Rezultati primene Briselskog sporazuma

Rezultati primene Briselskog sporazuma

27 januara 2014

ana-filimonovaPiše: Ana Filimonova

Uvođenje zakonodavstva “Republike Kosovo” na celokupnoj teritoriju Kosmeta uključujući i srpski sever i završno uvođenje državne granice između centralne Srbije i “Kosova”, predstavlja jedan od osnovnih rezultata izbora za lokalnu samoupravu sprovedenih na osnovu Briselskog sporazuma (19. april 2013. godine). Na kontrolnim punktovima Brnjak i Jarinje na administrativnoj granici Srbije sa “Kosovom” 5. decembra 2013. godine počelo je plaćanje carine na robu uvezenu iz Srbije, u skladu sa tarifama koje je odredila “vlada Kosova”. Od tog trenutka na KPP neprekidno su prisutni kosovski carinici zaposleni u poreskoj upravi i inspektori. Sredstva će biti upućena u Prištinu, a potom, kako predviđa Briselski sporazum, treba da budu preusmerena u Fond za razvoj severnog Kosova, za finansiranje Zajednice srpskih opština (kako je istakao američki abasador Trejs Džekobs, Zajednica će biti uspostavljena po zakonima Kosova). Međutim, u ovom trenutku ne postoji ni fond niti zajednica, sredstva idu isključivo na raspolaganje Prištine, granica funkcioniše kao međudržavna uključujući i uplatu carinskih taksi i poreza. Da li će Srbi sa severa Kosmeta dobiti novac za razvoj škola, bolnica i infrastrukturnih projekata – kako nas je u to “lepo” uveravala misija OEBS-a – zavisi od toga koliko međunarodni predstavnici smatraju za potrebno da ubede Hašima Tačija da izdvoji bar mali deo za njih. To znači da je sever stavljen u direktnu zavisnost od “milosti” zapadnog faktora i “vlade Kosova”. Što samo po sebi, blago rečeno, izgleda prilično neubedljivo.Briselski sporazum krši praktično sve principe međunarodno-pravnog poretka: Povelju UN (zabranu primene sile u cilju podrivanja teritorijalnog integriteta države); Deklaraciju o principima međunarodnog prava (princip teritorijalnog integriteta); Završni akt iz Helsinkija (princip nepovredivosti granica), a takođe i važeću Rezoluciju SB UN 1244 koja i dalje ostaje “tajna skrivena iza sedam brava” čiji se sadržaj i dalje brižljivo prikriva. Na to posebno ukazuje Borko Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima u pregovorima koji su još u vreme vlasti Borisa Tadića u proleće 2011. godine počeli sa Prištinom. Stefanović ističe da je Sporazum o integrisanom upravljanju granicama koji je on postigao sa Prištinom (Integrated Border Management, počeo da se primenjuje u decembru 2012. godine ali već sa novom vladajućom koalicijom) nije predviđao stvaranje sopstvene “kosovske carine”, to se po njegovim rečima “nije čak ni razmatralo”, predviđao se “izvršni mandat EULEKSA”. “Kosovska carina – tvrdi Stefanović – stvorena je na Briselskim pregovorima tandema Vučić-Dačić i niko ne zna šta je još tamo napisano”. Kako bilo da bilo, Briselski sporazum ostaje samo logičan i još radikalniji nastavak pregovaračkog procesa Beograda i Prištine koji je započet još 2011. godine, čiji je završni čin predstavljao prekid carinskog sistema Republike Srbije na teritoriji Kosmeta i početak funkcionisanja carine “Republike Kosova” na granici Kosmeta i Srbije.

To što je predstavljano kao “pregovori u interesu naših građana na Kosovu i Metohiji”, “radi poboljšanja njihovog životnog standarda”, “da se smanji nezaposlenost i povećanje radnih mesta” – u stvarnosti se pretvorilo u potpunu suprotnost. Carinski nameti doveli su do poskupljenja robe, pre svega za sever pokrajine. Posebno su pogođena preduzeća koja se nalaze na severu pokrajine, za koje materijali i komponente stižu iz centralne Srbije. Uvođenje carina i taksi stavilo je pod pretnju privredu celog severa pokrajine.

Problem sa srpskom policijom Priština je rešila munjevito. Ogromnu većinu rukovodećeg sastava MUP-a Srbije koja je radila na severu Kosmeta i u skladu sa Briselskim sporazumom želela da pređe na službu u Kosovsku policiju (policiju Republike Kosovo), očekivalo je potpuno razočarenje. Obaveštajna agencija Kosova (OAK) je 13. decembra 2013. godine objavila izveštaj sa potpisom generalnog direktora Bakšima Smakaja o tome da provera bezbednosti rukovodećeg sastava MUP-a Srbije nije prošla. Parlamentarna komisija “RK” koja kontroliše rad OAK odobrila je izveštaj Smakaja. U rezultatu toga objavljena amnestija Srba ostala je samo na papiru, Priština tvrdo zastupa poziciju poštovanja isključivo zakonodavstva “Republike Kosovo”, koje je na celokupnoj teritoriji Kosova utvrđeno Briselskim sporazumom. Sve žalbe na duh i slovo Sporazuma završavaju se oslanjanjem Prištine na njihov izvor, koji je u stvari ustavno-pravni sistem “Republike Kosova”.

Sa svoje strane vlada Republike Srbije je uredbom od 13. decembra 2013. godine izbacila (otprilike 1 000 ljudi) sve policijske službenike koji su radili na teritoriji južno od Ibra. Nijedan policajac nije imao izbora – posle obavezne ostavke mogao je ukoliko želi da konkuriše za službu u Kosovskoj policiji. Međutim, do ovog trenutka u KP ni jedan Srbin nije primljen. Srpski policajci koji su penzionisani bez svoje želje, organizovali su 3 štrajka – ali bez rezultata. Sindikat srpske policije objavio je 26. januara 2014. godine svoj izveštaj po kome je vlada Republike Srbije prekršila zakon ukazom da službenici MUP-a Srbije na teritoriji Kosmeta moraju u roku od tri dana da podnesu ostavku i pređu na “specijalnu penziju” (nova radna mesta kako je to predviđeno zakonom Srbije nisu bila ponuđena). Sindikat konstatuje tu činjenicu da su u rezultatu politike vlade Srbije i MUP-a Srbije, srpski policijski službenici na teritoriji Kosmeta lišeni radnih mesta i našli se na ivici preživljavanja (penzija koja iznosi oko 300 eura ne uključuje u sebe obavezan po srpskom zakonu beneficirani radni staž i 20% doplate iz policijskog fonda Srbije kako je predviđeno zakonom).

Tako je Briselski sporazum postao kamen spoticanja koji je praktično lišio značajan deo Srba sa severa Kosmeta prava na rad, što garantuje Ustav Srbije i pravo na izbor mesta življenja, što garantuje niz međunarodnih konvencija (u slučaju promene mesta življenja bivši policajci se lišavaju prava na penziju). Praktično su Srbi, bivši policajci, saterani u ćorsokak: oni će se ili “privezati” za mesto prebivanja zbog mizerne penzije ali bez prava na rad u svojoj profesiji, ili će biti prinuđeni da se liše te penzije i napuste Kosmet. Tako je albanska strana dobila dopunsku mogućnost da konsoliduje i homogenizuje svoj sistem uprave, pre svega policiju, a “srpski etnički faktor” je kao takav eliminisan.

Kao protivteža slobodnim robnim tokovima, sloboda kretanja obezbeđuje se u drugom pravcu: krajem novembra 2013. godine otvoren je auto-put “Ibrahim Rugova” koji povezuje Albaniju i Kosmet. Po rečima “predsednika” J. Jahtjage “Kosovo izgrađuje sveobuhvatnu državnost – što je dokaz da je u stanju da ispunjava velike ciljeve…, da slobodno komunicira, razvija se, koristi sve resurse za blagostanje našeg naroda”. Albanski faktor od početka 2014. godine počeo je da hvata zamajac: vlada Albanije je 11. januara 2014. godine održala zajedničko zasedanje sa “vladom Kosova”, što je ideolog Adem Demaći ocenio kao “formu nacionalnog ujedinjenja”. Jedna od odluka zajedničkog zasedanja bilo je formiranje fonda Preševske doline za finansiranje opština Preševo i Bujanovac sa albanskim stanovništvom. Po rečima albanskog premijera Edi Rame “sada poseban značaj treba pridavati pravima Albanaca van zvaničnih granica naše zemlje”. Posebna odluka doneta je u praktičnoj sferi po pitanju podrške nivou rađanja Albanaca u Srbiji (opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa) – za igradnju porodilišta, obuku personala i nabavku opreme predviđena su solidna sredstva. To takođe treba razmatrati kao konkretne projave nacionalnog razvoja i konsolidacije Albanaca na jugu Balkanskog poluostrva. Kao rezultat susreta dva premijera u Prizrenu (nekadašnja prestonica srednjevekovne srpske države – A.F.) potpisan je Sporazum o strateškom partnerstvu Albanije i Kosova sa zadacima, između ostalog, stupanja Kosova u EU, UN i NATO. Da napomenemo da se zajednička zasedanja “vlade Kosova” sa vladom Makedonije redovno održavaju, “premijer Kosova” Hašim Tači nije skrivao optimizam izrazivši nadu u skoro sprovođenje ovakvih sastanaka sa vladama Crne Gore i Srbije.

Na taj način je likvidiranje državnih institucija Republike Srbije na severu Kosmeta po Briselskom sporazumu, znatno olakšalo zadatak jačanja u regionu Balkana države Albanije, kvazi-države “Republika Kosovo”, albanskog faktora na jugu centralne Srbije sa perspektivom njihovog ujedinjenja u državni savez, u ovoj ili onoj formi. Propaganda po pitanju “velikoalbanskog ujedinjenja” pretvara se u realan teritorijalni rast albanskog faktora. Plan stvaranja ogromne države zasnovane na etničkom principu, pred našim očima dobija konkretne obrise.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *