Republika Srpska na prvom mestu

Tweet

Piše: Branko Radun

Povodom teksta ,,Mile naš“, ,,Politika“, 28. juna

Pomalo me je začudila nervozna i ishitrena reakcija gospodina Dodika kroz pero svog savetnika Simića, na tekst „Naš Mile”. Šta je tu bilo toliko problematično da izazove pismenu reakciju štaba predsednika Republike Srpske? Tekst iznosi nekoliko teza: „Dodiku slabi rejting jer su građani nezadovoljni siromaštvom i korupcijom”, „rešenje je odlučna borba protiv korupcije i opciono velika koalicija”, i to da nije dobro da se vlast s jedne strane Drine meša u stranačke odnose sa druge strane. To su teze sa kojima bi se složila većina poznavalaca prilika u Srpskoj.

Nisam želeo nikoga da povredim već da na vreme opomenem nosioce vlasti na negativne trendove. Smatram da kako sam zimus upozoravao da se sprema „banjalučko proleće” u organizaciji stranaca koji rade na „centralizaciji BiH” tako i sada verujem da retorika ili realna pozicija „odbrane Srpske” ne daje prava na samovolju i tolerisanje korupcije koja iznutra urušava i društvo i „entitet”. Patriotizam ne sme biti alibi za veliku korupciju i siromaštvo (kao ni „evropejstvo”) na koje očigledno ne utiče ni najava milijardi dolara investicija.

No, pošteno govoreći, Dodik nije ni bolji ni gori od drugih političara koji kada im nešto odgovara to smatraju „patriotskim”, a kada su im neke tvrdnje kost u grlu to napadaju direktno ili preko svojih savetnika.

Neko ko je učestvovao u lansiranju ideje da se „Dodiku sprema peti oktobar”, što je od njegove strane prihvaćeno kao dobra politička priča, sigurno ne spada u one koji žele nešto loše ni predsedniku Srpske a naročito Srpskoj. No to isto tako ne znači da je sada zbog toga potrebno tolerisati sve što radi „Naš Mile”, a naročito ako to kao korupcija i siromaštvo razjeda društvo. Moj tekst je bio dobronamerni prekor da je potrebna promena politike, a ne da se ozloglašeni prijatelji i kumovi umesto zaslužnih kazni za korupciju nagrađuju. Promena politike je potreba, a ne samo obračun s krupnim zverkama iz svojih redova koji su se na narodnoj muci bogatili, ili pak koncentraciona vlada.

Iako se klonim sukoba sa onima koji su na vlasti jer to nije baš pametno, ipak ne mogu da pređem preko nekih stvari. A u ovom slučaju neprimeren je ton savetnika koji je po nalogu šefa reagovao i agresivno opleo po „tamo nekom koji nešto piše”. Što mi govori da je predsednika i njegovo okruženje taj tekst ipak zaboleo jer u sebi sadrži neke bolne istine.

To ostavlja prostor za nadu da će tekst podstaći na razmišljanje o neophodnim promenama koje pre svega podrazumevaju sklanjanje „prijatelja i kumova” sa važnih pozicija i drugačiji odnos prema siromašnim i obespravljenim. Bez toga je „odbrana Srpske” malo više od političkog marketinga i utočišta za „mangupe u našim redovima”. Priče o kamionima i avionima koji će preko noći preporoditi Srpsku nisu ozbiljne – jer se onda svi pitaju gde su te milijarde otišle jer se od njih ne vidi značajniji efekat.

(Politika)

Tweet