Рогозин и ракете С-300

Rogozin i rakete S-300

12 januara 2016

KESIC djoko 43Piše: Đoko Kesić

Političari su fascinantni organizmi. Njihov posao ne bih mogao da radim ni pod osudom prinudnog rada ili opšte gladi, jednostavno prezirem ih. Evo zbog čega.

Pažljivo sam juče posmatrao smerno, skoro dečačko lice Dmitrija Rogozina, potpredsednika Vlade Rusije, na pres konferenciji u Vladi Srbije. Ni jedan mišić na licu nije mu se pomerio, širok osmeh i slatke reči, dok je premijeru Vučiću darivao prigodan poklon- maketu ruskog raketnog sistema S-300 uz reči “ da ste 1999. imali raketni sistem S300 ne bih gledao danas ruševine zgrade Generalštaba Vojske Srbije”.

Gospodin Rogozin ima visoku poziciju u Vladi Dimitrija Medvedeva. Zadužen je za rusku vojnu industriju, odnosno proizvodnju i prodaju naoružanja i vojne opreme. Nije sporno da ovaj deo ruske privrede upravo doživljava zvezdane trenutke, ali sporno je licemerno sećanje Dmitrija Rogozina. Ili to visoki gost iz Rusije računa na srpsku kratku pamet. Ako je tako ne greši.
O čemu se radi? Rogozin je dugo već u samom vrhu ruske vladajuće strukture i njemu je svakako poznata “Odiseja” srpskog okapanja oko ruskog raketnog sistema S-300. Naime, već u drugoj polovini 1997. rukovodstvu Savezne Republike Jugoslavije, a pre svih predsedniku Srbije Srbije Slobodanu Miloševiću bilo je jasno da će NATO najverovatnije bombardovati Srbiju. Uostalom, to su Miloševiću otvoreno govorili Klintonovi emisari iz Vašingtona, pritiskajući ga da pristane na izdvajanje Kosova iz Srbije. Zbog toga u prvoj nedelji decembra 1997. visoka delegacija SRJ, koju predvodi predsednik Vlade Radoje Kontić, odlazi u Moskvu gde se sastaje sa ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom.

Na sastanku u Kremlju, premijer Kontić iznosi svu složenost situacije u kojoj se nalazi SRJ i traži da nam Rusija po regularnoj ceni proda moćni raketni sistem S-300, tada pravo čudo tehnike od koje je strepela kompletna Atlantska alijansa. Kontić saopštava da je to jedini način da se spreči već planirano NATO bombardovanje SRJ, odnosno Srbije.

Premijer Černomirdin je veoma hladno primio taj zahtev, rekao je da će to razmotriti Vlada i predsednik Boris Jeljcin. Istini za volju Černomirdin je pristao da pripadnici naših raketnih jedinica, dva diviziona, dođu u Rusiju na obuku rukovanja sistemom S- 300, koja inače traje između tri i šest meseci. Taj poziv na obuku naših raketaša ohrabrio je Kontića i Miloševića, počeli su da skupljaju pare, jer sistem S- 300 nije jeftin. Pravili su računicu koliko koje javno preduzeće može da izdvoji novca, pa je na jednom sastanku Milan Rodić, tadašnji direktor “Srbija šuma” izjavio:”Ako niko drugi neće, Srbija šume će kupiti sistem S-300 i vodićemo ga pod stavkom protiv-gradne odbrane.”


Iz Moskve, međutim, dugo nije stizao nikakav odgovor. Tek u decembru 1998. Na poziv Pavla Bulatovića tadašnjeg ministra odbrane u Kontićevoj Vladi, u Beograd stiže načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga maršal Igor Sergejev. On saopštava da predsednik Jeljcin ima oziljnu dilemu kako će reagovati Zapad ukoliko Srbi dobiju sistem S-300. Maršal Sergejev, da li iz diplomatskog fazona ili iz nekih drugih razloga, kaže da odluka predsednika Jeljcina nije konačna.

Iz tih razloga premijer Radoje Kontić 22. februara 1999. hitno putuje u Moskvu na sastanak s predsednikom Ruske Federacije Borisom Jeljcinom. Predsednik Jeljcin saopštava da “Rusija ne može da nam proda raketni sistem S-300 jer bi to, po ruskim obaveštajnim saznanjima izazvalo treći svetski rat”.

S tim u vezi tih dana paralelno se dogodilo nekoliko stvari. Najpre deo jugoslovenske obaveštajne službe je bio mišljenja da je Boris Jeljcin u pravu. Većina oficira ruske armije je bila za to da SRJ dobije moćni raketni sistem, a dva dana pre Kontićeve posete Moskvi u ruskoj prestonici nezvanično je boravila Karla del Ponte, tada državni tužilac Švajcarske.

Ogorčeni iz ruske vojne obaveštajne agencije, pošto su obavešteni o pripremama NATO agresije na SRJ, tajnom depešom kolegama u Beograd šalju informaciju da je Karla del Ponte zapretila Jeljcinu da će obelodaniti basnoslovne dolarske sume koja Jeljcinova ćerka Tatjana Djačenko ima u švajcarskim bankama.

Bombardovanje Srbije počelo je 24. marta 1999. Na kraju se ispostavilo da je Rusija ustvari testirala ratnu moć NATO alijanse. Poslala je u Jadransko more izviđački ratni brod koji je prikupljao podatke o ratnim dejstvima u Srbiji. Jeljcin je u Srbiju slao humantarnu pomoć u odeći, šatorskim krilima, čizmama,…

Pripadnici ruske i srpske armije u vreme bombardovanja, pričali su da svaka bomba bačena na Srbiju ima potpis Borisa Jeljcina.

Vratimo se jučerašnjoj pres konferenciji u Vladi Srbije. Dmitrij Rogozin svakako do tančina zna šta se sve događalo sa razgovorima između SRJ i Rusije oko kupovine raketnog sistema S 300 uoči bombardovanja Srbije. Zna to svakako i premijer Vučić, koji je u to vreme bio ministar informisanja u Vladi Srbije. Rogozin, ozarenog dečačkog lica, smeškao se poklanjajući Vučiću lepo dizajniranu maketu raketnog sistema S-300. Vućić se takođe smeškao, doduše malo kiselo, iz pristojnosti.

Ostaju dve dileme: Da li su Rusi, sa zakašnjenjem od petnaest godina, rešili da nam prodaju raketni sistem S 300, koji je zastareo, jer su posle njega proizveli nekoliko unapređenih i mnogo moćnijih. I retoričko pitanje – da li bi Vladimir Putin na Jeljcinovom mestu uradio drugačije? Uvek valja imati na umu da je geopolitika kurvin posao.

Ali, obe dileme su suvišne, odocnele i gorke. Srbija je bestijalno bombardovana, uništene su fabrike, infrastruktura, poniženi smo, obeleženi, oteli su nam deo teritorije. Do danas se nije oporavila.

Mogao je dobri Bog da kazni Jeljcina da živi još sto godina. Bilo bi pravo.

(Pravda)

KOMENTARI



7 komentara

  1. Goran says:

    Gospodine Doko, ima istine u vasem clanku , ali to je bio Jeljcin ,i svi dobro znamo u kakvim je problemima tada Rusija bila . Danas je Putin , i takoder svi dobro znamo sto je on napravio od Rusije. Sudeci po njegovim potezima , ja sam uvjeren da ce Putin , ne da da , nego da pokloni Srbiji S-500 , samo dok je ova vlada na vlasti Srbija od Rusije nece dobiti ni luk i strijelu .

  2. IZNOGUD says:

    TEBE, MATORI BOTE, TREBA POSLATI ILI U ZATVOR ILI U LUDARU ILI U VATIKAN ILI KOD MALIH NOSATIH UZURPATORA DA IM CISTIS CIPELE PRLJAVE OD BLISKOISTOCNOG PESKA! A NAJBPJE JE ZA TEBE DA OSTANES U SVOJOJ KASABI.

  3. Nićifor says:

    Gospodine Kesiću, ti posao političara ne bi mogao da radiš ni pod osudom prinudnog rada ili opšte gladi, jer ih jednostavno prezireš, kako sam reče. Ja takođe ne bih mogao, pod istim uslovima, da radim to što ti radiš. Evo zbog čega. Ti, najjednostavnije rečeno, prodaješ maglu onima koji se ne sećaju šta su jutros doručkovali, ali je ne možeš prodavati onima čije sećanje seže do vremena kad je predsednik Ruske Federacije bio Boris Jeljcin. Kakav je vladar bio Jeljcin nije potrebno objašnjavati. Nećeš da kažeš ko je bio ministar inostranih dela Ruske Federacije u to vreme. Da te podsetim, to je bio Andrej Kozirjev, glavni zagovornik podržavanja sankcija prema SRJ, a ko je inicijator njihovog uvođenja to ti je takođe veoma dobro poznato. Da li je bilo moguće dostaviti ikakvu pomoć SRJ nakon uvođenja sankcija, pogotovo u vreme pred bombardovanje, kad su sve države zabranile tada ojađenoj Ruskoj Federaciji prolaz preko svoje teritorije? Danas, 64-godišnji gospodin, Andrej Kozirjev, koji živi u Majamiju, predstavlja ogledalo ruske opozicije, koja bi, uz podršku Amerikanaca, htela da sruši Putina i uvede ovu zemlju u red "istinski demokratskih, slobodnih država" po ugledu na zapadne demokratije, piše Đorđe Milošević, daleko bolji poznavalac prilika u Rusiji od tebe, na portalu NSPM. Ako ti pak treba neko ko još bolje poznaje te prilike bilo bi poželjno da o tome pročitaš članak dr. Jelene Guskove. I postavljaš pitanje - da li bi Vladimir Putin na Jeljcinovom mestu uradio drugačije? Da je Vladimir Putin bio na Jeljcinovom mestu on ne bi dozvolio da Ruska Federacija spadne na grane na kojima se tada nalazila, kao što ni danas ne dozvoljava da bilo ko gazi Rusiju i dostojanstvo njenog naroda.

  4. gd says:

    Klasičan alkoholičar,takvih je devedesetih bilo ko pleve sedeli po kafanama #erendali i grebali se za piće,kao uostalom i sva tadašnja opozicija

  5. Blaženi Alojzije says:

    Nema džabe ni u stare babe. :D

  6. Baja says:

    Tako je Blaženi , naši daljnji rođaci Srbi (pojedinci)misle da ce im Putin čarobnim štapićem riješiti sve probleme u koje su se sami uvalili. Ne,to postoji samo u bajkama. Ajmo dalje,isti ti Rusofobi bi za stalne papire u zapadnim zemljama bi dali pola otadžbine. Rusija je toliko daleko,jer kad meni pomoć treba, prvo cu pitat susjeda za pomoć jer je moj velika sestra tamo daleko!!! Aj Bog

  7. ljubisav says:

    Dzaba nama rakete,kad smo truli iznutra!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *