Резолуција

Rezolucija

11 jula 2015

928 Vladimir Vuletić 45Piše: Vladimir Vuletić

Povodom nekoliko verzija britanske rezolucije o Srebrenici, kao i obično, javnost u Srbiji se brzo polarizovala, gubeći iz vida različite dimenzije koje treba posebno analizirati.

Pretežan deo javnosti odbacuje rezoluciju, ali se u toj masi „švercuju” i veoma su glasni oni koji negiraju ili minimizuju broj ljudi koje su srpske snage streljale u nekoliko julskih dana 1995. godine. Neukusno je licitirati brojem žrtva, ali je nerazumno minimizirati taj broj uprkos raspoloživim činjenicama. Na taj način se iskazuje nespremnost na suočavanje sa prošlošću, a to je upravo ono što daje legitimitet tvorcima rezolucije. Nažalost, zločin je počinjen i sa tim se valja suočiti. I dalje nema odgovora na pitanje ko je i zbog čega izdao naredbu da se taj zločin izvrši, mada bi upravo srpska strana trebalo da bude najzainteresovanija da se to nedvosmisleno utvrdi. Po prirodi stvari, upravo srpske službe imaju ili su imale najviše mogućnosti da dođu do tih odgovora i nejasno je zbog čega ih nema.

Na nesreću, još nema ni podatka o svim žrtvama sukoba na prostoru SFRJ i zbog toga ohrabruje vest da je Vlada Srbije podržala „Rekom”. To, između ostalog, pokazuje da je u Srbiji sazrela svest da je objektivno utvrđivanje činjenica u interesu Srbije, koja insistira na tezi da nema nevinih u krvavom piru u balkanskoj krčmi i da crno-bela slika koja je ostala zamrznuta u očima svetske javnosti ne odgovara istini.

Sasvim je drugo pitanje kako treba kvalifikovati srebrenički zločin. Posebno je problematično što se predlogom britanske rezolucije cementira teza o genocidu pozivanjem na dve sudske presude. Pažljiva analiza tih presuda i njihovo poređenje sa drugim presudama haškog tribunala ukazuju na mnoštvo protivrečnosti koje ne ostavljaju prostor za ovakav zaključak. O tome je ubedljivo pisao švedski profesor Šel Magnuson. On je upravo na primeru rata u BiH i na slučaju Srebrenice pokazao na koji način je zloupotrebljen sam pojam genocid. (Tekst se nalazi na stranici: http://www.ius.bg.ac.rs. Drugim rečima, nejasno je zbog čega bi sudska, a ne naučna istina bila u osnovi neke političke rezolucije.

Insistiranje na pojmu genocid upravo je i izazvalo najviše podozrenja srpske vlade. Da nije reč o pukoj umišljenosti i da se iza brda valja nešto mnogo krupnije, pokazuje činjenica da su se oko rezolucije u SB sukobile velike sile (u trenutku dok ovo pišemo, rasprava o ovom dokumentu bila je odložena). S tim u vezi bar dva pitanja traže odgovor. Prvo je zašto su se Britanci nakon dvadeset godina setili pomirenja na Balkanu, posebno stoga što rezolucija ne vodi pomirenju, jer je jedna od zavađenih strana ne prihvata. No, u tome se ogleda veština britanske diplomatije. Da je prihvaćena od svih, rezolucija bi automatski postigla svoj cilj. Činjenica da joj se neka (srpska) strana protivi, sama po sebi svedoči o neophodnosti donošenja ovakve rezolucije na najvišem svetskom nivou.

Na ovakav diplomatski manevar teško je odgovoriti uprkos činjenici da su političke namere i posledice ovakve rezolucije dosta očigledne. Ukratko, ako bude usvojena, rezolucija će predstavljati dosta važan korak u rekonstruisanju političke arhitekture na Balkanu. Srbi, uprkos porazima u ratovima devedesetih, i dalje, sa snažnom Republikom Srpskom i malim ali značajnim „akcijama” na Kosovu, čine respektabilan faktor i kontrolišu veći deo Balkana. U ne tako teško zamislivom kontekstu uzavrelog nacionalizma to može predstavljati ozbiljan problem. Jednostavniji način za kontrolu mira na Balkanu predstavljala bi „ravnoteža straha”, to jest situacija u kojoj nijedna balkanska država ne bi bila jača od drugih niti bi, s tim u vezi, bez velikog rizika po sebe mogla da podstiče samostalne akcije.

Drugo je pitanje zbog čega je Rusima, mada im to niko zvanično nije tražio, stalo do toga da rezolucija ne bude usvojena. Sasvim očigledno, igrajući na kartu srpskog nacionalizma, oni tim činom pokazuju prijateljski gest jačajući svoj uticaj među Srbima, istovremeno čuvajući koliko je to moguće dominantan srpski uticaj u regionu. U situaciji pojačanog evroatlantskog pritiska na Rusiju, nije beznačajno imati saveznika u neprijateljskoj pozadini. Jedino je neizvesno šta takav saveznik okružen NATO morem ima od toga osim davanja kratkotrajnog oduška nacionalnom ponosu.

U igrama velikih sila narodi Balkana jedva da se išta pitaju. Na njih se računa jedino kao na monete za potkusurivanje. Ostrašćene i međusobno zavađene najlakše je koristiti kao pione na velikoj šahovskoj tabli gde često bivaju žrtvovani samo da bi se dobio tempo u igri.

Upravo zbog toga, trezvenost nacionalnih vođa je od odlučujućeg značaja ako se želi dobro svom narodu. Manevarski prostor koji im stoji na raspolaganju veoma je skroman i zbog toga oni nemaju prava na greške, ishitrenost i nepromišljenost.

Britanci su sebi mogli da priušte luksuz da insistiranjem na rezoluciji prave grešku, gurajući Srbiju u čvršći savez sa Rusijom. Srbija, međutim, nema prava na grešku da u taj zagrljaj nepromišljeno srlja uprkos impulsu koji rezolucija provocira. Možda je zbog toga najbolje pustiti velike sile da igraju svoju igru jer se na nju ni ovako ni onako ne može bitno uticati. Umesto toga, treba se usmeriti na ono na šta se može ostvariti kakav-takav uticaj, a to je politika stvarnog pomirenja u regionu. Zbog toga treba pozdraviti odluku Vlade Srbije da je na komemoraciji u Srebrenici predstavlja premijer. Takva odluka je časna prema žrtvama srebreničkog zločina, ali i odgovorna prema sopstvenom narodu i državi.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Zapadnjak says:

    Streljale Srpske snage u nekoliko dana!Pa jesi ti normalan Vuletiću?Streljale?Kako možeš streljati ljude koji su naoružani do zuba i spremni na sve?Zar ti ne znaš da svako lice koje u ratu poseduje oružje duge cevi više nije civil pa makar i ne nosio uniformu?Šta više balavite o tome kad je i vođa tih istih Muslimana koji su pobijeni mahom u borbi rekao da je oko 1000-1500 njih nenaoružano,znaći civila a da su sve ostalo političke manipulacije,dajte se više otarasite ovakvih budala Srbi.I da se razumemo,nisu Britanci sebi priuštili lusuz zbog guranja Srbije ka Rusima nego da operu učešće u zverskom bombardovanju Srbije,i možeš li ti Viletiću uopšte da zamisliš taj genocid nad Srpskim narodom kad ga bombarduje 19 največih nacija na svetu a sad se to mora anulirati ovako kurvanjski-Britanski.Ako je sve poput Vuletića od inteligencije ostalo da medijski obrani Srbiju,jao si ga njoj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *