ROBERT M. HEJDEN: Veliki rat je počeo agresijom na Srbiju

ROBERT M. HEJDEN: Veliki rat je počeo agresijom na Srbiju

29 juna 2014

prvi-svetski-rat 369Piše: Robert M. Hejden

„Rat… je po­čeo 28. ju­la 1914. austro­u­gar­skom ob­ja­vom ra­ta Sr­bi­ji”, i bio je „na­met­nut (dr­ža­va­ma po­bed­ni­ca­ma) agre­si­jom Ne­mač­ke i nje­nih sa­ve­zni­ka”.

Ove od­red­be Ver­saj­skog spo­ra­zu­ma, ko­jim je okon­čan Pr­vi svet­ski rat, ne­dvo­smi­slene su – rat ni­je po­čeo u Sa­ra­je­vu 28. ju­na 1914. ne­go me­sec da­na ka­sni­je, austrij­skom agre­si­jom na Sr­bi­ju, a za­tim je u ro­ku od ne­ko­li­ko da­na Ne­mač­ka ob­ja­vi­la rat Ru­si­ji i Fran­cu­skoj i ušla u Bel­gi­ju.

Za­to je shva­ta­nje aten­ta­ta u Sa­ra­je­vu kao „iskre ko­ja je za­pa­li­la fi­tilj če­tvo­ro­go­di­šnjeg ra­ta (1914–1918)” ili kao „po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta” čud­na re­vi­zi­ja isto­ri­je, po­što ni­je­dan ozbi­ljan isto­ri­čar ne bi mo­gao da tvr­di da je rat na­met­nut Austri­ji, Ne­mač­koj ili nji­ho­vim sa­ve­zni­ci­ma. Ver­saj­ski spo­ra­zum je pri­znao da je sa­ma agre­si­ja bi­la uzrok ra­ta: Austri­ja je is­ko­ri­sti­la aten­tat kao iz­go­vor za na­pad na Sr­bi­ju, a Ne­mač­ka je kre­nu­la u agre­siv­ni rat na­pa­da­ju­ći Bel­gi­ju i Fran­cu­sku.

Pro­iz­i­la­ze­ći di­rekt­no iz ovog pri­zna­nja, za­bra­na agre­si­je je br­zo po­sta­la glav­no na­če­lo me­đu­na­rod­nog pra­va. Ke­log-Bra­ja­nov pakt iz 1928. za­bra­nio je agre­siv­ne ra­to­ve, a okri­vlje­ni u Nir­nber­gu 1945. bi­li su op­tu­že­ni za „zlo­či­ne pro­tiv mi­ra”. U Po­ve­lji UN 1945. za­bra­njen je na­pa­dač­ki rat. U pr­voj pre­su­di Nir­nber­škog su­da 1946. na­ve­de­no je: „Za­po­či­nja­nje na­pa­dač­kog ra­ta ni­je sa­mo me­đu­na­rod­ni zlo­čin; to je vr­hov­ni me­đu­na­rod­ni zlo­čin ko­ji se raz­li­ku­je od dru­gih rat­nih zlo­či­na sa­mo po to­me što sa­dr­ži u se­bi ce­lo­kup­no aku­mu­li­ra­no zlo.” Oni ko­ji su sma­tra­ni naj­od­go­vor­ni­jim za ove zlo­či­ne pro­tiv mi­ra su obe­še­ni.

Što se ti­če tog aku­mu­li­ra­nog zla, po­stup­ci agre­so­ra u Sr­bi­ji, Bel­gi­ji i Fran­cu­skoj raz­be­sne­li su me­đu­na­rod­nu jav­nost. Iz­ve­štaj švaj­car­skog kri­mi­no­lo­ga dr Ru­dol­fa Ar­či­bal­da Raj­sa iz 1915. o zlo­či­ni­ma austro­u­gar­ske voj­ske u pr­voj in­va­zi­ji na Sr­bi­ju je­dan je od pr­vih mo­de­la do­ku­men­to­va­nja onog što da­nas zo­ve­mo zlo­či­ni­ma pro­tiv čo­več­no­sti. Ne­mo­gu­će je tvr­di­ti da aten­tat u Sa­ra­je­vu oprav­da­va osvet­nič­ki na­pad na ci­vil­no sta­nov­ni­štvo, a ne­ma sum­nje da je rat po­čeo baš ta­kvim na­pa­di­ma.

Za­to obe­le­ža­va­nje go­di­šnji­ce aten­ta­ta kao po­čet­ka ra­ta 28. ju­na, ume­sto go­di­šnji­ce austrij­ske i ne­mač­ke voj­ne agre­si­je me­sec da­na ka­sni­je, ne bi tre­ba­lo da ima smi­sla u sve­tu ko­ji osu­đu­je agre­siv­ni rat s jed­ne stra­ne, a s dru­ge stra­ne zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti. Da je „me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca” ozbilj­no hte­la da obe­le­ži do­ga­đa­je ko­ji su do­ve­li do kri­mi­na­li­za­ci­je agre­si­je i po­čet­ka raz­vo­ja me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va, glav­ne sve­ča­no­sti bi bi­le u Be­o­gra­du 28. ju­la, u Li­je­žu u Bel­gi­ji 4. av­gu­sta i 15. av­gu­sta u Šap­cu, gde je pr­vi put uspe­šno od­bi­je­na austrij­ska agre­si­ja u Cer­skoj bi­ci, i gde su po­či­nje­na zver­sta­va ko­je je do­ku­men­to­vao Rajs.

Usred­sre­đi­va­njem na jun­ski aten­tat u Sa­ra­je­vu, me­đu­tim, obe­le­ža­va­nje se u ve­li­koj me­ri po­me­ra sa zlo­či­nač­kih de­la ko­ji­ma je u stva­ri po­čeo rat u ju­lu i av­gu­stu 1914. go­di­ne. Je­dan od raz­lo­ga je ja­sno po­li­tič­ki: in­di­ka­tiv­no je da su glav­ni ko­me­mo­ra­tiv­ni do­ga­đa­ji u Sa­ra­je­vu or­ga­ni­zo­va­ni uz po­moć am­ba­sa­de Austri­je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, a sa­mim tim i uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je. U vre­me ne­mač­ke do­mi­na­ci­je Evrop­skom uni­jom, is­ti­ca­nje austro-ne­mač­ke kri­vi­ce mo­že bi­ti po­li­tič­ki neo­dr­ži­vo.

Ali, ima tu mo­žda još ne­če­ga. Ide­ja da je aten­tat od 28. ju­na iza­zvao rat pr­vi put je ši­re pri­hva­će­na 1929. i 1930, u vre­me ka­da su se Bri­tan­ci i Fran­cu­zi i sa­mi su­o­ča­va­li sa „te­ro­ri­stič­kim” ak­ci­ja­ma lju­di ko­ji su tra­ži­li na­ci­o­nal­no oslo­bo­đe­nje od svo­jih im­pe­ri­ja. Ver­saj­ski spo­ra­zum je ta­ko­đe pri­znao pra­vo na na­ci­o­nal­no sa­mo­o­pre­de­lje­nje, ba­rem na­ro­di­ma u po­ra­že­nim im­pe­ri­ja­ma, i taj kon­cept je po­sta­jao sve do­mi­nant­ni­ji, da bi na kra­ju bio ugra­đen u istu Po­ve­lju UN ko­ja za­bra­nju­je na­pa­dač­ki rat.

Bri­ta­ni­ja i Fran­cu­ska su u evrop­skim ro­vo­vi­ma od 1914. do 1918. iz­gu­bi­le ljud­stvo po­treb­no da upra­vlja svo­jim im­pe­ri­ja­ma, a gle­da­li su ka­ko vo­đe pot­či­nje­nih na­ro­da tra­že pra­vo na ne­za­vi­snu dr­ža­vu. Ne ču­di on­da da su mno­gi bri­tan­ski i fran­cu­ski li­de­ri 1930. vi­de­li aten­tat iz 1914. kao lo­še pred­ska­za­nje, ne­što što je tre­ba­lo osu­di­ti. Isto­vre­me­no, sva­lji­va­nje kri­vi­ce za rat na ma­lo­let­ni­ka iz Bo­sne od­vra­ti­lo je pa­žnju sa ka­ta­stro­fal­nih od­lu­ka ko­je su to­kom ra­ta i po­sle nje­ga do­ne­li mno­gi po­li­ti­ča­ri ko­ji su u stva­ri bi­li od­go­vor­ni za stra­ho­te ra­ta i za eko­nom­ski ko­laps ko­ji je usle­dio.

Mi smo sa­da u vre­me­nu u kom se ra­to­vi vo­de pro­tiv „te­ro­ri­zma”, te­la Evrop­ske uni­je na­met­nu­le su je­dan ob­lik im­pe­ri­jal­ne vr­hov­ne vla­sti na­ro­di­ma uni­je, a ve­li­ke si­le pre­kr­ši­le su za­bra­nu agre­siv­nog ra­ta (SAD u Sr­bi­ji, Ko­so­vu i Ira­ku, a Ru­si­ja u Gru­zi­ji). Mo­žda je 2014. zgod­ni­je da se uzro­kom Ve­li­kog ra­ta sma­tra je­dan te­ro­ri­stič­ki čin in­spi­ri­san ne­le­gi­tim­nom te­žnjom za na­ci­o­nal­nim sa­mo­o­pre­de­lje­njem pro­tiv to­bož „ko­smo­po­lit­ske” evrop­ske im­pe­ri­je, ne­go da se pri­zna da je rat iza­zva­la me­đu­na­rod­na agre­si­ja te im­pe­ri­je na ma­nju dr­ža­vu. I da agre­siv­ni rat, ta­da kao i sa­da, va­lja sma­tra­ti  vr­hun­skim me­đu­na­rod­nim zlo­či­nom, ko­ji vo­di hu­ma­ni­tar­nim ka­ta­stro­fa­ma.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *