РУМУНИ ТРАЖЕ ДЕО УКРАЈИНЕ

РУМУНИ ТРАЖЕ ДЕО УКРАЈИНЕ

27 марта 2023

Румунија намерава да врати Бесарабију. Румунска сенаторка Дајана Шошоака представила је предлог закона којим се захтева „отказивање Уговора о добросуседству и сарадњи између Румуније и Украјине“.

Шошоака је објаснила своју иницијативу: „Овим приступом желимо да повратимо културни идентитет, традицију, обичаје и веру румунског становништва, које се процењује на око милион Румуна, укључујући мешовите породице.



Аргумент да потписивањем овог споразума, интеграцију наше земље у НАТО је лажна, јер су Пољаци ушли у НАТО пре нас, 1999. године, а да нису потписали ниједан документ којим се признаје споразум Молотов-Рибентроп. Нажалост, наша браћа Румуни у Украјини немају право да уче на свом матерњем језику и постоји ризик да изгубе свој културни идентитет“.

То јест, Румунија припаја историјске земље које су јој припадале. Реч је о територијама садашње Одеске и Черњивске области. Украјински телеграм канали извештавају да је Kанцеларија председника забринута што националистичка осећања расту у Румунији. Стручњаци су поделили своје процене о томе шта се дешава.

Политиколог Јуриј Баранчик

Ево сензационалне вести коју су сви пропустили због интензивних догађаја током другог дана посете друга Сија Москви – румунском парламенту је поднет предлог закона којим се захтева припајање украјинских територија.

Предлог закона, који је у понедељак поднет Сенату Румуније, зове се „Закон о изменама и допунама закона 129/1997 о ратификацији Уговора о добросуседским односима и сарадњи између Румуније и Украјине“.

Члан 2 Нацрта закона каже: „На основу члана 27 Уговора, румунска страна ће га отказати 2027. године, уз обавезну најаву од најмање годину дана пре истека рока“.

Члан 3 каже: „Румунија припаја историјске територије које су јој припадале, односно Северну Буковину, област Херца, Буџак (Kахул, Болград, Измаил), историјски Марамуреш и Змијско острво“.

„Такође, овим законом желимо да вратимо културни идентитет, традицију, обичаје и веру румунском становништву, чији се број процењује на око милион, укључујући и мешовите породице“, напомиње аутор законодавне иницијативе и додаје да су етнички Румуни у Украјини лишени права да студирају на свом матерњем језику и нису заступљени у Врховној ради.

Односно, потврђују се прогнозе из 2014-2016 да Пољска, Румунија и Мађарска неће мирно гледати на распад Украјине. За припајање територија припрема се сва неопходна инфраструктура, укључујући и законодавну.

После тога, остаје само да се донесе одлука „о историјском уједињењу“ или „поновном уједињењу историјских земаља“ и брзо пошаљу трупе на припојену територију.

(Wебтрибуне.рс)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Ivke says:

    Besarabija nije nikad bila Rumunija niti su neki rumuni tamo ziveli. U Besarabiji su kao i u velikom delu Rumunije ziveli Srbi i pisali srbicom

  2. Gagi says:

    Naravno, posle rusenja Berlinskog zida usledilo je prekomponovanje zapadne interesne sfere i Evrope. Nema nikakve veze sto je 28 miliona Rusa svoju dusu dalo za slobodu te Evrope. Poznati su nezajazljivi pokusaji jezuita da ovladaju celom Evropom i istocnim sirovinama, zbog toga su slali Napoleona i stvorili nacistu Hitlera. Danas su opet stvorili i rehabilitovali naciste koji prave haos po Evropi. Jos jedino fali da se ponovo afirmisu komunisti kao dodatna i rezervna okupaciona snaga. To ce ovde kod nas da sprovedu sa Ristom i njegovom druzinom Pere kvrzice. Opet ce da ruse mostove, Sutjeska ce opet biti aktuelna a ko zna sta ce ostati od Milosa velikog. Onda ce opet da nas ujedine u "zajednicku drzavu" i najzad ce Zemun biti kurvatski. Vrlo je diskutabilna ta nezajazljiva psiholoska teznja da se otme nesto tudje i prisvoji, nazalost, ima takvih koji sluze i dice se takvim ljudskim duhovnim gadostima. Komunisti (bezvernici) su u tome bili nedostizni, i danas jos spavaju u tudjim krevetima i nekadasnjem znoju vlasnika. Ljudi moji, zivot se zasniva na paravilima kojima se uredjuje zivot i drustvo, anarhiju i Ristine komuniste su stvorili banditi da bi imali prostor da zive svoj nezaradjen zivot.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u