се Србија коначно казнила и како Србија више не би била реметилачки фактор на Балкану, али када то ради један Професор Доктор,који се усавршавао на Кембриџу, Харварду и Бристолу, онда је то издаја струке, науке и професорске катедре, онда је то интелектуално неморално и непоштено, покварено, недостојно једног професора Универзитета у Београду, онда је то морално болесно и перверзно, назадно, срамно и мени није остало ништа друго него да према тим креаторима наше несреће покажем свој презир и гађење.

Како се одвијала та Професора Доктора активност?

Шта је било са нашим спољним дугом?

О томе сам писао тада, када су пред камерама и новинарима сечене париске торте на аеродрому у Београду и када су Лабус, Ђелић и Питић славили нашу финансијску капитулацију, јер су потписали штетан уговор за државу, прихватили су да нам обрачунају на главницу камату, коју нисмо могли да плаћамо у време санкција, и затезну камату, што је чист идиотизам и безобразлук, прихватили су да се наш дуг прво увећа са свим тим каматама, да се напумпа, па тек онда да се отпише у проценту који је договорен , мада сам ја годину дана раније , пре рушења Деспота, преко својих финансијских веза имао састанке са људима који одлучују о нашем дугу и заступао сам тезу да наш дуг у целости треба отписати, да камату не треба обрачунавати и да тај дуг мора да се у целости компензира са штетом од зликовачког НАТО бомбардовања, која се попела на 110 милијарди долара, па сам простом рачуницом, без великих професорских и докторских теорија, израчунао да НАТО земље нама треба да уплате нето 102 милијарде долара, наравно у договореним ратама, и да створе финансијске предуслове новој власти за брзи препород уништене српске привреде.

То је била моја лична прича, јер нисам претстављао никога, осим самога себе, своју компанију и своје професионалне референце, желео сам да помогнем Србији, поносан сам што сам Србин, сматрао сам да је дивљачко НАТО бомбардовање, у коме сам учествовао као војник, било нецивилизацијски поступак Запада, да је то била једна велика срамота и зато сам мојим банкарским и финансисјским партнерима тражио да ме повежу са онима који одлучују, одвели су ме на те разговоре и видео сам да су били спремни да потпуно отпишу дугове, били су спремни да избришу дугове и да се договоре о накнади штете, уз преговоре о висини цифре, били су,дакле, вољни да се нагоде.

И шта се после доласка на власт реформатора догодило?

Тражио сам од Ђинђића да ја одредим делегацију која ће ићи на разговоре са нашим повериоцима, испричао сам му шта се све може да постигне, али је он, нажалост, упркос томе што је мене дуго знао, поверовао лажима Лабуса и његове екипе, коју је сачињавао и Професор Доктор, што ја тада нисам знао, и препустио је њима да све упропасте и да извуку лични корист само за ону тројку која је преговарала и која је на аеродрому дочекана у победничкој атмосфети са тортом као посластицом за ту националну велеиздају.

Тако нам је остао један велики терет кога смо могли да се ослободимо и да добијемо почетни новац за спровођење сусштинских реформи у нашем друштву.

Шта је било са спољнотрговинском либерализацијом коју је креирао наш Професор Доктор?

Катастрофа!

Шта је било са приватизацијом коју је креирао наш Професор Доктор?

Катастрофа!

Да ли треба данас нешто да пишем, после свих објављених стручних докумената, о бандитском и разбојничком карактеру те несрећне приватизације?

Отпуштени радници, преварени акционари, распродата предузећа и уништена домаћа производња, транзициона богатства политичара и тајкуна, сећате ли се слогана „Почетак за иметак“, како то данас јадно звучи, све су то докази промашеног и погрешног модела приватизације, која је довела до таквог раслојавања у друштву да се данас налазимо пред социјалном револуцијом.

Зар се Професор Доктор не стиди своје улоге у свим тим транзиционим догађајима?

Зар га није срамота што је учествовао у томе?

Што је правио такав губитнички економски концепт?

Што се појављивао у медијима и бранио тај накарадни економски модел?

Није га срамота!

Не стиди се!

Када би имао стида више се не би појављивао у јавности.

Или, појавио би се да каже – „Извините“!

Извините што сам био у заблуди.

Извините што сам вас обмањивао.

Извините што сам затварао очи пред пљачком.

Извините што сам издао своју струку и погазио интелектаулни морал.

Извините што сам обрукао Универзитет.

Нема извињења!

Наставља се лудило!

Као да се ништа није догодило.

Као да смо на почетку велике транзиционе преваре и пљачке.

Исти вокабулар.

Исти предлози.

Криза разара развијене земље.

Очекује се потпуни финансијски слом држава.

Очекује се потпуна пропаст евра и долара.

Очекује се крах берза и хартија без вредности.

Србија је банкротирала, само то, осим мене, нико не сме отворено да каже.

Србија се налази пред потпуним губитком суверенитета и пред социјалном револуцијом са несагледивим последицама.

И?

Ништа.

Професор Доктор то ништа не жели да види.

Њега то не занима. Он гура свој докторски фазон.

Затвара очи пред свим тим чињеницама и живи у својим сновима.

Прича и пише о свету који више не постоји.

Не постоји!

Такве слободне економије више нема.

Професор Доктор то не зна.

Он слуђује студенте својим блесавим фразетинама о конкуренцији и слободном тржишту.

Он о слободном тржишту и конкуренцији нема појма.

Где , Професоре Докторе, има то слободно тртжиште?

Можете ли да нам кажете где се оно у пракси налази?

Осим у глави надобудног Професора Доктора, таквог тржишта данас нигде нема.

Пример?

Изађите сами на тржиште и уверите се у деловање слободног тржишта.

Напустите државни факултет и своје знање покушајте да продате на слободном тржишту.

Покажите нам својим примером како функционише то слободно тржиште.

Покушајте, рецимо, ако хочћете пословима да се бавите, вино из Србије да извезете у САД.

Да ли знате колико извознику треба дозвола, сертификата, сагласности, папира, извештаја и молби државним органима САД да напише и пошаље?

Да ли је то одбрана слободног тржишта и конкуренције пре свега?

Хоћете да храну из Србије са свим сертификатима и стандардима да извезете у Швајцарску. Имате и доброг купца – Мигрос, који на време све плаћа.

Али, не можете да извезете.

Зашто?

Не дозвољава држава Швајцарска.

Швајцарци бране своје произвођаче и своје тржиште.

Нема увоза док се прво не прода роба домаћих произвођача.

Тек када се прода домаћа роба, онда може да се увози роба других произвођача из света.

Тако Швајцарска чува своје тржиште.

Да ли, Професоре Докторе, треба да напишем да швајцарски произвођач има подршку његове банке са каматом од 0,25% годишње и да има сигурног купца у Швајцарској за сву робу коју произведе?

Колика је камата за нашег произвођача?

Ко може да произведе по тим зеленашким каматама?

Која производња може да носи терет тих огромних камата монополских банака?

Коме произвођач да прода робу? Како да се наплати?

Како да буде сигуран да неће бити преварен?

Богате државе не дозвољавају конкуренцију.

Богате државе бране своје тржиште и не дозвољавају да неко из увоза дампинг ценама руши домаће тржиште.

У Србији је све дозвољено увозницима и страним компанијама.

Зато је Србија сиромашна и зато привреда пропада.

Професор Доктор наводи примере из самоуправног социјализма, али то је несрећно изабран пример, јер све што је створено у том самоуправном социјализму, кога су изградили самоуправљачи о којима он све најгоре мисли, његови неолиберали су распродали и узели провизије од продаје толике имовине, али, упркос немилосрдној распродаји нису још успели све да продају, па је боље да се мане тих примера, јер нема никакве ваљане аргументације, пошто његови неолиберали не стварају ништа, него су усмерени само на распродају туђег рада, муке, штедње и туђег дела.

Шта су неолиберали и реформатори направили у Србији за петнаест година своје владавине?

Ништа.

Ауто-путеве које су направили самоуправљачи пресвлаче асфалтом, који пропада за два месеца, јер министри крадуцкају на све стране.

О осталим успесима реформатора најбоље је да говоре грађани.

Привредног раста данас нема у Србији.

Нити ће га бити.

Штимовање раста на 0,75% је демагошка пропаганда издајничког режима.

Неозбиљно је за сваку озбиљну анализу.

Никакве нове емпирисјке анализе не могу да прикажу привредни раст.

Пацијент, који је устрељен од бандита, не може да оживи, док се у њега непрестално пуца.
Професор Доктор је плаћен од пореских обвезника да учи студенте, плаћен је да шири знање и да се бави науком.

Нажалост, његова идеолошка искључивост и заслепљеност су погубне за младе људе који стичу погрешну представу о свету у коме живе.

Он то не сме да ради на државном факултету.

Предлажем му да отвори свој факултет или своју пословну школу и да тамо предаје о слободном тржишту.

Тако ће свима нама показати како се послује на том слободном тржишту.

И како да буде конкурентан пре свега.

(dragas.biz)

KOMENTARI



9 коментара

  1. marko says:

    DRAGAS DOBRO PISE ALI SVE JE OTISLO NA BLAKANU ODAVN 0 K VRAGU PA I SRBIJA

  2. kosovac says:

    Мало касно, али ипак хвала богу да се нашао неко да разумљиво опише шта су све „економски“ хохштаплери радили и још раде. Док се хвале добијеним донацијама, измисле например категорију „донаторски кредит“, а сваком иоле разумном човеку мора да блокира мозак. А на телевизији сам гледао када су секли ту париску торту да је Лабус рекао да је постигнут велики успех у преговорима јер су нам „дозволили да враћамо кредите“. Напљувао сам телевизор. Ово Драгашево писање је одлично систематизован петнастогодишњи учинак економских превараната, који своде то као науку на факултетима. Могло би али да предмет добије назив „Учешће академских грађана и професора у превари и пљачки“.

  3. milan says:

    Dragaš je napisao posljedicu onoga što je radjeno i misleno za "dobrobit" Srbije. Tko je to činio to i nije mnogo bitno jer ce ti isti trpeti za svoje gluposti. Jedan drugi problem je u Srbiji akutan. Problem kvalitete osoba u Srbskoj Akademiji Nauke i Umetnosti. U toj ustanovi su zaseli izlapeli, što su izlapeli ajd i Bože pomozi,ali, mediokriteti koji u svome životu nisu učinili jednu jedinu kreativnu stvar. Nesvacaju izlapeli mediokriteti da su oni naše Svete Krave, a ne tamo neki politički marginalci koji neznaju da se ubrišu. Šta čine ti naši "Akademici", Klece ispred tih političara-bandita i mole nekakve pare eda bi fakulteti kao radili, a sve po narudžbama tih istih lopova koji okupiraše Skupštinu i Vladu Republike Srbije. Kako dalje? Pa zna se! Napraviti nacionalni, državni, strateški plan i njega se držati zubi-nokti. Tko treba da ga napravi? Klinci, Srbi i ostali mladi gradjani Srbije,a ne izlapele jajare!

  4. milan says:

    Nema tome dugo kada se je na dodeli nagrade za književnost slavljenik ogradio od prisustva predsedniika Srbije. Zašto to spominjem, zašto me sad boli glava? Tkoje sustao u odbarnu TN-a. Prvo ministar KULTURE, tasovac se mislim zove! Reče "ljudina" nije kulturno tako u lice nešto raci, gle , kome a ono predsedniku Srbije! Naravoučenije: Ponašaj se kulturno kad te uništavaju,ubijaju! Zašto sam napisao prezime ministra kulture malim slovom? Asociralo me je to na onu veliku tvrdnju. Čovece pazi da ne hodaš mali ispod zvezda! Drugo predsednik Vlade RS, se je smatrao prozvan da zaštiti lik i delo našega velikoga predsednika, tehnologijskoga znalca. Sve ispraznost za ispraznošcu,nema tome kraja. Što je to isprazno to i nije moglo biti drugačije, problem je u tome što nam ti ljudi odredjuju naš život, što nas ti ljudi vode u ništavilo. Kažu mudri ljudi: Oprosti im Boženeznaju čto čine.

  5. SRBIN says:

    Gradjanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju - Radio Beograd: "Kazne od 1500 evra nisu uplašile roditelje!" - Izjava za radio Beograd, govori: Dragana Baša - VIDEO - OBAVEZNO POGLEDAJTE - https://www.youtube.com/watch?v=fofgeA2rTX8

  6. Goran Swe says:

    Sjajan tekst. Svaka recenica na mjestu. Zalosna istina.

  7. micky says:

    I dok se Dinkic Srbijom seta ko usran golub a nije strpan u zatvor tako ce i picousti akrep, diplomac sa Dragicinom fondacijom i svinjoglava pogana njuska da i dalje kradu i pljackaju. Znaci kad Tadic moze da se vrati na "vlast" sto ce se dogoditi Srbija je odjebala za duuuuugo vremena. I treba vala stoku biracku guziti dok mu se dupe ne rascveta ko ruza.

  8. pozuri polako says:

    Bravo majstore Dragas!!Ocitao si lekciju jednom lakeju ugleadjenih bitangi ,predstavniku medjunarodnih bandita i ekonomskih ubica. Loreta Napoleoni ih je nazvala - olos ekonomija,olos u ekonomiji. To su kod nas bili Labus,Dinkic,Vlahovic,Pitic,Djelic,pa i Goran Nikolic koji se i dalje pojavljuje na medijima kao i Profesor Doktor,kako ga posprdno naziva Dragas. Zaneseni i zablentaveli doktrinom neoliberalnog modela drustvenosti, cikaskom skolom i principima pljasknja,otimanja,ekonomske destrukcije, unesrecenja stotine miliona ljudi,nisu u stanju kao i njihovi mentori, da bar malo pokazu kajanje i grizu savesti za sve ono sto upropastili. Na kraju,tesko je navesti nesto vise argumenata za sve ove katastrofe i nesrece, koje su zadesile celu planetu,posto je autor to sve pojasnio,naveo bih samo mali dodatak u vezi slobodne konkurencije jednog od glavnih igraca pljackaskih barona i bandita, i clana FAMILIJE,Rokfelera,koji je na pitanje, sta najvise mrzi u svom poslovanju,rekao - konkurenciju. Eto to je cela zabluda o kojoj mrsomudi Profesor Doktor. Gospodinu Dragasu puno pozdrava i vise ovakvih clanaka koji prosvetljuju. Istina ce nas osloboditi gluposti i zabluda,naseg daljeg propadanja.

  9. ris says:

    Lep tekst. Jasno, pitko, direktno i oštro sa imenima. Bilo bi zanimljivo, otrežnjujuće i zdravo napraviti mali vodič "Ko je ko u srpskoj ekonomiji" i tu poslagati po imenu i prezimenu sve javne ekonomiste lakeje i političke podrepaše koji ekonomsku struku niti su znali niti su hteli da praktikuju a na žalost je nisu imali ni od koga da nauče. Ekonomskom fakultetu u Beogradu bi trebalo promeniti naziv u Tragikomična akademija za glumce ekonomiste. Kakvog se tu ološa nakupilo za sve ove godine koji su pričali o svemu samo ne o ekonomiji, bili estradno šaljivi i vickasti, stalnim sofizmima izbegavali stručne diskusije, međusobno demonstrirali tzv. suzdržanu i superiornu "očiglednu argumentaciju", objavljivali svoje tzv. "naučne" radove po svojim i komšijskim časopisima, bivajući poptuno nepoznati bilo kakvoj relevatnoj međunarodnoj istraživačkoj javnosti, i u velikom broju ne znajući niti jedan jezik loše prevodili i kopirali razne potpuno neprilagođene svetske ludosti, kao što su najnovije čuveni "osnivači" ( Đura i Aca )napravili Kopaonik EF. Kakva parada sujete, neznanja i priključenih švalerki za lepo i uspavljujuće slušanje gluposti sa završnim bogatim večerama. Ozbiljne face i ekstremno prazne priče. Nema kraja. Trabalo bi sve njih stavi staviti u jedan ekonomski imenik i napraviti okrepljujuće satirično štivo na starog dečijem sloganu CAR JE GO kako bi se bar malo ušutkali i još više pritajili ( navodno "suptilno" ) uvlačenje bilo kojoj vlasti. Preterao sa u dužini komentara ali mnogo se u toj struci nakupilo đubreta i osmi ŠTA su radili bilo bi konstruktivno na kraju vodiča reći KAKO treba što bi mladi ljudi voleli. Pozdrav.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u