Rusa sve više u Srbiji
21 avgusta 2014Turizam nikada u srpskoj svesti nije bio doživljavan kao činilac od koga na bilo koji način zavisi očuvanje suvereniteta zemlje, međutim ako ga posmatramo kroz prizmu tri megaprojekta koja su ključna za razvoj ekonomije Srbije, kako je to nedavno primetio Konstantin Kosačov, onda možemo uvideti njegov rastući značaj.
I to pogotovo u svetlu činjenice da prihodi u toj grani privrede sve više rastu, a Rusi koji ionako spadaju među najbrojnije goste, dolaze sve masovnije. Naravno, imao sam u vidu poslednju izjavu Kosačova, uticajnog direktora ruske agencije „Rosotrudničestvo“, koji je u intervjuu za „Vreme“ kazao da je za Srbiju važno da sačuva svoj suverenitet i nacionalni identitet, što se ne može uraditi bez ekonomskog razvoja, a zatim je pomenuo tri velika projekta na kojima se on trenutno temelji: u oblasti energetike je to gasovod „Južni tok“, zatim poljoprivreda koja ima šansu da se preporodi zahvaljujući izvozu na rusko tržište, te kao treće – turizam.
I dok se o Južnom toku i poljoprivredi mnogo govori, turizam se ne posmatra baš uvek kao moćna poluga privrednog razvoja, iako postoje sve pretpostavke za to. Naime, iz Turističke organizacije Srbije je stigla ohrabrujuća informacija, koja kaže da je samo u prvoj polovini ove godine ukupan prihod od turizma uvećan za 11 procenata i on se izražava sumom novca od bezmalo 400 miliona dolara, što predstavlja cifru vrednu poštovanja, iako bi ona u perspektivi mogla da bude neuporedivo veća. A kada je reč o posetama iz pojedinačnih zemalja, poznato je da se Rusi nalaze u vrhu liste najbrojnih gostiju u Srbiji, što su ove godine samo potvrdili, s obzirom da je njihov broj porastao u odnosu na prethodnu godinu za trećinu, a to konkretno znači da su Rusi samo za prvih pet meseci ove godine ostvarili 55.000 noćenja.
To se objašnjava činjenicom da za ruske građane nije potrebna viza prilikom ulaska u Srbiju, kao i relativno niskim cenama koje po njihovom mišljenju odlikuju srpsku turističku ponudu, a to se prvenstveno odnosi na banjske centre koji su ruskim građanima najprivlačniji. Štaviše, kada se uzme u obzir podatak koji je dnevnik „Rosijskaja Gazeta“ dobio od zvaničnika iz ruske Vlade, o tome da su sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji već imale kao direktnu posledicu opadanje broja Rusa koji putuju na tu stranu sveta, onda se nedvosmisleno nameće zaključak da je Srbija i na polju turizma na dobrom putu da makar u nekoj manjoj meri, ali po srpskim merilima veoma značajnoj, preotme od Evrope i taj deo kolača.
Uostalom, da domaći turistički radnici itekako imaju dobar motiv da i dalje svake godine uvećavaju broj ruskih turista za po 30 posto, kao što je to slučaj već najmanje nekoliko godina zaredom, svedoči i činjenica da su Rusi poznati kao dobre trošadžije kada dođu na odmor u Srbiju. Naime, po službenim podacima iz Turističke organizacije, oni u srpskim banjama, restoranima i ovdašnjim trgovinama u proseku ostave oko 2000 dolara po osobi. A to je sigurno dovoljan razlog da se na turizam počne gledati na način kako je to sugerisao Konstantin Kosačov sa početka ove priče, odnosno kao na jedan od tri megaprojekta koji garantuju razvoj srpske ekonomije, bez koje na kraju krajeva – nema ni suvereniteta države.