Референдум у Мађарској: Brexit-2?

Referendum u Mađarskoj: Brexit-2?

9 oktobra 2016

petar-iskenderov 645

Piše: Petar Iskenderov

Rezultati referenduma po pitanju migracionih problema koji je održan u Mađarskoj 2. oktobra, može postati drugi po značaju faktor rascepa Evropske unije posle odluke većine britanskih birača da Velika Britanija napusti tu organizaciju. I ovde zaista nije stvar toliko u procentnim pokazateljima, koliko u presedanu samog događaja. Prvi put u istoriji EU državljani zemlje-članice su mogli da se izjasne po pitanju koje temeljni dokumenti ove organizacije priznaju kao isključivu nadležnost Brisela. Sve do sada su se nacionalni plebisciti sličnih razmera ticali ili odobravanja već “spuštenih” odozgo projekata (u prvom redu Lisabonskog sporazuma), ili samog boravka zemlje  u EU (Velika Britanija). Mađari su se usudili da glasaju “za” ili “protiv” sistema raspoređivanja nacionalnih i nadnacionalnih punomoćja u sistemu Evropske unije.

Ako pristupamo referendumu sa takvih – opšteevropskih – pozicija, onda ne možemo da ne vidimo u njihovom konačnom rezultatu direktan izazov Briselu. Prema podacima nacionalne izborne komisije, u plebiscitu je uzelo učešća više od 3 miliona i 383 hiljade ljudi od 8,3 miliona koliko ima pravo glasa – ili 40,41%. [http://valasztas.hu/hu/ref2016/1154/1154_0_index.html]

To je predstavljalo osnovu da Nacionalna izborna komisija prizna referendum neuspešnim. [http://mno.hu/belfold/a-nepszavazas-ervenytelen-orban-alkotmanymodositasra-keszul-1364448]

No, pritom je ogromna većina učesnika – 98,34% – glasala praktično protiv učešća Mađarske u evropskom programu obavezne raspodele migranata na teritoriji zemlje. “Za” prioritet evropskog zakonodavstva nad nacionalnim izjasnilo se 1,66% učesnika referenduma.

Premijer Mađarske Viktor Orban je već proglasio referendum pobedom protivnika nasilne raspodele kvota za migrante među zemljama EU. On je nazvao rezultate glasanja “iscrpnim” sa političke tačke gledišta i sa tačke gledišta legitimnosti i pozvao je lidere EU da obrate pažnju na te rezultate. Viktor Orban je obećao da će u Ustav Mađarske uneti izmene potrebne da rezultat referenduma bude priznat  kao “obavezan za izvršenje”. Ta činjenica, da je više od 98% izašlih na glasanje bilo protiv predloga EU kvota za raspodelu migranata, pomoći će zemlji u pregovorima sa Briselom – uveren je mađarski premijer. On je ovom prilikom istakao da se za podršku njegovoj poziciji izjasnilo više mađarskih građana nego 2003. godine kada su Mađari glasali za ulazak zemlje u EU.[http://www.rbc.ru/politics/03/10/2016/57f17bdf9a7947807c960af1]

U vezi sa tim treba reći da se mađarski premijer – bez obzira na optuže za destruktivnost koje se upućuju na njegovu adresu – uopšte ne ograičava odricanjem postojećih procedura i modela, a priznaje samo važnost migracionim problemima i predlaže svoje mehanizme za njihovo rešavanje. On pogotovo smatra mogućim stvaranje iz sredstava EU i drugih međunarodnih organizacija, krupnih logora za izbeglice u Libiji ili u bilo kojoj drugoj državi izvan granica Evrope, s tim da im se osigura bezbednost, izvrši popis i prilagodi procedura za njihove zahteve za dobijanjem ubežišta u EU. Radi se o, u suštini, severnoameričkom modelu koji je prilično dobro preporučio sebe. [http://www.bbc.com/russian/news-37537782]

Međutim, rukovodstvo EU, izgleda, ne namerava da se “odrekne principa” i potraži kompromis po tako važnim i za evropsku civilizaciju delikatnim problemima. Umesto toga, EU kroz usta Žana Aljserbona koji je praktično preuzeo na sebe ovlašćenja antibudimpeštanskih trubača, kao da forsira unutrašnji raskol u samoj organizaciji. Šef spoljnopolitičkog resora Luksemburga već je proglasio rezultate plebiscita u Mađarskoj “dobrim danom za Mađarsku i celu Evropsku uniju” i čak izjavio u duhu mešanja u unutrašnje poslove zemlje u kontekstu zloglasnih “obojenih revolucija”, da su se Mađari suprotstavili vlastima. [http://www.rbc.ru/politics/03/10/2016/57f17bdf9a7947807c960af1]

Polemika između vlasti Luksemburga i Mađarske traje već nekoliko meseci. Već sredinom septembra Žan Aljserbon u intervjuu nemačkom časopisu Die Welt je predložio isključenje Mađarske iz EU, objasnivši da izgradnja zida za migrante na granici i kršenje slobode govora “nije u skladu sa temeljnim principima Evropske unije”. [https://www.welt.de/politik/ausland/article158094135/Asselborn-fordert-Ausschluss-Ungarns-aus-der-EU.html]

Međutim, pokušaji protivnika Viktora Orbana da probem svedu na unutrašnjopolitički obračun u Mađarskoj, ne izgledaju baš solidnim zbog dve ključne okolnosti. Kao prvo, postojeće zakonodavstvo u EU u principu ne predviđa iznošenje sličnih pitanja na nacionalni plebiscit. Iz toga sledi da čak da je izlaznost u Mađarskoj bila stoprocentna – Brisel bi, pozivajući se na Lisabonski sporazum i druge dokumente, proglasio njegovu pravnu nevalidnost i njegove rezultate neobavezujućim. Tako da pozivanje na izlaznost nema pravni karakater – i u tom smislu je optimizam Viktora Orbana potpuno opravdan.

Kao drugo, predstavnici EU na sve načine previđaju samu činjenicu presedana u dejstvima vlasti Mađarske – upravo vlastima, uzimajući u obzir njihovo strogo poštovanje nacionalnog zakonodavstva sa tačke gledišta ovlašćenja različitih organa vlasti. Sa idejom sprovođenja referenduma letos nije prvi krenuo premijer, nego predsednik Janoš Ader, i on je objavio konkretan datum i formulaciju pitanja koje je izneto na plebiscit. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57f174839a79477e3124c85e]

Negiranje očiglednog presedana svakako je postalo jednim od omiljenih načina ponašanja propagandista iz Brisela – počevši od uverenja u navodnu “unikalnost” kosovskog slučaja, do težnje da objasne Brexit  isključivo posebnostima geografije i istorije Engleske i apetitima londonskog Sitija.

Međutim, upravo u nesumnjivom presedanu nacionalnog plebiscita po pitanju raspodele kompetencija među nacionalnim zakonodavstvom i odlukama Saveta EU i Evropske komisije, ogleda se suštinski smisao svega što se desilo. “Mađarska teži da udovolji volji mađarskog naroda. Mi se nadamo na sigurne rezultate, da niko ne bi mogao da izjavi da referendum neće imati pravne ili političke posledice. Njih će biti. Taj referndum je jasan signal, pritom ne samo za Mađarsku, nego i za instance EU u Briselu” – izjavio je uoči referenduma Zoltan Kovač, portparol za medije mađarske vlade. Odgovarajući na pitanja novinara danskog izdanja Berlingske o  tome da li se može govoriti o posebnoj poziciji po problemu migranata zemalja centralne Evrope, on je istakao: “Ostali se ne žale, ali i ne ispunjavaju odluku o raspodeli izbeglica. Za godinu dana raspoređeno je svega pet hiljada ljudi”. Odluku Saveta ministara EU o raspodeli 120 hiljada migranata “mi smatramo nezakonitom” – istakao je Zoltan Kovač. On je podsetio da su šefovi država i vlada zemalja-članica EU ranije posebno isticali da će to biti dobrovoljna odluka: “U tom se i ogleda naš argument u Sudu EU. Mi sada očekujemo njegovu presudu. Referendum neće dozvoliti da se ta situacija ponovi”. [http://www.b.dk/globalt/valget-i-ungarn-er-baade-rettet-mod-at-oege-hadet-til-flygtninge-og-mod-eu-kommissi]

Karakteristično je da se najpovoljnija ocena suštine i značaja mađarskog referenduma čula danas iz Velike Britanije – koja je ranije prošla kroz oganj sopstvenog plebiscita. Tako je britanska medijska korporacija BBC uverena da je premiejr Orban uspeo postići svoj cilj – privući pažnju cele Evrope na migracioni problem i na nesposobnost rukovodstva EU da izradi adekvatne i efikasne mere po rešavanju krize – još pre početka glasanja 2. oktobra. Sa pravne tačke gledišta, bilo kakav ishod glasanja ne obavezuje Brisel ni na što. Mađarska je u obavezi da poštuje pravila koja je uvela EU – ističe BBC, no tu odmah napominje da i “Evropska komisija nije jedinstvena po pitanju uvođenja kvota”.

A u uslovima odsustva jedinstva kako na celom geografskom prostranstvu Evropske unije, tako i njenih rukovodećih organa – ne treba sumnjati da Evropu očekuju novi referendumi  po najakutnijim i najbolnijim problemima za Evropsku uniju.

slika http://mikhailosherov.livejournal.com/663796.html

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pitagora says:

    Referendum nije uspeo. Mađarska je premalena da bi promenila bilo šta u EU. Eventualno istupanje Italije bilo bi nešto sasvim drugo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *