РОТШИЛДОВИ СЕ ПЛАШЕ само једног човека! ИЗНЕНАДИЋЕТЕ СЕ КО ЈЕ ТАЈ ЧОВЕК!

ROTŠILDOVI SE PLAŠE samo jednog čoveka! IZNENADIĆETE SE KO JE TAJ ČOVEK!

22 oktobra 2017

KP Kine svakih pet godina održava svoje partijske kongrese, a kongres koji je u toku privukao je pažnju svetske javnosti možda i više nego bilo koji ranije. Razlog — Kina je druga svetska ekonomska sila i na putu je da pretekne Sjedinjene Američke Države, a sa tolikom ekonomskom moći po prirodi stvari ide i rastući globalni politički uticaj.

Kakve je poruke svetu poslao predsednik Kine i generalni sekretar Komunističke partije Si Đinping u svom govoru na otvaranju kongresa, koji je trajao, kako je zabeleženo, tri sata i 23 minuta? Da li je Si, kao što zabrinuto tumače zapadni komentatori, iskazao nameru da Kinu pretvori u najvažniju zemlju na svetu, i da li će kineski globalni uticaj, za razliku od američkog, biti blagotvorniji po ostatak čovečanstva, makar utoliko što Si obećava da Kina nikada neće pokušati da postane hegemon i upustiti se u ekspanzionističku politiku? Najzad, da li će juan srušiti američki dolar, i kakav će to uticaj imati po globalne procese u kojima živimo?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Živadin Jovanović, naš nekadašnji ministar spoljnih poslova, i Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Kine.

„Najvažnija poruka Si Đinpinga bile je da će Kina do 2050. postati vodeća svetska ekonomska, politička i vojna sila, ali da neće voditi politiku dominacije i hegemonizma, već će svoju politiku bazirati na principima međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, i da će u tom smislu biti stub demokratizacije međunarodnih odnosa“, ocenjuje Živadin Jovanović.

„Prvi put je“, nadovezuje se Milorad Denda, „jedan kineski lider predstavio program za tri decenije unapred. Obično su se iznosili programi za predstojećih pet godina, a sada po prvi put imamo jedan sveobuhvatni program različitih reformi i napora koji će se preduzeti u narednih 30 godina… Govor se može čitati i kao poziv na obnovu kineske kulture i civilizacije kao moćnog oružja za blagotvorni uticaj na međunarodne odnose, da harmonijom — koja je u suštini te kulture i poimanja sveta — pokuša da doprinese stvaranju boljeg i sigurnijeg sveta“.

Magazin „Ekonomist“, u vlasništvu porodice Rotšild, na svojoj naslovnoj strani je Sija predstavio kao „najmoćnijeg čoveka na svetu“ koji (zapadnom) svetu neće doneti ništa dobro. U sličnom tonu i „Gardijan“ komentariše: „Nemojte da imate dilemu, Si želi da Kinu ponovo učini velikom, on želi da Kina bude najvažnija zemlja na svetu“. „Njujork tajms“ primećuje i da je u svom govoru Si 26 puta Kinu spomenuo kao „veliku“ odnosno „snažnu silu“, što je, navodi ovaj list, oštar kontrast u odnosu na ranije kineske lidere koji su svoju zemlju opisivali kao skromnog igrača u međunarodnim odnosima.

Iako je ovakva slika, kaže Živadin Jovanović, dosta uprošćena, „nema sumnje da je Kina ostvarila ogroman razvoj u proteklim decenijama, i nema sumnje da je to uticalo i na spoljnu politiku Kine i njeno ponašanje u međunarodnim odnosima. Ona je pre izvesnog vremena napustila držanje niskog profila na svetskoj sceni i postala, kako zapadni analitičari kažu, dosta agresivnija u diplomatskom smislu. U stvari, sa rastom svoje ekonomske, tehnološke i vojne moći, Kina prirodno teži da ima značajniju ulogu u upravljanju svetskim poslovima. Razlika u odnosu na ostale supersile sastoji se u tome što Kina nema istoriju kolonijalnih osvajanja i intervencionizma, hegemonizma, pa otuda i Sijevo obećanje da Kina neće biti hegemon zvuči uverljivije nego u nekim drugim slučajevima.“

S tim u vezi, kineska novinska agencija „Sinhua“ ističe da se u središtu globalne vizije koju ova zemlja ima nalazi ideja o obostrano korisnoj saradnji s drugim državama, a u jednom nedavnom komentaru u kineskom „Global tajmsu“ navodi se i da „Kina želi da pomogne, a ne da kontroliše“…

„Upravo to su neke od osnovnih karakteristika kineskog pristupa svetu“, ukazuje Milorad Denda. „Kinesko rukovodstvo pažljivo je biralo trenutak u kome će izneti svoju viziju, a ovo je trenutak prelamanja u svetu, trenutak istrošenosti modela liberalne ideologije koja grca i očigledno ne nalazi odgovor na savremene izazove, i Kina sad predstavlja alternativu tom modelu. Kritika Kine u zapadnoj štampi proizlazi iz prikrivenog straha da Kina zaista svetu nudi alternativu.“

Pri tome se mora imati u vidu i da Kina i Rusija nastupaju sinhronizovano — Šangajska organizacija za saradnju, BRIKS, evroazijske integracije i Novi put svile, dve sile imaju zajedničke stavove o ključnim međunarodnim problemima… — čime kao da se ostvaruju strahovi pokojnog američkog geostratega Zbignjeva Bžežinskog koji se rusko-kineske saradnje pribojavao zbog izazova koji ona upućuje američkom globalnom hegemonizmu.

„Kina je i bez saradnje s Rusijom globalna ekonomska i sve više i politička sila. A strateško partnerstvo koje postoji između te dve zemlje povećava sinergiju globalnih promena i onemogućava povratak na unipolarni svetski poredak… Strateški odnosi Kine i Rusije su najvažniji oslonac svetskog mira i ravnopravne saradnje. Ove dve zemlje su dugoročni strateški partneri, i to obavezuje svet da se s tim pomiri i prilagodi, što znači da Zapad mora da ih prihvati kao potpuno ravnopravne partnere“, smatra Živadin Jovanović.

Promene počinju da zahvataju i dosad netaknutu finansijsku sferu. Vladimir Putin je, uoči nedavnog samita BRIKS-a, po prvi put uputio javni izazov američkom dolaru kao rezervnoj svetskoj valuti. A istovremeno stižu vesti da će Kina, koja je najveći svetski uvoznik nafte, uskoro početi da je kupuje juanima sa zlatnom podlogom umesto dolarima, zbog čega ugledni američki ekonomski komentatori navode da je praktično samo pitanje trenutka kada će Kina naterati Saudijsku Arabiju da joj naftu prodaje u juanima umesto u dolarima, što će ugroziti status takozvanog petrodolara a samim tim i dolara kao rezervne svetske valute… Može li Kina da zauzme globalnu ulogu koju želi da ima, a da i dalje zavisi od američkog dolara? I zašto bi, uopšte, pokretala trgovinu u zlatnim juanima ako ne želi da zaobiđe dolar?

„Videlo se i u proteklim decenijama da vezivanje za dolar može da bude veoma rizično. Kina, naravno, ne želi da dođe u situaciju da postane previše zavisna od bilo čega, pa i od dolara“, navodi Denda. „Uveliko se već pravi otklon od američkog dolara, koji je jedna od najvažnijih poluga za kontrolu sveta“.

„I svetski ekonomski poredak formiran u Breton Vudsu, i uloga dolara kao svetske monete, nalaze se u velikim promenama. Proces institucionalizacije novih finansijskih i ekonomskih odnosa ide ubrzano napred. Dolar je već i sada unekoliko relativizovan“, saglasan je i Živadin Jovanović, koji zaključuje: „Proces multipolarizacije svetskih odnosa ne može se zaustaviti jer nije plod ničije pojedinačne volje, već je nužnost koja se nameće iz dosadašnjeg toka razvoja svetskih odnosa“.

(Nikola Vrzić / Sputnjik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Beli Orao says:

    Pa i neće biti hegemon ali će da zatežu na Amere izapad kad počnu da budu idioti a to će biti sigurno stoga režanje a i ujed neće izostati samo čija noga će biti videćemo , nadam se!!!!!

  2. Ima Boga. says:

    Ekonomija, Si Đi Ping moćni, sve to jeste, ali zaista bi bilo strašno plašiti se čoveka a ne Boga. "Jer gle, u jedan tren rastoči se tvoje blago kao od moljaca." Ko se uzda u zemaljsko blago ostaće siromah o pravednom sudu Božijem koji će reći:"U dane posletka nakupio si sebi blago? Govoriš bogat sam, a nevidiš da si siromah." Zato radije slušajte Boga nego ljude, jer od ovog Prvog je spasenje a od ljudi propast. Lepo je znati da ima Oca nebeskog koji će svima dati pravedno po delima našim.

    • E.Lirsch says:

      Amin... BOZE daj.

  3. teoretičar says:

    Mislim, dakle ja ipak razmišljam ponekad, a to ponekad je sad, da ocenu zaista vidljivih promena na Svetu od strane i Rusije i Kine, nije preporučljivo ovog momenta ocenjivati. Nema veze što su naše ocene amaterske pa nije ni važno ako grešimo, ali retko grešimo jer mi obični ljudi smo najbolji poznavaoci događaja na Svetu. Jedino ne znamo šta im je sledeći korak i to nam sreću kvari. A pod time se nekako zanosim mislima da u svakom meču svaki protivnik ima svoje runde. Prvo je Amerika izrazito vodila po rundama, Kina i Rusija su kenjkavile i bolovale sindrom seratora, ali onda se Svet okrenuo na tumbe. Prvo -Amerika, što meni uopšte nije jasno, pomaže svojim profitnim sistemom nagli, gotovo prekonoćni razvoj Kine. Zar je moguće da su ti svetski hegemoni do juče toliko glupavi? Drugo - Amerika ponizi toliko Rusiju i Ruski narod da je to već bolelo i druge narode Sveta, a ne samo Ruse. Onda Rusija sastavi neke nove kalibre i ošamari hegemone po sred njuške na par mesta širom Istoka i Bliskog Istoka. Posle ovakvog razvoja događaja, bilo je "regularno" da se iznenađeni partnjor trgne i uzvrati udare. Ali nije, što meni opet nije ni najmanje jasno. Nego se dogodilo opet nešto neverovatno. Kina i rusija su u savezu. Kakav god je da je, sve je jači, za divno čudo. E, za taj deo me ne čudi kilavljenje Amerike, jer ni oni to nisu očekivali tako brzo i snažno. Iznad svega, izgleda da Zapad vuče ili pogrešne poteze, ili ih uopšte ne vuče. Mogli su lepo aktivirati Trampa sa Rusijom i savez Kine i Rusije bi verovatno olabavio. Ni to mi nije uopšte jasno. Zašto je Amerika propustila toliko vremena, kada o sebi misli da je najpametnija, a omanula na tako niskim granama? Zato nekako iščekujem neke žešće poteze Amerike. Osim ako im jastrebovi nisu duboka država, a ako jesu, onda su opet zasrali. A tako bili glavni, gotovo bez prekida, zadnjih 100 godina. Daklem, dalje ne razmišljam. Imam neki tup osećaj u odnazad da će Ameri zabrljati još više... Iako sam iznenađen. Možda bi neki pametniji od mene rekli da je to normalan tok stvari, ali ja ne bih prihvatio da su Ameri to sve uzeli u razmatranje kao takvo. Dakle, sledećih nekoliko godina ćemo videti da li je Amerika kurton od papira ili od pleka. Za one koji me nevolu baš, ne zaboravite ipak ovaj komentar. Amerika je na redu da učini korak. Ako ga ne učini, sve ostalo ste u pravu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *