РЕАГОВАЊЕ: Сви плаћамо цену Миленковићевих губитака

REAGOVANJE: Svi plaćamo cenu Milenkovićevih gubitaka

9 maja 2017

Direktor „Prosvete“ Dragan Milenković ima jedan poseban manir: kad ne može sam da demantuje ono što se iznese o njegovom (ne)radu, onda on upregne zaposlene i one koji su njegovi „dužnici“ da stanu u njegovu odbranu. Jednostavno, on napiše, a onda da drugima, koji su u zavisnom položaju od njega, da to potpišu. Uvereni smo da je i ovog puta tako postupio, kao i više puta ranije.

Kad se pogleda šta ti akcionari i zaposleni demantuju (od kojih je većinu on otpuštao, davao im novac iz državne kase, po osnovu socijalnog programa, a onda ih opet primio u radni odnos), vidi se da oni, u stvari, ništa ne demantuju nego su iskorišćeni da nekako pošto-poto stanu u odbranu onoga ko ih je, i pored dobijenog novca, vratio u „Prosvetu“. Neki od njih niti su akcionari „Prosvete“, niti su zaposleni, već rade po ugovoru o delu, koji im Milenković produžava svakog meseca. Dakle, u zavisnom su položaju od direktora, pa je donekle i razumljivo što moraju da potpisuju tobožnje demantije i hvalospeve Milenkovića.

Direktor Dragan Milenković bi gubitke „Prosvete“, otkad je on na njenom čelu od 2014. godine, da pripiše onima koji su nekada radili u „resoru finansija“. Dragan Milenković, kad se već latio posla i toliko želi da bude direktor, trebalo bi da ima elementarno ekonomsko znanje i da zna da se poslovni rezultat, u njegovom slučaju je to gubitak, izvodi posebno za svaku kalendarsku godinu putem završnog računa.

Znači, niko drugi ko je radio u bilo kom „resoru“, ne može biti odgovoran za gubitke u „Prosveti“, otkad je on njen direktor. Jer, da je Dragan Milenković, kao glavni i odgovorni urednik, štampao dobre naslove, onda direktor Dragan Milenković ne bi poslovao sa gubitkom iz godine u godinu.

Direktor Milenković se hvali, preko svoje „grupe akcionara i radnika“, sa objavljenih blizu 100 naslova za tri godine. Ali ne kaže da je veliki broj tih naslova sponzorisan od strane autora, ne kaže u kom tiražu su štampani i prodati ti njegovi „naslovi“ i koliko ima knjiga od kojih se nijedan primerak nije prodao! Ni najbliža rodbina autora neće da kupi neke od knjiga koje on štampa.

Nije tačno ni da „poslednje dve godine Ministarstvo kulture nije odvojilo nijedan dinar za finansiranje časopisa ‘Književnost'“. Jer, poslednji jubilarni broj časopisa „Književnost“ iz 2016. godine, koji je izdat u vidu tanušnog četvorobroja na 70 godina od njegovog početka izlaženja, upravo je sufinansiralo Ministarstvo kulture RS, kako piše u impresumu tog broja!

Sumnjamo da Dragan Milenković volontira na funkciji glavnog i odgovornog urednika u izdavačkom preduzeću „Senior Media“, ali ono što je nepobitno je činjenica da preko tog preduzeća štampa i prodaje svoj časopis o japanskom horoskopu. A kako objasniti učešće Dragana Milenkovića 2015. godine na Sajmu knjiga u Beogradu, kao izdavača-vlasnika Srpsko-japanskog društva „Beograd-Tokio“, ako ne da zarađuje prodajom knjiga koje je kao privatni izdavač štampao!? Pa, nije ih valjda poklanjao?

Da ironija bude veća, te iste godine „Prosveta“ na čelu sa direktorom Draganom Milenkovićem nije učestvovala na tom istom Sajmu knjiga.

Koliko će direktorovanje Dragana Milenkovića koštati nas akcionare, ali i celo društvo – državu, tek će se videti.

Grupa malih akcionara Izdavačkog preduzeća „Prosveta“ a. d. Beograd

(imena poznata Redakciji)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *