Republika Srpska i Hrvatska – iste republike

Republika Srpska i Hrvatska – iste republike

12 decembra 2013

zoran_cirjakovicPiše: Zoran Ćirjaković

Hrvatska je 1. jula postala članica Evropske unije, zajednice država koje ističu da u svoje redove primaju samo one zemlje koje „poštuju vladavinu prava, manjine i ljudska prava” i koje „moraju biti sposobne usvojiti i sprovesti korpus zakonodavstava i propisa EU”. Već nam to  sugeriše da je Hrvatska postala jedna dobra, poželjna sredina.

Srpska nam obično biva predstavljena kao sušta suprotnost, najmračniji kutak uzorne, „svetle Evrope”. Nije reč samo o tome da različiti autoriteti tvrde da je „genocidna tvorevina”. Redovno slušamo da ona nema moralne osnove da postoji – da treba da nestane. Štaviše, potpuno ili bar faktičko brisanje Republike Srpske danas predstavlja jedan od ključnih dugoročnih ciljeva zapadne politike na Balkanu.

Ali dve republike su oblikovane poredivim političkim procesima koji su, između ostalog, prolazili kroz periode obeležene terorom i masovnim zločinima. Štaviše, one danas po mnogo čemu podsećaju jedna na drugu.

Na obe obale Save većina građana bolju budućnost vezuje za izgradnju etnički homogene nacionalne države i smatra da se ovlašćenja mogu prenositi isključivo na daleki Brisel.  Mnoge državne institucije su samo deklarativno otvorene i nepristrasne.

Ideal dobrog građanina se vezuje za bogobojažljivu osobu u „tradicionalnom braku”. Ako ih ne sretnete nedeljom u crkvi, „pravi Hrvat” i „pravi Srbin” će često izgledati i ponašati se kao da su blizanci.

Povici „Za dom spremni” i „Nož, žica, Srebrenica” sadrže identičnu poruku. Veliki broj mladih i ne pokušava da sakrije da žali za najružnijim stranicama prošlosti. Bilo bi ohrabrujuće da je to samo posledica loših udžbenika. Nažalost, deca odrastaju u sredinama u kojima su slike ljudi druge vere i srodne nacije zacementirane kao merilo najveće pretnje.

Čak po nekim važnim pitanjima situacija u „dobroj” hrvatskoj državi je mnogo gora nego u „lošem” srpskom entitetu. Milorad Pupovac, odmereni lider Srba u Hrvatskoj, dobija pretnje smrću „sa izrazitim govorom mržnje i uvredama upućenim pripadnicima srpske manjinske zajednice”.

Ni nekropolitička prebrojavanja nevinih žrtava ne bi išla u korist lažne dihotomije koja jednu republiku predstavlja kao strašno mesto dok drugu uokvirava kao deo evropskog raja. Srebrenica, na sreću, nije postala novi Jasenovac.

I na Kosovu se Republika Srpska danas nudi kao sinonim za opasnost, zlo i najveću pretnju. „Mislim da treba da budemo izuzetno oprezni da nam se ne stvori situacija s nekom Republikom Srpskom”, rekla je američka ambasadorka u Prištini Trejsi En Džekobson povodom rezultata izbora u opštinama na severu.

Agron Bajrami, urednik „Kohe Ditore”, najvećeg dnevnog lista na Kosovu, piše o riziku „da se zajednica srpskih opština pretvori u nešto slično Republici Srpskoj” i dodaje da „kada je sever u pitanju, zemlja strahuje od mogućih još većih komplikacija, tenzija i konfrontacija”.

Zabrinuti albanski urednik tekst o novom balkanskom bauku završava rečenicom – „U Evropi 21. veka”. Nažalost, brojne mučne i neslavne realnosti danas postoje u tom prividu otvorenosti i tolerancije.

U evropskoj Prištini, na primer, živi manje od sto Srba. Sistematsko uništavanje nadgrobnih spomenika u južnom delu Kosovske Mitrovice sugeriše da će uskoro verovatno nestati i poslednji tragovi da su u tom delu Evrope nekada živeli Srbi.

Etnički temeljno pročišćeno albansko Kosovo, ponos briselske i vašingtonske humanitarne koliko i ratne politike, ne razlikuje se mnogo od hrvatske republike čije je dobro evropejstvo na početku 21. veka verifikovala Evropska unija.

Ispada da je srpska republika loša samo zato što je srpska. Ali kada se iste stvari opisuju epitetima sa suprotnim značenjem onda tu nema mnogo nedoumica. Za to se na svim evropskim jezicima koristi ista reč – rasizam.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *