Roba zvana struja

Tweet

Piše: Ozren Milanović

Ne mora ovaj narod laički da zna kako se formira cena struje kad se kupuje, prodaje i preprodaje, od čega i koga to zavisi i u koje doba dana se najbolje pazari, ali isti taj narod zna koliko je 80 a koliko je 35 evra. I kolika je to razlika, čitavih 45 evra.

Reč je o ceni megavata struje pa puta milioni takvih, koliko je potrebno Srbijida sistem ne padne i narod tek onda nadrlja. Nije zanemarljivo ni to što se sve dešava kada Srbija prolazi kroz kataklizmu kakvu ne pamti niko od živih stanovnika iste ove države i što smo u prošli petak bili pod kolektivnom pretnjom da ostanemo u mraku. Trgovci su po prirodi posla, ljudi kontrolisanih emocija jer da je drukčije ne bi bili trgovci.

Tačno sam znao da će, na kraju, za sve da bude okrivljen onaj nesrećni „dežurni trgovac” koji jena pitanje iz EPS-a,koliko košta megavat ladno odgovorio – 80 evra. Sad ga pravdaju njegove gazde iz kompanije naknadnim saopštenjem da jetog istog petka, ujutru, navodnousmeno nudio EPS-u struju po onoj nižoj ceni i da imaju transkript telefonskog razgovora jer se to tako radi u velikim i od ugleda kompanijama.Da je to tako na berzi, da uveče nije ista cena struje kao što je ujutru, da oni nisu monopolisti, da nikoga nisu ucenjivali…

Ta kompanija, kojoj nećemo da spominjemo ime jer to nije uradio ni premijer kada je ljutitorekao da treba zapamtititaj njihov gest, oglasila se saopštenjem da je Vladi Srbije uplatila donaciju od sto hiljada evra za pomoć poplavljenima. Doduše, to je uplaćeno tri dana kasnije posle tog berzanskog crnog petka.

Narod kaže „gazda hvali a roba govori”. Ta roba zvana struja stigla je iz susednih zemalja po onoj nižoj tarifi a gazde se sada pravdaju da je to tako na berzi, jer noću je skuplje, pa pošto kupiš, malo dodaš, pa što bolje prodaš.

Cela Srbija noćima i to već godinama, ne može da spava jer buče i trešte veš-mašine koje peru po jeftinijoj tarifi. Ovih dana Srbija ne spava nego pliva, a saznala je da je ustvari noću struja skuplja nego danju. Saznala je i da taj dežurni trgovac nije čuo za poplave, ali je cenu znao u prste.

Ta firma se naknadno pravda da cene za neplanske isporuke koje je za naredni dan trebalo organizovati van redovnih procedura trgovine nije „pokušaj zarade na nesrećomnarodu”, da su druge firme tražile i više od nje.

Cenkanje izgleda ne zavisi od vodostaja i broja unesrećenih. Tu formulu su primenili i „neki sitni trgovci” pa su cenu vode i hrane utrostručili.

Zato jadni volonteri moraju markerom da obeležavaju humanitarne konzerve i pelene, kao na izborima, da se ne dupliraju glasači. Jer u protivnom, humanitarna roba može lako da završi u radnjama mešovite robe, da se nudi na prodaju istim tim nesrećnicima.

(Politika)

Tweet