Рејтинг као огледало

Rejting kao ogledalo

31 jula 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Objavljivanje izveštaja analitičke grupe Svetskog ekonomskog foruma koji je bio posvećen (ne)efikasnosti nacionalnih vlada za 2014. godinu i prvu polovinu 2015. godine, izazvalo je u Srbiji ozbiljne posledice. Postojeći rejting bazira se na takvim pokazateljima kao što su stepen “neekonomičnosti” u sistemu javne potrošnje, nivo birokratizacije i prozračnost procesa donošenja odluka. Prema sveukupnim pokazateljima, Srbija je ušla među deset država sa najneefikasnijim vladama – istina, zauzevši tamo “počasno” deseto mesto. Na vrhu antirejtinga nalazi se Venecuela, a ukupno su bile “obračunate” 144 zemlje.[1]

Srpsko javno mnjenje već je uspelo da se rascepi, braneći dva krajnja principa po pitanju odnosa prema rejtingu Svetskog ekonomskog foruma – od konstatacija “sramota za Vučića”, do optužbi na račun autora izveštaja zbog ispolitizovanosti. Da pokušamo da razmotrimo o čemu zaista svedoči taj rejting.

Pre svega – on svedoči o neefikasnosti samih međunarodnih institucija – kako političkih, tako i finansijskih. Drugo mesto u rejtingu pripada Italiji, zemlji koja je u okvirima EU figurant za različite antikrizne programe. Mateo Renci, aktuelni premijer Italije, poznat je po svojim široko rasprostranjenim izjavama, no, prilikom rešavanja ključnih pitanja EU on tradicionalno drži stranu Briselu (i Vašingtonu koji stoji iza njega) – dobijajući za to redovne političke i finansijske bonuse. Zbog toga titula drugog po neefikasnosti kabineta predstavlja sramotu ne toliko za samog Rencija, koliko za njegove sponzore i donatore u EU.

Hrvatska predstavlja još jednu karakterističnu figuru sa tog spiska. Njeno šesto mesto govori nam da prijem Zagreba u EU iz 2013. godine uopšte nije lišilo vlast u zemlji tih “porođajnih biljega” koje su svojevremno dovele do hapšenja Ive Sanadera, jednog od arhitekti proevropskog vektora u nacionalnoj politici. Uzgred, u kontekstu diskusije o Bosni i Hercegovini koja nije prisutna u “antidesetini”, posebno je karakteristično susedstvo Srbije i Hrvatske u sadašnjem antirejtingu.

Sedmo mesto na “antirejting listi” zauzela je Angola, još jedna zemlja koja u svetskim finansijskim institucijama slovi kao uspešno ogledalo globalizacije. U poslednjih nekoliko godina zemlja je bila preplavljena talasom investicija, pogotovo u oblasti energetike. Troškovi zakupa nepretencioznog smeštaja u Luandi iznose 5 hiljada dolara mesečno. Tokom dvehiljaditih ekonomski rast u Angoli je premašivao 11% BND u poređenju sa prosečnim rastom sub-saharskih zemalja koji je iznosio 5% BND. Sa druge strane, ne čudi što su se za obezbeđenje višemilijardskih kredita Luandi postrojili Kina sa Hong-Kongom, Nemačka, Portugalija, Španija, a takođe i institucionalne službe EU.[2] Međutim, sve ovo ne menja (a možda i podstiče) neefikasnost, birokratizaciju i neprozračnost u delovanju vlade Angole.

Da radi punoće slike dodamo da se među desetkom po antirejtingu Svetskog ekonomskog foruma nalaze i Libija (teško je bilo očekivati drugo posle oružane intervencije Zapada), Liban, Argentina (koje se suočavaju sa ciljanom antinacionalnom politikom spoljnjih kreditora), Čad i Mauritanija – i možemo konstatovati da je razmatrani rejting – u stvari rejting samih međunarodnih institucija koje nisu sposobne za dostizanje prozračnosti i efikasnosti u funkcionisanju, ali koje pri tom pokušavaju da po sopstvenim scenarijima preoblikuju zemlje koje ih interesuju. Pri tom je ta ista Libija na spisku trgovačkih partnera EU prema podacima za 2013. godinu zauzimala dosta visoko 27. mesto (na istom nivou sa Kazahstanom i iznad Izraela i Maroka).[3]

Dale, u očima EU “neprozračnost” vlade uopšte nije prepreka za uspešnu trgovinu sa njom. Pogotovo što je Kristin Lagard, generalni direktor MMF-a, jedna od ključnih figura Svetskog ekonomskog foruma, sklonija nejasnim procenama. Da posebno istaknemo to da ona kao ključni svetski problem smatra činjenicu da su plodovi ekonomske aktivnosti u mnogim zemljama pali u ruke manjine, a ne većine stanovništva:

“Predstavnici biznisa i političke vođe treba da na Svetskom ekonomskom forumu zapamte to, da se u isuviše mnogo zemalja plodovima ekonomskog rasta okoristilo isuviše malo ljudi. Takav pristup ne može dovesti do stabilnosti i održivog razvoja”…[4]

A šta je sa Srbijom? Neprozračnosti u delatnosti kabineta Aleksandra Vučića zaista ima mnogo.Dovoljno je da se prisetimo snebivanja u energetskim pitanjima, skandala koje je inicirao Beograd sa predstavnicima Kine i drugih zemalja (pa tako i potpuno lojalnih Srbiji), javašluka u stambeno-komunalnoj oblasti i u privatizacijskim projektima, krize u poljoprivredi i pada izvoza agrarne proizvodnje.

Međutim, objavljivanje sadašnjeg rejtinga je veoma korisno i po pitanju obuzdavanja apetita domaćih srpskih evrointegratora. Svetski ekonomski forum nije neki običan komitet Evropske Unije, nije to čak ni Evropska komisija. Ova institucija objedinjuje ključne međunarodne investitore. I uvrštavanje Srbije u vodeću antidesetinu svedoči o istinskom odnosu tih investitora prema Beogradu, bolje nego bilo kakvi hvalospevi nekog evropskog komesara. Srbe ne očekuju u EU – u svakom slučaju ne kao samostalnu i aktivnu silu. Kao što tamo ne očekuju ni stanovnike Angole, Čada i Mauritanije. Srbija neće postati ni druga Hrvatska – imajući u vidu bar istorijsko-kulturne realnosti. To znači da je neophodno rastati se sa velikim iluzijama i ozbiljno se pozabaviti unutrašnjim problemima.Uključujući i zavođenje reda u vladinim poslovima. Ono je Srbima očigledno bliže nego stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma.

[1] http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2014-15.pdf

[2]  http://www.economist.com/blogs/dailychart/2011/01/daily_chart

[3] http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2006/september/tradoc_122530.pdf

[4] INTERFAKS 20.01.2014 10:50

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *