РЕПУБЛИКА СРПСКА пред највећом уценом од распада ЈУГОСЛАВИЈЕ

REPUBLIKA SRPSKA pred najvećom ucenom od raspada JUGOSLAVIJE

18 aprila 2019

Sve veći pritisci na Srbe i Srpsku da odustanu od sebe i pristanu da BiH, pa i RS budu učlanjeni u NATO mogli bi se po načinu i sredstvima uporediti sa pritiscima koji su nam sa iste strane stizali u vreme kada su Srbi u BiH bili za ostanak u Jugoslaviji, a druga dva naroda za nezavisnost.

To je poručio šef Predstavništva RS u Srbiji Mlađen Cicović na otvaranju tribine „Zašto Srpska neće u NATO“.

„Skoro četvrt veka posle rata postalo je svejedno jesu li oni koji su sve to vreme uporno i sistematski urušavali sporazum mira i održivog suživota radili to zato što su hteli da BiH bude država stalne napetosti u kojoj bi i najmanji sukob bio dovoljan za destabilizaciju, ili su sve vreme radili na tome da ono što protiv Srba nisu uspeli da završe u ratu, posle rata ostvare raznim ucenama, pritiscima, silovanjem prava i razuma“, rekao je Cicović.



Prema njegovim rečima, ulazak BiH u NATO značio bi nestanak RS.

„Znajući to i potpuno razumevajući šta bi bilo kada bi BiH ušla u NATO, Srpska je Rezolucijom o vojnoj neutralnosti obavezala sve srpske političare i sve srpske političke stranke u RS, kao i one koje predstavljaju Srpsku u zajedničkim organima u Sarajevu, pa i svakog građanina RS da nikada, nikako i nigde ne učine išta što bi bilo u suprotnosti sa tom rezolucijom“, naglasio je Cicović.

On je kazao da NATO potpuno i svesno ignoriše Rezoluciju Srpske:

„To jasno pokazuje koliko ta alijansa, da li zaslepljena vojnom silom, ili u strahu od neke druge veće sile, ne želi da gubi vreme niti da se osvrće na bilo šta što bi moglo da ospori, a kamoli da onemogući potčinjavanje celog Balkana svojoj komandi“, istakao je Cicović.

NATO bi, dodao je on, vrlo lako pri takvom stanju stvari mogao da prizna referendum o priključenju BiH NATO-u, na koji bi izašli samo Bošnjaci i Hrvati, kao što su to učinili i 1992. godine.

Crnogorski i makedonski scenario za BiH možda su već i napisani i nije nemoguće da se već uvežbavaju iza scene.

Politikolog Aleksandar Vranješ je rekao da se davno među bošnjačkom elitom razvila teza da je jedina garancija opstanka BiH — članstvo u NATO-u.

„Čak i kada novoimenovani ambasador SAD izjavi da je njegova država garant suvereniteta BiH, to za SDA izgleda nije dovoljno. Zato se postavlja pitanje zašto Bošnjaci baš u zapadnom vojnom savezu vide jedinu garanciju za opstanak BiH? Odgovor je verovatno isti baš kao i na pitanje zašto namenska industrija FBiH tajno proizvodi višak naoružanja — očigledno bošnjačka politička elita na čelu sa SDA vidi disciplinovanje RS jedino uz pretnje silom, nikako uz politički dogovor“, objasnio je Vranješ.

NATO i višak naoružanja treba da svedu srpske političke interese na „pravu meru“ po bošnjačkim standardima, dodao je on.

„Zato aktivacija MAP (Akcioni plan za članstvo u NATO) nije samo jedan od apstraktnih uslova za neke daleke i neizvesne integracije, kao što je slučaj sa EU. Aktivacija MAP za SDA je suštinsko pitanje budućeg konačnog postavljanja RS u okvire po bošnjačkim merilima“, istakao je Vranješ.

Samim tim što je srpska strana svesna takvog poimanja uloge NATO-a, do aktivacije MAP neće doći, naveo je Vranješ, a svako dalje insistiranje prema NATO integracijama dovodi u pitanje opstanak dejtonske BiH.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Amir Čamdžić says:

    Izgleda da nisam ja tek tako, bezveze u svojim ranijim komentarima isticao da pitanje ulaska ili neulaska u NATO pakt će po svome značaju biti na nivou pitanja ostanka ili izlaska iz Jugoslavije tokom 1991 i 1992 godine ( srpski plebiscit o ostanku u Jugoslaviji i muslimansko-hrvatski referendum o izlasku iz Jugoslavije). Izgleda istorija se ponavlja srpska deklaracija Narodne Skupštine Republike Srpske o neulasku u NATO pakt , očekivati je i srpski plebiscit koji bi potvrdio deklaraciju Republike Srpske i očekivani bošnjačko-hrvatski referendum o ulasku u NATO pakt. Mislim da neće biti većeg i težeg strateškog političkog iskušenja od ovoga pitanja, a koje će jako brzo doći na red , mislim za nekih maksimalno 10 godina. Srpska nacionalna politika već sada mora imati odgovor na pitanje, šta ako se ko i 1992 godine, Srbi budu "preglasani" i budu uvučeni u NATO pakt? To je jedno strateško pitanje, koje se treba shvatiti krajnje ozbiljno i jako brzo će već biti "tu, na odlučivanju".

  2. Amir Čamdžić says:

    Srpska nacionalna politika već sada mora imati strateške sporazume sa Rusijom ukoliko se desi a desiće se upravo ono čega se srpska nacionalna politika danas plaši, a to je ulazak u NATO pakt. Stvari idu jako ubrzano, vidi se na primeru Crne Gore i Makedonije, tako da nemam nikakvih dilema da neće proći više od 10 godina kada će i to doći na odlučivanje, za ili protiv. Jasno je ko će biti za, ali još nije jasno šta čini onaj ko je protiv da obezbedi podršku Rusije u slučaju preglasavanja kao što se desilo i 1992 godine. Politika koja će ići na preglasavanje upravo i računa na to da se Srbi nađu sami bez Rusije, naspram NATO pakta i njegovih saveznika na terenu. Znači već sada srpska vojska politika mora imati strateške sporazume sa Rusijom.

    • Fantom iz Notre Dame ;-) says:

      Nema se šta dodati. Nadajmo se samo tome da česti sastanci sa Putinom znače da je strategija dogovorena i da su protokoli delovanja Rusije i Srba prema načinu napada 4.Rajha detaljno razrađeni, jer jasno je da se ne nalaze uzaludno sa Putinom toliko često, kao što je jasno i to da Rusija i zbog svojih interesa i imidža NE SME Srbe da pusti u NATO, a Sirija, Ukrajina, sada i Libija i Venecuela pokazuju da Rusija može i želi da štiti svoje saveznike i svoje interese od naci-fašista sa Zapada.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *