Rekonstrukcija policijsko-političkog podzemlja

Rekonstrukcija policijsko-političkog podzemlja

4 jula 2014

Milan DinićPiše: Milan Dinić

Svakome u ovoj zemlji ko i samo malo prati dnevna dešavanja jasno je da je i jedan dan mnogo da se situacija okrene naglavačke. Ono što stanovnici Srbije prožive za jedan dan, često se ne desi ni za godinu dana u nekoj drugoj maloj i bezveznoj zemlji poput naše.

Kada se (a kad-tad, moraće) jednog dana bude sumirala politika u Srbiji kakva je na snazi od devedesetih pa do danas, glavni predmet analize morao bi da bude političko podzemlje koje uključuje sve – od visokih državnih činovnika, posebno onih u polju civilne i vojne bezbednosti, preko obaveštajaca, novinara u civilu na zadatku, stranačkih prvaka i brojnih („velikih“) lidera.

Jedno od poglavlja u toj priči o političkom podzemlju i njegovom funkcionisanju svakako bi moralo da bude posvećeno dešavanjima u srpskoj policiji, posebno ovih dana. Događaj koji će obeležiti to poglavlje svakako jeste konferencija za novinare u Vladi Srbije od 20. juna ove godine, a na kojoj je predsednik Vlade Aleksandar Vučić saopštio da je doneta odluka da načelnici pet uprava u MUP budu smenjeni.

Sa rizikom da možda precenjujemo značaj ovog događaja, ali svakako ceneći važnost i ozbiljnost koja proizilazi iz izlaganja premijera Vučića, odlučujemo se da u celosti (samo su u uvodu i na kraju skraćeni određeni protokolarni delovi koji nemaju direktnog značaja za temu konferencije) prenesemo govor premijera sa konferencije 20. juna, kao i odgovore na pitanja, uz određene kritičke komentare koji bi, nadamo se, trebalo da pomognu da jasnije shvatimo sliku o tome – kako se politika u Srbiji vodi, ali i da nađemo odgovor na ono čuveno pitanje – „drugovi, da li smo svi mi volovi“?!

Komentari redakcije „Svedok“ dati su u zagradama, kurzivom.

***

Obraćanje Aleksandra Vučića na konferenciji za novinare 20. juna 2014:

U ekspozeu sam nedvosmisleno rekao da su modernizacija i ekonomske reforme najvažniji cilj vlade… Suočili smo se sa napadima na državu sa različitih strana. Uvek i svuda policija je bila u službi svog naroda i u vreme poplava se pokazala kao jedan od stubova našeg društva.

U prethodnih godinu i 11 meseci imao sam izvanrednu saradnju sa ljudima iz policije. Da smo mnogo važnih stvari obavili – od istrage 24 predmeta koji su najvećim delom bili vezani za privatizaciju, do drugih predmeta kojima smo svima pokazali u zemlji i regionu da ovde mora da se poštuje zakon. Otkrili smo i mnoge važne stvari u vezi sa ubistvima pojedinih lica koja nisu otkrivena u 15 prethodnih godina.

Postoji samo jedan problem na koji sam više puta skretao pažnju ljudima u policiji, a rezulatima nisam bio zadovoljan: Sem akcije „Grom 1“ mi nismo imali gotovo nijednu više veliku i uspešnu akciju u borbi protiv narko-kartela i narko-dilera. (Nije li upravo ova akcija, u tabloidima bliskim v lasti, proglašavana za neverovatan uspeh koji je razbio narko klanove u Srbiji?)

Pre 25 dana gospodinu Stefanoviću, gospodinu Veljoviću (direktor policije), gospodinu Miloviću (do tada šef kriminalističke policije) i gospodinu Miliću (Veselin Milić, od septembra 2013. direktor beogradske policije) rekao sam da sami biraju datum, da želim da nastavimo borbu protiv narko-klanova i da se to posebno odnosi na najveće gradove. Tražio sam rezultate i rekao da upotrebe sva moguća sredstva i sve što stoji na raspolaganju. Rekao sam: „izaberite trenutak i pokažite najbolji rezultat“. Nažalost, već tada se videlo da postoje nekakve unutrašnje stvari koje mnogo više zanimaju neke ljude u policiji nego rešavanje takvih problema. Ta akcija se svela na bacanje na pod pevača, pevačica i ljudi na „Fristajleru“, upad na 36 adresa koji ništa nisu doneli. Predsednik Republike je u pravu da su narko dilerima dojavljivane akcije. Ovo se ne dešava samo sada – to ja priznajem vama – ovo se dešava u zadnjih 20 godina. U tom smislu je akcija „Grom 1“ bila najbolja, ali ne i dovoljna.

(Ove izjave premijera na samom početku njegovog izlaganja deluju konfuzno. Isprva tvrdi da je „u proteklih godinu i 11 meseci imao izvanrednu saradnju sa policijom“, a onda kaže da se borba protiv narko-klanova svela na upade na splavove, i još dodaje da se to dešava poslednjih 20 godina. Pitanje: Kako onda saradnja sa takvom policijom može da bude opisana kao „izvanredna“?)

Tražio sam poimence, tu je direktor policije, poimence sam govorio o licima koja na različitim merama imamo i za koja znamo da su najangažovaniji narko dileri, da ta lica budu praćena i privedena pravdi. Nikada ta lica nažalost nisu privedena pravdi.

To je jedina moja velika zamerka koju sam imao.

(Ovde se, onako usput, nameće pitanje koje se odnosi na celu konferenciju: da li je na predsedniku Vlade da poimence traži hapšenje odgovornih, ili je to posao pre svega ministra policije, koji se celu konferenciju nije ni oglasio, i policijskih funkcionera zaduženih za borbu protiv narkotika?)

Ono što se u međuvremenu dogodilo to jeste objektivna situacija da su policija i službe počele da se bave sobom, a neposredno zatim i iz meni nepoznatih razloga – i politikom, sve većim uticajem na medije, uz podršku pojedinih lica iz kriminogene sredine.

Pri tome, da budemo sasvim jasni, Vladi Srbije neće naređivati Darko Šarić i zato ja i danas mislim da je Rodoljub Milović pošten policajac. To sam mislio i pre poligrafa koji je on tražio, a ne neko drugi.

(Ako je tako – zašto je onda Milović smenjen?)

Ali, isto tako neće Srbijom upravljati Darko Šarić, Srbijom ne može da upravlja ni Ljubiša Buha Čume. Nažalost, mnogi su ušli u borbu između gospodina Šarića i gospodina Čumeta. U tome država Srbija neće da učestvuje. (A koji su to „mnogi“? Smenjeni čelnici policijskih uprava? Opet se ne navode imena, čime se ostavlja prostor da se iz raznih izvora i zarad raznih interesa spekuliše, što, čini se, u ovako osetljivim pitanjima nije potrebno i samo šteti.)

O uticaju na pojedine medije, na tabloide koje su neki u stanju da kritikuju sve vreme kada su mislili da pomažu meni, a onda su ih za noć okrenuli da pomažu nekom drugom, pa su postali veoma dobri, neću ni reč da kažem. Samo želim da kažem da gospodin Đukanović sa svim ovim što se dešava nikakve veze nije imao. U čudu se našao, ništa mu nije jasno i siguran sam da ništa nije ni razumeo o čemu se radi. To je valjda trebalo da bude izgovor, ne znam da li za napad na mene, ili ne znam o čemu se radi uopšte. Nisam u stanju da objasnim.

(Iz ovoga se naslućuje da smene u policiji imaju veze sa pominjanjem Mila Đukanovića u „Kuriru“, ali kako ta veza tačno izgleda premijer nije objasnio.)

Mi smo danas doneli odluku, imao sam i lično, posle razgovora sa predsednikom Republike i dugih razgovora sa ministrom unutrašnjih poslova, imao sam dug razgovor u četiri oka sa direktorom Veljovićem, imao sam razgovor i sa gospodinom Milovićem.

(Zbog čega predsednik Vlade razgovara „u četiri oka“ sa šefom policije Srbije i sa šefom kriminalističke policije? Gde je tu ministar policije?)

Država je donela sledeću odluku: Zbog objektivne situacije, zbog toga što građani Srbije žele da imaju potpunu sigurnost kada vide policajca na ulici, zbog toga što neće da čitaju o političkim spletkama oko policajaca i policije, zbog toga što hoće da im deca idu u sigurne škole, mi smo doneli sledeću odluku.

Uzgred, ovde pred gospodinom Veljovićem to hoću da kažem – danas bi gospodin Veljović bio smenjen da nije izabran na konkursu.

(Valjda se neko smenjuje ako greši i ako je kriv, a ne ako je izabran?)

Ne zbog toga što je lično nešto kriv, već zbog toga što mi situaciju da presečemo moramo, sistem da resetujemo moramo i određene stvari moramo da promenimo.

(Dakle, ako dobro sledimo reči premijera, Veljović bi bio smenjen, jer bi to išlo u paketu sa ostalim smenama, a „ne zbog toga što je lično nešto kriv“?)

U skladu sa inicijativom ministra unutrašnjih poslova, saglasnost za to dao je i direktor policije, svi šefovi uprava u policiji biće promenjeni. Na njihovo mesto će privremeno doći njihovi zamenici dok se ne izaberu oni ljudi koji će biti na čelu svih pojedinačnih uprava.

To je u ovom trenutku bio jedini način. To ne znači da će bilo ko, bilo kome u policiji da skida glavu, ili da će ljudi da ostanu bez posla, ili da neće imati šta da rade. Naprotiv.

(Nameće se logično pitanje: ako su ljudi smenjeni, to je učinjeno jer nisu radili dobro. Ako se ima u vidu da je tog dana predsednik Republike u – kako je naglašeno, obraćanju naciji – rekao da je policija povezana sa kriminalom, onda je očito da smenjeni ljudi iz vrha policije i te kako nisu radili dobro i da su ugrozili bezbednost države. Ako je to razlog za smenu, a čini se da jeste pošto nije rečeno šta je tačno razlog za smenu svakog od njih, kako onda ti ljudi da ne ostanu bez posla i da im se da nešto da rade? Pa, zar ih onda ne treba najuriti iz policije i goniti pred sudom?)

Ali se nadam da su neki naučili lekciju i da više nikada neće biti zloupotrebljavani od onih koji su svoje političke frustracije i svoje političke želje želeli da ostvaruju preko nečijeg tuđeg ugleda. (Opet, o kome ovde tačno priča premijer?)

Samo molim one koji nikada nisu kročili nogom u policiju i koji nikada ni sa kim nisu radili u policiji i koji ništa o tome ne znaju da nam ne drže nikakve pridike po tom pitanju.

(Nije poznato da je aktuelni premijer bio ministar policije niti da je ikada u policiji radio. Ako je i imao neke tajne veze sa policijom, to nikada nije obelodanio. Ipak, on jeste koordinator svih službi bezbednosti. Ali, da li to znači da je za njega validna samo kritika nekog ko je bio na tom mestu (recimo, Mikija Rakića koji više nije među živima) te da sve ostale kritike i pitanja smatra besmislenim?!)

Želim da poručim građanima Srbije da oni koji su kriminalom uprljali ruke, oni koji su u korupcionaškim aferama do guše, da za njih neće biti slobodnog vazduha u Srbiji.

(Super. Samo – jesu li to ovi koje ste smenili na konferenciji, ili koji izađu iz Srbije kad im se ćefne i dojavi?)

Potpuno sam siguran da su posle 11 godina gde su jedni ljudi veoma vredno i dobro radili, neki – ne sasvim, da ćemo uspeti da radimo još bolje i još više, da će se ljudi osećati sigurno i bezbedno i da će manje slušati o pričama da je jedan ovakav, a drugi onakav. Da ćemo konačno stvoriti sistem koji će nam omogućiti da i po tom pitanju 2018. i 2019. završimo svoj posao i možemo da kažemo da smo spremni da uđemo u EU, ne zbog EU već zbog naše budućnosti i budućnosti naše dece.

I još jedna stvar da bih otklonio sve dileme i da mi ne biste rekli da izbegavam odgovore na pitanja. Pojavila se prethodnih dana u javnosti priča o nekakvom zemunskom klanu. Reč je o izmišljotini Ljubiše Buhe Čumeta. Svuda gde se to pojavilo, svuda je takvu informaciju javio Ljubiša Buha Čume. Svuda. I medijima i političarima i svima.

(Zanimljivo, ova priča se pojavila u medijima koji su bliski Aleksandru Vučiću i SNS – „Afera“ i „Kurir“.)

Znate li ko su članovi zemunskog klana i zašto je to zemunski klan, pošto, kao što vidite neću ništa da krijem od vas i nije mi teško. Ista laž kao i za Rodoljuba Milovića da je uzeo dva miliona od Šarića, tako su rekli kako je Aleksandar Đorđević, šef BIA-e, njegov advokat ili ne znam ko još uzeli 10, 14, 18, 20 miliona nečega od gospodina Šarića za ne znam ni ja šta. Bilo ih je sramota da objave, već su između sebe sve vreme pričali o tome kao da je velika tajna u pitanju. To su na svakom mestu govorili i unosili haos u sistem. Sa time mora da se prekine. Pošto postoje ljudi koji su pratili Šarića i znaju da je to notorna laž i glupost bila, i jedno i drugo.

Da vam ne objašnjavam da su drugi povodi bili i gospodinu Miloviću da se sastane sa nekim od Šarićevih ljudi jer je želeo da ih hapsi, a ne da od njih uzima novac na Jelovoj glavi 2011. godine, kao da ovde nikakvog kontakta nije bilo. Ali te gluposti smo primorani da slušamo zato što su neki ljudi pomislili da je moguće da vrše politički uticaj tako što će da se bave izmišljotinama kao nekada ranije misleći da neko negde nešto ima da sakrije. (Opet, o kojim ljudima je tačno reč? O Čumetu, kome je nedavno ukinuto obezbeđenje?O Šariću?)

Kao što vidite, čist mi je obraz i potpuno jednostavno i lako pred svima vama govorim šta je to što su govorili, a vi izvolite pa mi kažite da je drugačije. Sa svima onima koji su vam prilazili sa brojnim informacijama kako sve znaju šta se gde desilo i o čemu se sve radi. Evo, izvolite ovde pa pred građanima Srbije kažite gde se to i šta desilo, a ja mislim da znam više od svih vas o svemu što se u tom predmetu i u nekim drugim predmetima zbivalo.

Dakle, Srbija će biti normalna, pristojna i uređena zemlja u kojoj će policija da brine o građanima, a ne da policija brine o policiji, i ne da policija brine o politici.

Želim da se zahvalim svima onima koji nisu hteli da se mešaju u ono što nije bio častan posao u prethodnom periodu. I želim još jedanput da istaknem ogromnu ulogu policije u borbi protiv korupcije i kriminala, i da se zahvalim svima koji su taj težak posao izneli na svojim plećima.

***

Nakon obraćanja premijera usledila su pitanja novinara. Prvo je postavljeno pitanje kakva će biti sudbina šefa policije Veljovića, ali i da li je Milović kolateralna šteta ako je, kako premijer sam tvrdi – častan čovek.

Aleksandar Vučić: Ne bih govorio o kolateralnoj šteti. Imao sam razgovor sa gospodinom Milovićem. Ja mislim da su svi oni časni policajci.

(Pa, zašto ste ih onda smenili?)

To nema veze sa nekim drugim stvarima. Pred njim je budućnost, on je mlad čovek i uveren sam da će još mnogo toga postići u policiji.

Što se tiče gospodina Veljovića, pred njim su zadaci postavljeni. Gospodin Veljović, kao i gospodin Milović su ljudi države i oni znaju šta su zadaci koje država pred njih postavlja i oni će te zadatke da obave.

Potom je usledilo pitanje novinara „Pinka“ premijeru da pojasni da li su Milović i drugi načelnici uprava policije smenjeni zbog Šarićevih izjava na sudu, uz napomenu šta je Vesna Pešić izjavila o tome.

Aleksandar Vučić: Na suviše ozbiljnu funkciju sam izabran da bih smeo sebi da dozvolim da odgovaram na besmislice gospođe Pešić, a to su zaista besmislice. Ona pojma nema o čemu se tu radi. Ona ništa nije razumela.

Gospodin Šarić je uhapšen u vreme naše vlade i on će biti u skladu sa zakonom kažnjen. Nije ga uhapsila gospođa Pešić i niko drugi. Da su mene pitali odmah bi vam rekao da nije potreban nikakav poligraf za bilo šta.

Zatim je pitanje postavila novinar „Informera“ koja je podsetila na izjavu predsednika Nikolića da su neki delovi policije bili doušnici i povezani sa mafijom, upitavši da li će Veljović sam da podnese ostavku.

Aleksandar Vučić : Tomislav Nikolić je od mene dobio informacije. Ja sam ga informisao o tome i mi imamo dokaze za pojedina lica. Protiv nekih su već pokrenuto postupci i u Nišu (pre mesec i nešto dana – napomena redakcije), a očekujemo i u Beogradu. To su ljudi koji su unapred javljali „grmljavina počinje u to i to vreme“, „pripremite kišobrane“. Ti policajci su već otkriveni i protiv njih se vodi postupak.

Potom je usledilo nekoliko rečenica predsednika Vlade Aleksandra Vučića koje su u potpunosti obeležile konferenciju i pokrenule jednu novu priču u javnosti čija je ključna reč „Kosmajac“.

– Završite jednaput sa tom bandom. Nemojte da jurimo ljude sa po gram, gram i po po „Fristajleru“, a da ove koji ih snabdevaju sa desetinama kilograma više ne jurimo. Evo, ja vam sad kažem, ja to ne mogu više da trpim i nemam strpljenja više. Sve više dece nam umire od droge – ljutito je uzvikivao premijer Vučić.

…Završile su se određene priče u novinama. Završilo se sa čudnim lažima, neko je izgleda slušao pošto sam ja svom sinu dva dana pre nego što se pojavila ta priča rekao: „Sine, kakvu god veliku glupost da napraviš, tata mora da podnese ostavku jer ja neću da ti budeš Marko Milošević i ja nisam Milošević. On je možda mnogo bolji od mene, to nisam“.

(Zanimljivo je da ovde Aleksandar Vučić ističe kako on nije Milošević i kako njegov sin nije Marko, a onda kaže da je možda ovaj i bolji od njega; Poruka biračima oba krila, ili?)

Neko je to čuo. Ni gospodin Stojković, ni gospodin policajac koji je bio sa gospodinom Stojkovićem nisu rekli ništa mom sinu jer ga nikad nisu ni videli. Neko viši iz policije je to izmislio. Jedan je pao na poligrafu. Kaže da nije sam. Sad teče dalje istraga. Rekao sam, možda je slučajnost, radi se o tebi. Možda si ličan. Skloni se odatle.

(Podsećanja radi – još 10. maja je procurela priča o tuči na splavu u kojoj je navodno učestvovao sin premijera, a što je, kako se tvrdi, bila obična podmetačina kako bi neko od korumpiranih u policiji „zadužio“ Aleksandra Vučića time što bi „sklonio aferu sa stola“. Međutim, do dana današnjeg ni premijer, niti bilo ko drugi nije obznanio javnosti ko je taj korumpirani policajac koji je premijeru u pet ujutru javio šta se navodno desilo na splavu, čime je pokušao, navodno, da ga obaveže na neke usluge zataškavanjem celog slučaja?!)

Pozvao sam vas tada Veljovića, je li tako bilo (ovaj potvrđuje – napomena redakcije) i rekao za najveću akciju protiv narko-klana. Je li tako bilo? Tako je bilo. Šta sam dobio rezultat – „Fristajler“. Zato što sam hteo da proverim sve veze. Da vidim ko je na vezi sa Kosmajcem.

(Prvi put u javnosti premijer Vučić pominje ovo ime.) Da vidim što se pravite blesavi kada svi znate ko je najveći narko diler u Srbiji. Da vidim ko od vas ima vezu preko ovog drugog kriminalca. Pošto slušam, znam da su od vas mnogi dobronamerni. Ne volite vi Milovića više nego ja. Noći i dane sam proveo sa njim. Postoje stvari koje mogu, postoje stvari koje ne mogu. Tačka. U Srbiji mora da se zna red.

Postoje ljudi koji se viđaju sa tim Kosmajcem, koji je bog i batina za mnoge u ovoj zemlji. Kažu najinteligentniji narko-diler. Svi se plaše ime da mu izgovore. Nikada se u novinama nije pojavio. Nikad niko ne sme ništa da kaže o njemu. Svi se, bre, plaše. I svi ćute da ljudi iz policije imaju kontakte, da ljudi iz raznih službi imaju kontakte sa njim. Ja kažem udarite na Kosmajca, udarite na Vavića, udarite na ovoga, na onoga. Nisu ih ni tražili. Nemamo dokaze – pa nikada nećemo ni da imamo takve dokaze zato što ćemo da jurimo po „Fristajleru“…

…Krajem ove godine sledi presuda Šariću i Miškoviću. Je l’ vi mislite da svi oni sede skrštenih ruku. Ova vlada postoji 45 dana. Ne postoji problem sa kojim se nisam suočio. Od neverovatnih problema do političke hajke koju niko ne zna čime je izazvana. Imamo najveće spoljnopolitičke uspehe u savremenoj istoriji Srbije. Jedan dan – doviđenja, nastavi da vodiš hajku…

…Kao što vidite, na moju žalost, ne znam kakva je to država kada u njoj samo ja treba da kažem ko je najveći narko diler pošto niko drugi ne sme. I sada će verovatno taj uvaženi gospodin da me tuži. E, u takvoj zemlji živimo. Svi se pravite da ne znate i da niste čuli, a svi ste čuli, a nikada niste to objavili.

(Ovde premijer upućuje kritiku novinarima. Inače, o Kosmajcu se pisalo još tokom akcije „Sablja“, ali…) Vama ne mogu da zamerim ništa. Vama svaka čast inače na hrabrosti jer niko od mojih kolega i prijatelja koji su na visokim pravnim funkcijama to nikada nije smeo da kaže. I onda jurimo po „Fristajleru“ i „Riveru“. Mnogo važno što ćemo da nađemo gram i po kod nekoga, kod neke budale koja ide u ve-ce da šmrkne. A onaj ko snabdeva sve te „Fristajlere“ i stadione, njih ćemo da ostavimo na miru. Onda se pitaju – što se ljutiš?…

…Vidite kako ja nemam strah da pred gospodinom Veljovićem kažem da bi bio smenjen. Nikakav strah nemam. Nemam problem sa tim.

(Pa, naravno da nema straha ni problema kada Veljović nije smenjen, a izgleda i da neće.)

Ne može da postoji takvo stanje da se policija bavi policijom. Od danas tačka. Sutra hoćemo da vidimo akciju na ulici.

(Kako smo mogli sutra, ili ovih i narednih dana da vidimo akciju policije, kada su upravljanje policijskim upravama preuzeli zamenici koje su imenovali smenjeni načelnici koji, pritom, neće biti otpušteni već će nastaviti da rade u policiji!?)

Građani hoće da se osećaju sigurno kada vide policajca, a ne da misle kom klanu koji policajac pripada. A oni organizovali mini izborni štab… ko da su izbori u policiji…

Na opasku novinara „Kurira“ Sandre Mališić da je Vladimir Popović (za prijatelje – Beba) izjavio da se u Srbiji pravi atmosfera kao 2003, premijer je rekao:

„Ne razumem zašto je neko bio toliko ljut zbog izjave koju je dao Beba Popović. On nije neko ko je politički fan stranke koju vodim, niti sam ja veliki ljubitelj svega onoga što je radio u prošlosti. Ali, kada neko da relativno korektnu izjavu ja ne mogu da je kritikujem. Nisam shvatio da je želeo bilo šta loše da kaže“. (Istup Bebe Popovića na „Utisku nedelje“ pokazaće, ako je verovati njegovim rečima, da je mnogo veći fan i ima mnogo bliže kontakte sa aktuelnim premijerom još od 2003/2004. godine, te da se čuju nekoliko puta dnevno, a nekad i na mesec dana, kao i da se i viđaju relativno često.)

Ipak, i premijer Vučić je imao pitanje za „Kurir“, očito aludirajući na njihov tekst o tome kako premijer Crne Gore Milo Đukanović sprema udar na srpske medije:

„Evo, ja vas pitam: Gde nađoste Đukanovića u svemu“?! Odgovor nije dobio.

Beba Popović ponovo u medijskoj žiži Srbije

Nisam savetnik premijera Vučića

U poplavi brojnih informacija i optužbi u srpskim medijima, a na temu mafija – mediji – Šarić – Crna Gora – Đukanović-Vučić – kriminal – policija, na površinu je isplivalo još jedno, u medijskim krugovima dobro poznato ime – Vladimir Popović. Za prijatelje Beba.

Mora da se nešto iza brda valja, kad je Popović (ne)nadano izronio iz senke i stao pred svetla reflektora?!

Posle intervjua u njemu bliskom dnevniku „Danas“, bio je i gost na „Utisku nedelje“.

Očito da je ovom gostovanju veliki značaj pridala i struja bliska Aleksandru Vučiću, jer prvi put nije održana „paralelna“ konkurentska emisija na „Pinku“ „Teška reč“ koju vodi glodur „Informera“ Dragan J. Vučićević.

Bebino gostovanje ličilo je na reprizu nekog (ružnog?) sna iz prošlosti.

Dinamičan (blagoglagoljiv), brz (brzoplet?), odlučan (nadmen) nastup Popovića iritiraće javnost, posebno one koji znaju ko je šef Biroa za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića bio… Uz to i pod uslovom da je tačno ono što je pričao.

O tome šta je Vladimir Popović sve pričao verovatno će se polemisati u javnosti.

Prvo, Popović je objasnio da nije medijski savetnik Aleksandra Vučića i da kontakt sa njim ima od 2003/2004. godine kada je, tada generalni sekretar radikala, dolazio u kafić „Monjument“ iza Vlade Srbije i da su se tamo sretali.

Kako tvrdi Popović, prvi razgovor se odnosio na optužbe koje je Beba izneo u „Insajderu“, a medijski prezentirala i Nataša Kandić, da je Tomislav Nikolić navodno učestvovao u streljanju hrvatskih civila u Antinu…

O intenzivnosti odnosa sa Vučićem koji ima danas, Popović kaže sledeće:

– Nekada ga vidim dva puta nedeljno, nekada jednom u 15 dana. Nekada se čujemo dva puta dnevno, a nekada na mesec dana.

Popović je objasnio da je njegovo sedište u Podgorici i da mu tamo živi porodica. O svom institutu kaže da se bavi poslovima koji se direktno bave vladom i da tu vide svoj interes. Ima kancelarije u Beogradu i Podgorici, a uskoro će otvoriti kancelarije u Ljubljani i Sarajevu.

– Za mene je Aleksandar Vučić partner – kazao je Popović.

On je pohvalio aktuelnog premijera zbog toga što je uradio ono što niko u Srbiji nije – izašao je u javnost i rekao da se promenio.

Olju Bećković je posebno interesovala uloga Vladimira Popovića u širenju skandaloznog snimka na kome se navodno vidi direktorka „MANSA“ u Crnoj Gori, Vanja Ćalović, u seksualnoj pozi sa psom. Popović je priznao da je sa svog kompjutera širio taj snimak po internetu odbacujući svaku moralnu kritiku na svoj račun.

Popović se nije libio da odgovori i na pitanja čiji su mediji u Srbiji, pa je tako rekao da su svi tabloidi uvek uz vlast, a da je „Pink“ u Srbiji uz Vučića, koliko i „Pink Montenegro“ uz Đukanovića. Za „Informer“ je Vladimir Popović rekao da je Vučićev.

Popović je optužio i beogradski „Kurir“ da je pre tri nedelje otpočeo kampanju napada na Vučića, nastojeći da diskredituje okruženje oko njega.

Popović je istakao i da je on, kao i Vučić, znao ko je general Papaja (Milović), kao i da je znao detalje oko hapšenja Darka Šarića koje nisu znali mnogi u policijskim službama u Srbiji (pomenuo je UKP kojim je rukovodio Milović).

Na osnovu čega je on to znao i da li on ima neki ugovor sa vladom/premijerom za savetovanje pa može takve stvari da zna, Popović nije rekao.

Zanimljivo je bilo da je tokom cele emisije samo jednom, i to usput, pomenut Ivica Dačić koji je dugo bio ministar policije, iako se emisija bavila dešavanjima u policiji.

Cane Subotić zato nije pomenut nijednom.

Od „kralja kokaina“ Darka Šarića, preko još većeg „najvećeg narko bosa“ Miše Banane, do najnovijeg „najvećeg narko bosa“ Dragoslava Kosmajca

Zamajavanje javnosti

Svako ko imalo čita novine i prati televiziju ne može a da se ne seti sa kakvom histerijom i pompom su mediji izveštavali o „kralju kokaina“ Darku Šariću, geniju iz Pljevalja, koji je, barem po pisanju srpske tabloidne štampe, bio bog i batina i gromada za čuvenog Eskobara.

E, onda je usledila priča o njegovom bosu – Miši Raduloviću zvanom Miša Banana ili Miša Amerika, i kako je tek ovaj u stvari najveći, najbolji, najopasni i sve „naj“ u svetu droge i kriminala. Doduše, kako je u javnosti izbledela priča o onim famoznim diskovima Mikija Rakića na kojima se nalaze „neviđene tajne“, tako je i Miša Amerika otišao u drugi plan i pokreće se samo kad zatreba. Uglavnom, kada je reč o socijalistima.

Sada imamo novog balkanskog/svetskog Eskobara. Svetsko a naše – Dragoslav Kosmajac.

Ko je sledeći, pitanje je…

Dok se svi mi zamajavamo pričama o Kosmajcu i smenama u policiji, ispod nosa prolaze krupne priče – vraćanje subvencija za strane investitore, odlaganje ekonomskih reformi, guranje nepovoljnog zakona o radu…

Šta je sve poznato o navodno najvećem narko bosu svih vremena

Slučaj „Kosmajac“

O Dragoslavu Kosmajcu, istina, pisano je malo, ali je pisano. Ipak, njegovo ime je bilo poznato u medijskim, političkim, kriminalnim i, naravno, policijskim krugovima.

Zvezdarac, sumnjičen za poslove s drogom, vlasnik kafane, igraonica za decu, povučen i navodno mnogo pametan čovek, sa vezama u bezbednosnim strukturama.

Prema Beloj knjizi o organizovanom kriminalu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001. godine „Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu“, ali se bavi i trgovinom heroinom iz Turske, Bugarske i Makedonije u Evropu. On „sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove“, navodi se u izveštaju.

Inače, ova Bela knjiga ostaće upamćena po tome što svaki medij koji je preneo nešto iz njenog sadržaja na sudu izgubio procese koje su pokrenuli imenovani, jer dokaza nije bilo. Tako se desilo da je država, faktički, podmetnula medijima da objave nešto što ona nije smela kako je ne bi tužili. Među listovima koji su se najviše opekli bile su, pre svih, „Večernje novosti“, kojima je tada šefovao Manjo Vukotić.

Kako je jula 2013. pisao Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Kosmajac je, prema izveštajima policije, sudskim svedočenjima i policijskim izvorima, navodno bio jedan od najvećih krijumčara kokaina u Srbiji i Zapadnoj Evropi, ali CINS/OCCRP nisu mogli pronaći dokaze da je ikada bio uhapšen ili optužen u Srbiji.

Kosmajac je, navodno, angažovao Ljubišu Buhu i Dušana Spasojevića, bivše vođe dve najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji – surčinskog i zemunskog klana. Dva bivša člana zemunske bande – Dejan Milenković Bagzi i Aleksandar Simović – svedočili su na sudu da je Kosmajac snabdevao drogom surčinski klan.

Za Kosmajca se navodi i da je saradnik državne bezbednosti, te da su mu upravo te veze pomogle da izbegne hapšenja i policijske potere svih ovih godina. Ističe se da je zahvaljujući jednom zatvorskom poznanstvu otišao u Kolumbiju, gde je upoznao čuvenog Pabla Eskobara i tamo naučio kako da „čistih ruku“ radi prljave poslove sa drogom.

Pošto je premijer pomenuo ime Kosmajca na konferenciji za novinare, nije se desilo ono što je Vučić očekivao – da ga ovaj tuži, već je – nestao iz zemlje! U Crnu Goru, a potom, sa sve slovačkim pasošem u BiH odakle mu se (za sada) gubi svaki trag. Tako je ovaj široj javnosti nepoznati čovek koji je optužen (mada ne od sudskih organa već usmeno) da je najveći narko bos, pominjanje svog imena očito shvatio kao najavu da se skloni. Dokle i kako, videćemo…

Kosmajac davao novac strankama u izbornoj kampanji!?

Nije tajna da se stranke u Srbiji finansiraju ponekad i na sumnjive načine, od krajnje netransparentnih izvora. Od čega je došao novac za kampanju retko je ko pitao – samo je bitno da ga ima. Tako se spekuliše da je među brojnim domaćim donatorima stranaka bio i Zvezdarac Dragoslav Kosmajac.

Prema jednoj takvoj priči u jednoj velikoj stranci došlo je do ozbiljnog sukoba kada je od Kosmajca navodno uzet pozamašan novac u kešu za kampanju. Taj sukob je navodno doprineo još oštrijoj podeli vodećih ljudi te partije.

Koje su novine Miškovićeve?!

– Šta vi mislite da ja ne znam koje su Miškovićeve novine? Da ja ne znam ko finansira „Tabloid“? Kako nikada tamo nema pojedinih predstavnika političkih partija, pojedinih tajkuna. Jednog dana sam ubio dete, drugog dana sam „uradio“ svoje dete, trećeg dana ne znam ni ja šta – uzviknuo je premijer Vučić na konferenciji povodom smene načelnika policije.

Ovo je zanimljivo utoliko što je javnost prvi put čula javno od nekoga iz SNS da neki medij označi kao Miškovićev. Ako se neko seća – u vreme izborne kampanje, SNS-u bliski tablodi (pre svega „Informer“, a potom i „Kurir“) pisali su o nekakvom famoznom paketu „100 plus“. Reč je o, ni manje ni više nego sto miliona evra koje je navodno Miroslav Mišković pripremio za tajkunske medije kako bi srušili premijera Vučića. Ni tada, a ni danas nije pojašnjeno koji su to mediji, niti je u medijima i primećeno da osim nekoliko listova (a, slobodni smo da ocenimo – pre svega u ovom) ima ozbiljne i činjenično zasnovane kritike i komentara o aktuelnoj vlasti.

(Svedok)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *