Republika Srpska je već samostalna država

Republika Srpska je već samostalna država

7 aprila 2014

republika-srpskaPredratni potpredsednik Vlade BiH Muhamed Čengić kaže da ne može da preboli raspad Jugoslavije koja je, prema njegovim rečima, predstavljala idealnu državu i jedini okvir u kojem su svi narodi na ovom prostoru mogli da se potpuno ostvare u nacionalnom i građanskom smislu.

Ocenjujući da današnja BiH predstavlja „bledu senku“ države koja, kako tvrdi, postoji još samo na papiru, popularni „Čenga“ u intervjuu za Press RS kaže da je Republika Srpska, faktički, već samostalna država kojoj ne treba referendum kako bi dokazala da potpuno samostalno funkcioniše.

– Republika Srpske je defakto već odvojena od BiH. Ne znam šta vam treba da to pokušavate ozvaničiti i nekavim referendumom koji svet neće prihvatiti. Verujte da vam nigde neće biti bolje nego u BiH gde, praktično, već funkcionišete kao država u državi – kaže Čengić.

Kako ocenjujete današnju situaciju u BiH? Da se vi pitate, kako biste uredili ovu zemlju?

– Da se ja pitam, naterao bih predstavnike svih vladajućih političkih partija da uđu u jednu prostoriju koju bih zaključao i bacio ključ sve dok ne postignu nekakav dogovor! Ranije sam pričao kako sada žalim za komunizmom, iako sam pred rat sigurno bio jedan od njegovih najžešćih kritičara. Danas sam ubeđen da ovim narodima zaista treba da vlada jedna politička stranka, koja bi o svima vodila računa i da se nekako ponovo uspostavi bratstvo i jedinstvo.

Da li to Čenga žali za Jugoslavijom?

– Naravno da žalim! Političari u BiH se ni oko čega ne mogu dogovoriti. Nema dogovora oko privrede, industrije, poljoprivrede… Propadamo kao kamen u bunaru, a niko ništa ne preduzima.

Iza nas je ostao krvavi građanski i etnički rat. Može li doći do napretka u oblasti ekonomije, ako se prethodno ne reše krupna nacionalna pitanja koja su, bar tako mnogi tvrde, još ostala nerešena?

– Poslednji rat je pokazao da su sva tri naroda u BiH postali teški gubitnici. Ne samo da su izgubljeni životi ljudi, nego je uništena privreda i bilo kakva perspektiva. Sada se nalazimo u izbornoj godini i upravo zato smatram da je došlo pravo vreme za dogovor između predstavnika Srba, Hrvata i Bošnjaka. Neka svako kaže šta hoće i da se konačno dogovorimo i počnemo da živimo kao ljudi.

Čini se da su pozicije jasne. Srbi ne daju Republiku Srpsku, Hrvati traže svoj entitet, dok Bošnjaci zagovaraju mnogo centralizovaniju državu. Gde tu ima mesta za kompromis?

– Ovde je pre svega potrebna ravnopravnost svih građana u BiH. Šta znači to što Srbi u Republici Srpskoj imaju svoj entitet? Da li je bolje Srbinu u Banjaluci nego onom što živi u Sarajevu? Nije. Da li je bolje muslimanu u Sarajevu nego onom koji živi u Mostaru? Nije. Nema nama napretka dok se ne saberemo i uspostavimo normalne i prijateljske odnose. Ne samo između nas samih, već i sa zemljama u okruženju i celoj Evropi. Tek tada možemo da razvijamo privredu. Privatizacija bi onda krenula, strana ulaganja bila bi velika i onda bi bio moguć razvoj BiH. Kada si bogat ne zanimaju te razne besmislice.

Činjenica je da je nacionalno pitanje i dalje najvažnije u BiH. Iz Republike Srpske sve su češći pozivi, kako vlasti, tako i opozicije, na referendum o odvajanju od BiH ukoliko se pojačaju pritisci sa ciljem centralizacije zemlje. Kako to komentarišete?

– Pa, Republika Srpska je defakto već odvojena od BiH! Mislite da će vam biti bolje ako i formalno budete samostalni? Bolje je da ostanete u Bosni i da zajednički počnemo da sarađujemo na ekonomskim pitanjima. Ako se referendum provede i Republika Srpska postane samostalna, jasno je da će biti krize. Kada kažem kriza, uopšte ne mislim na rat. Svet neće prihvatiti taj referendum. Neka vam uvedu sankcije i kako ćete onda da živite? Kako političari iz RS misle da ekonomski pomognu svom narodu ako se odvojite? Najveća greška je to što smo se ovako razdvojili i posvađali, jer smo nekada zaista bili složni, kao jedan narod. Živeli smo zajedno, voleli jedne druge i pazili se. Sada odjednom Srbin više ne voli muslimana, musliman ne voli Hrvata i tako u krug. To zaista više nema svrhe. Na kraju krajeva, narodima koji žive sami mnogo je lošije nego kada su u zajednici sa drugim narodima.

Sve je lepo to što pričate, ali zašto se onda raspala Jugoslavija? Zar, po toj logici, svima nama nije bilo bolje da živimo u jednoj velikoj državi? Kako BiH može da opstane kao samostalna država, kada su je svi nazivali „Jugoslavijom u malom“?

– Raspad Jugoslavije bio je velika greška i šteta za sve republike i narode koji su u njoj živeli. Da se nismo raspali, danas bi svi bili u Evropskoj uniji i bili bi ravnopravni sa velikim evropskim državama. Ovako, svima nam je namenjena sudbina da u EU ulazimo kao male države koje niko ne zarezuje ni dva odsto! Velika je šteta to što se dogodilo Jugoslaviji. Međutim, izgleda da je došlo vreme da se države nastale raspadom Jugoslavije ponovo sprijatelje i da među njima postoje dobri odnosi.

Na osnovu čega to tvrdite?

– Eto, pre neki dan gledao sam emisiju na televiziji koja je prikazivala kako se predstavnici vlasti iz Srbije i Hrvatske danas sastaju, druže i razgovaraju o nekim normalnim temama. Zašto se na takav način ne bi ponašali i naši domaći političari iz Republike Srpske i Federacije BiH? Zašto smo ovakvi – nikakvi? BiH bi zaista mogla da pokaže da je nisu za džaba nazivali „Jugoslavija u malom“. Hajde da i mi ovde počnemo da sledimo trendove koji postoje u regiji.

Da li će Hrvati u BiH dobiti svoj entitet?

– Mislim da od te priče nema ništa i da se više radi o predizbornoj reklami.

Nezadovoljstvo Hrvata položajem u Federaciji BiH ne potiče od juče. Teško se to može nazvati predizbornom reklamom.

– Nije mi jasno šta hoće Hrvati u BiH? Oni stalno pričaju da su podređeni, da ih neko maltretira, iako su po mnogim stvarima, pre svega ekonomskim, oni u boljem položaju nego Bošnjaci i Srbi u ovoj zemlji. Šta će Hrvati dobiti ako se izbore za treći entitet? Samo će imati još više zaposlenih u administraciji.

Da li BiH dugoročno preti opasnost od bošnjačke dominacije i majorizacije druga dva naroda?

– Ma, nema od toga ništa! I početkom devedesetih godina prošlog veka pričalo se da će BiH postati večita muslimanska zemlja, pa šta imamo sada? To su bezvezne priče. Verujte da je više muslimana u BiH išlo u džamije pre ovog poslednjeg rata nego što ih ide danas.

Zašto se onda izborna pobeda turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana slavila u Sarajevu isto, ako ne i više nego u Istanbulu?

– Ako neko od Bošnjaka misli da je Turska nama nekakva majka, tu se grdno vara! Ona nam može biti prijatelj, ali Turci i Bošnjaci imaju samo zajedničku veru, a zajedničku veru imaju još stotine naroda na ovoj planeti. Osnovna je stvar imati dobre prijateljske i državničke odnose. Naši političari bi o takvim stvarima morali stalno da razmišljaju. Setimo se Tita, koji nije bio nikakav vernik, ali je imao sjajne odnose sa brojnim islamskim zemljama. Svi su ga dočekivali kao najvećeg svetskog državnika. I sada bi trebalo da tako postupamo. Nažalost, u BiH skoro da nemamo nijednog političara koji bi mogao da kaže: „Stanite, ljudi! Hajde da sada radimo drugačije.“ Pogledajte ovo nesrećno Predsedništvo BiH, koje ne vredi ni pet para! Jedan priča jedno, drugi drugo, treći treće. Svako štiti interese samo svog naroda. Oni bi, pre svega, trebalo da štite pravdu, poštenje i dobre odnose među narodima koji ovde žive. A to ne rade.

Alija nikog nije pitao za savete!

Da li su tačne priče da vam je tadašnji američki ambasador u SFRJ Voren Cimerman, u samo predvečerje rata u BiH, rekao da će ovde izbiti ratni sukobi i da ste zbog toga pobegli u Tursku?

– To nije tačno. Sa Cimermanom nikad nisam razgovarao. Za razgovore sa njim bio je zadužen Alija Izetbegović. Inače, Alija je sam vodio državnu politiku i nikog nije pitao za savete. Iluzija je da se bilo ko iz tadašnjeg vrha SDA pitao o bitnim stvarima. Kamo sreće da je bilo drugačije. Možda bi se tada neke stvari drugačije rešavale i svi bi bili mnogo srećniji.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *