Rušenje Standarda kao najava srpskog Evromajdana

Rušenje Standarda kao najava srpskog Evromajdana

16 maja 2014

zeljko-cvijanovic-vPiše: Željko Cvijanović

Internet portal Novi Standard ponovo je srušen u noći sa petka na subotu, 9. na 10. maj, drugi put za poslednja dva i po meseca. Pre toga srušeni smo u poslednjoj dekadi februara, kada smo van funkcije bili gotovo nedelju dana.

Napadi su bili veoma slični, s tim što je drugi bio neuporedivo jači. Dakle, savelikog broja različitih lokacija na server na kome se nalazio portal Novi Standard oba puta počinjali bi veliki DDoS napadi (Distributed Denial of Service), koji bi već posle nekoliko sati u potpunosti onemogućili funkcionisanje ne samo sajta već i cele infrastrukture našeg „hosting provajdera“. Zbog toga smo oba puta morali da budemo isključeni kako bi ostatak njegovih osetljivih servisa, od kojih zavise sajtovi mnogih kompanija u Srbiji, i dalje mogli da funkcionišu.

Pripremljeniji za drugi napad nego za prvi – treba reći da su oba tehnički prevazilazili i mogućnosti naše zaštite i zaštite našeg domaćina – odmah smo sajt preselili na drugu lokaciju, na server jačeg „hosting provajdera“ u inostranstvu. Posle nekoliko sati rada, koji su protekli pod sve jačim napadom, ni naš drugi domaćin nije izdržao i ponovo smo morali da se isključimo. Tada smo pristupili trećem rešenju – još jednoj seobi na još jači server, gde smo između napadača i „hosting provajdera“ postavili još jedan nivo zaštite, mnogo jači i skuplji od onog koji smo imali do tada.Pošto nam je dao podatke o snazi napada, stručnjak sa jednog od servera sa kojeg smo morali da se povučemo, pretpostavljam videći da nam cifre koje u čudu izgovara ne govore mnogo, napad je predstavio slikovito: „Na Novi Standard bačena je informaciona A-bomba, doduše manjeg intenziteta“.

Stručni ljudi, koji se u tehnologije ovakvog napada razumeju bolje od urednika Novog Standarda, objasnili su da je stvarna situacija, kada se o ovakvim napadima radi, dosta drugačija od onog što možemo da gledamo na filmovima. Napade ovog tipa ne izvode mladi „hakeri“, koji se potpisuju po sajtovima ili ostavljaju na njima albanske ili neke druge zastave. Naime, u najvećem broju slučajeva napadi ovog tipa i intenziteta su posao, nešto što se kupuje za ozbiljan novac. Oni se na crnom tržištu naručuju i plaćaju po minutu ili satu – onoliko koliko je vremena sajt koji se ruši bio nedostupan. Izvode se sa mašina zaraženih virusima koje kontroliše napadač a koje se moraju brojati u hiljadama kako bi napad imao smisla. Zaražene mašine su resurs, za koji je potrebno vreme da bude izgrađeni koji se vremenom troši. Dakle, direktni izvršilac napada ovaj resurs ustvari iznajmljuje kako bi naplatio znanje i vreme utrošene za programiranje virusakojim je zaražene mašine stavio pod svoju kontrolu. Ovaj podatak – da je reč o napadu koji košta – isključuje da iza njega stoji konkurencija, jer u srpskom internetu nema novca koji bi to mogao da isplati, posebno ga nema u onim internet medijima koj se ne ubrajaju u zabavne ili „prozapadne“. Isto to smanjuje i mogućnost da je rušenje Novog Standarda proizvod individualnog hira nekoga ko ne voli naš portal ili je uvređen nekim od njegovih tekstova, utoliko pre što u Srbiji nema domaćeg novca koji bi takve hirove učinio racionalnim. Jasno je da razlog može da bude samo politički.

Između prethodnog i poslednjeg napada postoji nekoliko indikativnih koincidencija. Prvo, tip napada bio je isti, uz jači intenzitet poslednjeg. Otuda se da zaključiti da je neposredni izvršilac bio isti, a, po svoj prilici, i naručilac napada.

Drugo, oba napada izvršena su u momentima kada se u „događala istorija“, i to ne srpska, bar ne neposredno. Prvi napad počeo je uoči državnog prevrata u Kijevu 22. februara završavajući se kada je i u Ukrajini sve već bilo završeno. I drugi napad na svoj način bio je povezan sa događajima u Ukrajini, koji su već mesecima glavna tema Novog Standarda, bez obzira što su se za to vreme događale i mnoge zanimljive stvari u Srbiji. Naime, dogodio se na Dan pobede, koji je Novi Standard obeležio nekolikim tekstovima, suprotstavljajući ga „Danu Evrope“ i ukazujući na široki povratak nacizma na međunarodnu scenu. Ovo je važno istaći, budući da u trenutku rušenja portala, ni u februaru ni sada, on nije na iole provokativniji način obrađivao domaće teme.

Treće, oba puta Novi Standard je rušen u trenutku kad je imao rast čitanosti. Prvi put verovao sam da je reč o automatizmu, budući da se u Srbiji u februaru zahuktavala izborna kampanja, a predizborna atmosfera redovno pobuđuje rast interesovanja za političke medije. Drugi put, međutim, greške nije moglo da bude: rast čitanosti imali smo prenoseći tekst Nebojše Malića o Putinovoj strategiji u Ukrajini, koji su za samo dan i po otvorile desetine hiljada čitalaca. Taj trend nastavljen je mojim tekstom , koji je objavljen 9. maja uveče, problematizujući poziciju Srbije u ukrajinskoj krizi i apostofirajući da Beograd ima obavezu da se suprotstavi nacizmu u Ukrajini.

Naravno, nemam iluzija da je Novi Standard medij koji bi mogao da ključno doprinese stavu srpskog javnog mnenja o ukrajinskoj krizi, utoliko pre što se taj stav, uprkos drugačijem nastojanju ipak većine srpskih medija, ne razlikuje od onog koji zastupa Novi Standard. Istovremeno, Novi Standard bio je jedan od retkih medija u Srbiji koji se prema krizi u Ukrajini ponašao kao prema nečemu što će u budućnosti presudno odrediti sudbinu Srbije više nego bilo šta što se trenutno događa u njenoj unutrašnjoj politici. Na kraju, Novi Standard, koji nastoji da o tim događajima gradi kredibilan analitički pristup, čita veoma elitna i socijalno komunikativna publika, na čemu se uticaj portala suštinski i ostvaruje. Zbog svega toga veoma sam sklon da verujem kako je glavni motiv za naše rušenje Ukrajina.

Kada je o tome reč, većina srpske elite, veoma sklone zapadnom gledanju na stvari, već je zauzela svoj manje ili više otvoren antiruski stav. Istovremeno, politička klasa Srbije još uvek o tome nije rekla završnu reč, zadržavajući poziciju neutralnosti tako što „priznaje teritorijalnu celovitost Ukrajine“ i što „odbija da osudi postupanje Rusije“, ne pridružujući se tako stavu SAD i većine zemalja Evropske unije. Istovremeno, svi znamo da je prostor za takav manevar Srbije sve manji, i da se trenutak istine približava. Kakva god da bude srpska odluka, ona će izazvati krizu. Naime, ako vlada snažnije podrži Rusiju, zauzimajući tako „prirodnu“ geopolitičku poziciju zemlje, imaće izazivanje krize sa Zapada. Ako se opredeli prema Zapadu, vlada rizikuje ozbiljne unutrašnje potrese i, još više, promenu odnosa prema sebi kod većine građana, koji u ogromnom broju podržavaju Rusiju.

Ne može li onda rušenje Novog Standarda potpuno nesrazmernom silom da bude neka vrsta probe za tu krizu, utoliko pre što bi napadom kakav smo imali mogi da budu oboreni gotovo svi internet portali u Srbiji? Rečju, da li se na Novom Standardu možda priprema neka vrsta kontrole srpskog interneta? Ako je to tačno, znači li to i da je počela neka vrsta pripreme „srpskog evromajdana“, koji bi se mogao dogoditi ukoliko srpska vlast u, kada nastupi „trenutak istine“, ne baci, kao svaki put do sada, sve svoje karte na Evropsku uniju?

Rečju, činjenica je da Novi Standard nije dovoljno veliki i uticajan medij za količinu (pa i cenu) nasilja koje se primenjuje na njemu i za količinu želje da budemo izbačeni iz javnog prostora. Da li je ovo onda priprema za nešto mnogo veće i mnogo opasnije od rušenja jednog internet portala? Na odgovor, po svoj prilici, nećemo čekati dugo.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



2 komentara

  1. qryber says:

    samo "novi standard" ruše, nikog drugog (intermagazin, nspm, vaseljenska, itd.), i to DDoS napadima za koje postoje mehanizmi odbrane, čak i na najglupljim kućnim ruterima...meni se čini da neko sebi daje na važnosti, a zašto, videćemo...mnogo mi je mutan ovaj Cvijanović, ništa mu ne verujem.

  2. pitanje says:

    Zamolila bih za objasnjenje,ukoliko iko zna:sa SAJTA NS si BANOVAN, MESEC dana pre poslednjeg obaranja. Dakle, disqus, nije taj koji ti zabranjuje pristup NEGO Novi Standard SAJT NS; u redu- sajt oboren..pa TRI puta..sa raznih..sta ti ja znam..provajdera..ALI KAKO - da ja danas pokusam..KAO PROTERAN sa NS da reagujem..- i dobijem ISTI ODGOVOR= BANOVAN SI!! Zato, pitam: kako je to moguce? ps. nemam LOSIH misli,naprotiv, samo pitam?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *